Поводом одлуке Уставног суда којом се одбацује иницијатива за покретање поступка оцене уставности и законитости измена и допуна Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима истичемо да иста само представља потврду раније тезе Српског покрета Двери да је Уставни суд давно отишао у самоизолацију.
Уместо да мериторно одлучи о томе да ли се изборни закони могу мењати у току изборног процеса, да ли су измене и допуне прошле одговарајући парламентарни поступак, Уставни суд је по ко зна који пут одлучио да се не бави својим послом.
Српски покрет Двери је иницијативом указао да нису испуњени законски услови за доношење измена поменутих закона и да су повређени правни стандарди о непромењивости изборних закона у изборној години.
Са друге стране, суд је у свом образложењу објаснио „да су у доношењу оспорених закона учествовали не само представници владајуће коалиције, већ и представници опозиције који су желели да учествују у раду Народне скупштине, односно да ниједном народном посланику није било онемогућено да партиципира у расправи и одлучивању о предложеним изменама и допунама.“ Суд је овим наводима послао поруку да народни посланици опозиције нису желели да се осврну на измене закона из скупштинских клупа, као да и сами не знају да су опозициони посланици бојкoтовали рад скупштине, и то не зато што нису желели да учествују у раду, већ зато што је скупштинска већина обесмислила рад Народне скупштине.
У уставноправној теорији се уставни суд сматра институцијом која, вршећи уставносудску контролу аката других органа власти, представља брану потенцијално разобрученом деловању постојеће скупштинске већине.Ова одлука суда наводи на помисао да се, противно тако устројеној улози, српски уставносудски орган на све начине довијао не би ли нашао уставноправно утемељење за поступке владајуће већине, па је тако за усвојене измене помињаних закона окривио опозиционе народне посланике који су бојкотовали рад Народне скупштине. Све и да је тако, зашто сада суд пропушта прилику да испита уставност и законитост оспорених одредби и пропушта да ради у складу са својим надлежностима?
У уставноправној теорији се уставни суд сматра институцијом која, вршећи уставносудску контролу аката других органа власти, представља брану потенцијално разобрученом деловању постојеће скупштинске већине.Ова одлука суда наводи на помисао да се, противно тако устројеној улози, српски уставносудски орган на све начине довијао не би ли нашао уставноправно утемељење за поступке владајуће већине, па је тако за усвојене измене помињаних закона окривио опозиционе народне посланике који су бојкотовали рад Народне скупштине. Све и да је тако, зашто сада суд пропушта прилику да испита уставност и законитост оспорених одредби и пропушта да ради у складу са својим надлежностима?
Сматрамо да се оваквим поступањем ствара даље неповерење грађана у институције које су ионако, у време владавине СНС-а, у потпуности урушене.
Поготово је алармантно што је иза нас година пандемије када би Уставни суд услед свих недаћа које су задесиле наше друштво требао бити на стражи у одбрани Уставом загарантованих права и слобода грађана укљчујући наравно и права која се тичу изборних слобода и права човека и грађанина.
Савет за уставна питања, правду и законодавство Српског покрета Двери
*Извор фотографије 1: N1