Поштовани грађани Србије,
Налазим се у свом породичном дому, где као седмочлана породица поштујемо све прописане мере социјалног дистанцирања остајући код куће. Од када је укинута Народна скупштина Републике Србије ставио сам се на располагање једном од командира јединице цивилне заштите у граду Чачку Драгану Ћендићу, иначе председнику градске организације Српског покрета Двери, који је 24 сата стално присутан на терену са осталим припадницима јединице у помагању најугроженијим деловима становништва.
Од тренутка – по мом мишљењу – противуставног увођења ванредног стања до сада нисам се оглашавао у јавности. Разлог је у томе што иако не умем да ћутим на неодговорну власт која је одавно требало да распише ванредну ситуацију не желим да се злурадујем грешкама државног врха које могу да се обију о главу свим грађанима Србије. Сада није тренутак да се бавимо политиком и опозиционим радом против власти. У ванредним ситуацијама боља је било каква власт него анархија, паника и хаос.
Сада је најважније да поштујемо савете стручњака, а не политичара, и да се упутства здравствених радника стално преносе и следе.
Време је за личну одговорност и друштвену солидарност. Заштитимо себе, али и друге од нас самих. Поштујмо мере које су на снази и постарајмо се да заштитимо своју породицу, али и помогнемо све оне који су угрожени јер немају ко да о њима брине.
Желим да изразим велику захвалност на првом месту здравственим радницима, као и свима запосленима који брину о грађанима Србије: пекарима, поштарима, продавцима у самопослугама, просветним радницима, али и деци која слушају и вредно уче у овим ванредним околностима. Посебно се захваљујем припадницима Војске и Полиције на даноноћном раду. Позивам их да буду строги, али праведни и да не дозволе да власт злоупотреби ванредно стање.
Савез за Србију је већ изашао са низом веома конкретних мера за заштиту здравља, заштиту радника од отпуштања, заштиту грађана од дугова према банкама и извршитељима, као и моделима за санирање последица по послодавце и привреду. Власт је неке од тих мера прихватила, а неке игнорише, али ће морати да их прихвати. Додао бих у име Српског покрета Двери још неколико конкретних мера о којима вреди размислити:
- Субвенционисање страних фирми мора да престане и сва средства треба да буду преусмерена у подршку домаћим предузетницима и пољопривредницима.
- Сви радници који остану без посла морају имати месечна примања од државе док не нађу други посао.
- Приватне фирме чије пословање је угрожено треба да буду ослобођене плаћања пореза и доприноса до краја ванредног стања.
- Банке морају поделити кризу са грађанима и привредом и одрећи се профита у 2020. години мимо основних банкарских трошкова.
- Струја мора бити укључена сваком домаћинству коме је из било ког разлога искључена, док никоме не може бити искључена убудуће.
- Интернет мора постати доступнији и јефтинији за све, по могућности и бесплатан, посебно за ђаке и сеоску популацију.
- Паркинг сервис не треба да наплаћује своје услуге.
И још једна веома битна ствар. Недопустиво је затварање граница за наше држављане који су се затекли у иностранству и желе да се врате кући, посебно за студенте и сезонске раднике који су остали без посла. Дијаспора је толико пута била наша највећа помоћ и подршка у тешким тренуцима и сада сви ми морамо бити на располагању свакоме ко жели да се врати у своју Отаџбину и поштује прописане мере о изолацији након повратка.
Ово није ни први ни последњи пут да смо на испиту као заједница. Увек смо полагали тај испит и понашали се много боље, одговорније и солидарније у кризним временима него у свакодневици. Сигуран сам да ће то бити случај и сада.
На крају, желим свима да пружим још једну велику и важну мотивацију да издржимо док траје ово ванредно стање. Истога часа када ванредно стање прође и када спречимо последице по здравље становништва, раднике и послодавце, треба да устанемо и завршимо са овом влашћу за сва времена. Они не смеју остати на власти ни седам дана након завршетка ванредног стања. До тада ћемо сви бити као један, без разлике, јер постоји нешто много важније од сваке политике, па чак и власти коју презиремо, а то је здравље ближњих, функционисање система и опстанак заједнице.
Тек када извојујемо ову победу, онда ћемо се окренути политичкој борби и заувек завршити са онима који никада нису смели да дођу на места на којима се данас налазе.
Нити једног тренутка не сумњам у овај народ и ово друштво. Изгураћемо и ову ванредну ситуацију. Ми то можемо. Заједно. Солидарно. Уз Божју помоћ, одговорност и пожртвовање свих нас.
Видео обраћање Бошка Обрадовића можете погледати овде:
До победе!
У Чачку, 22. марта 2020. године
Бошко Обрадовић
Народни посланик и председник Српског покрета Двери