Početkom februara zdravstveni radnici zaposleni u javnom sektoru dobili su dugo obećavano i još više očekivano povećanje plata. Potez za svaku pohvalu. Problem je samo u tome što u januaru ima dosta praznika, pa ako se još i dežura, što je najčešći slučaj, povećanje postane do te mere nevidljivo da je potrebna „ekspertiza na blagajni“ da se pronađe.
Manji broj zdravstvenih radnika koji „srećom ili nesrećom“ ne dežura mogao je jasno da uoči porast zarade od 60 evra za lekare specijaliste i oko 40 za medicinske sestre ili tehničare. Osnovna plata lekara specijaliste, recimo hirurga, sada iznosi neverovatnih 700 evra, što je sramotno. Uz četiri ili pet dežurstava mesečno i enormne količine izlučenog adrenalina može se preći i magična cifra od 1000 evra.
Lekar specijalista u Republici Srpskoj ima osnovnu platu 840 evra, u Federaciji preko 1000, u Rumuniji medicinska sestra ima preko 900, a lekar specijalista 2300 evra. Da ne idemo dalje ni na istok ni na zapad. Medicinarima se ostavljaju dva izlaza: ili u privatni sektor ili u inostranstvo. Rezultat je u oba slučaja poguban za državno zdravstvo, pa se postavlja pitanje krajnje namere onih koji kreiraju odnose u ovoj zemlji nepravde.
U isto vreme izvesna gospođa „zamenica“ u Komercijalnoj banci je šest meseci umesto 250 000 RSD (2100 evra) što joj „pripada“, uzimala, zbog porodiljskog odsustva, 970 000 RSD (8000 evra) mesečno uz refundaciju od strane države. Povremeno ustajanje noću ima svoju cenu, zar ne.
Savet za zdravstvo Srpskog pokreta Dveri