Јучерашњи договор Владе и „Удружења радника на интернету“ – фриленсера о пореским обавезама који је постигнут након готово шест месеци дугих преговора и протеста, једна је од првих већих победа представника ове индустрије и домаћих привредника који новац зарађују у иностранству а троше га у својој земљи. Двери су од самог почетка подржавале праведне захтеве и учествовале на протестима Удружења радника на интернету. Овакав исход показује да домаћи привредници само уједињени и истрајни у својим захтевима могу да у својој земљи остваре праведнији третман.
Економски проглас Двери садржи бројне мере пореске политике којима се тражи смањење бројних фискалних и отпис парафискалних намета домаћим привредницима и предузетницима, а у условима пандемије смањење тих намета домаћим привредницима представља услов њиховог опстанка. И у децембарској кампањи „Будимо солидарни-купујмо домаће“ предложили смо Влади Србије пакет од 12 мера са циљем спречавања економске пропасти великог броја домаћих привредника и предузетника и заштите њихових запослених од отпуштања.
Уместо неправедног, неефикасног и нетранспарентног пореског система држава треба да заштити малог привредника и то тако што ће крајње селективно, према степену угрожености сектора, да отпише порезе и доприносе на исплаћене минималне зараде за запослене, онима којима је помоћ најпотребнија. Тиме ће се спречити отпуштање запослених и све последице банкрота домаћих привредника по јавне финансије али и по опстанак породица привредника и запослених. Такође, секторима који су натеже погођени пандемијом потребна је даља финансијска подршка, мораторијум на обавезе до престанка пандемије и то према стопи пада промета у односу на прошлу годину. Помоћ и отпис дуговања морају бити селективни. Околности су промењене , па стога, како би мали привредници уопште преживели, порезе на добит али и доприносе треба бар у наредних годину или две дана смањити на половину.
У супротном, уколико власт настављајући са досадашњом неселективношћу и фаворизовањем страних инвеститора и крупног капитала, дозволи пропаст мале привреде и отпуштање стотина хиљада запослених, то неће бити само лична и трагедија њихових породица, већ и даља драма становништва. Јавне финансије зависе од живота привреде. Банкротиране фирме не плаћају своје дугове. Српски буџет са прошлогодишњим минусом од 4,2 милијарде евра, и након најновијег ребаланса и новог дефицита од 2,2 милијарде евра ће у овој години, због смањење потрошње, као и због смањене масе уплата прихода од пореза на добит и пореза на доходак, бити у још тежем стању. Ситуацију још трагичнијом чини и то што структуру српског буџета у огромној мери – преко 65 % чине намети на потрошњу (ПДВ, акцизе и царине). У сценарију масовних банкротстава и отпуштања, пад потрошње је неминован, што ће утицати и на све који се тренутно сматрају безбедним – на пензионере и на запослене у јавном сектору.
Зато сви треба да станемо уз захтеве мале привреде и предузетника које представља Удружење „Заштитник привредника и предузетника“. Од њихове, зависића судбина и свих нас.