Двери су у Граду Нишу. Желимо да се бавимо Градом. У делу Прогласа Српског покрета Двери под називом „Ти живиш – за нови Град“ нудимо нашу визију Новог Града.
Град је за нас СТАЊЕ ДУХА ЊЕГОВИХ ГРАЂАНА. Нови Град Двери виде:
као Демократски простор у коме сви грађани имају своје „право на град“,
као Зелени град ,
као Град културе ,
као Град нове урбане мобилности,
као Породични град
као Град младих
као Град старијег покољења
али Нови Град је дигитални Град
Двери Град не виде само као материјално, као улице, зграде, паркове , за нас Град је пре свега духовни простор. Градећи најпре дух Града мудри су антички Грци градове урбанистички постављали око платана, са великим крошњама, на коме је настајао πλατέια/трг, у чијем су хладу људи размењивали идеје, постајали политичка бића, бића демократије које је занимао живот њиховог полиса и који је био неодвојиви део њиховог бића и њихове судбине. СУДБИНА ГРАДА ПОСТАЈАЛА ЈЕ СУДБИНА ЊЕГОВОГ ГРАЂАНИНА. Само становници заинтересовани за судбину, живот и одбрану града су се звали грађанима. Остали, који су се бавили само својом приватном сфером – били су ίδιοτες.
У материјалној сфери град је у антици био функционална организација простора града који рефлектује потребе грађана. То је био приватни простор – οίκος, јавни простор – άγορα, и свети-религиозни простор – ακρόπολης – који их је повезивао са боговима и са прецима. У јавном простору агоре одвија се живот града-полиса.
И Ниш, и сваки град у Србији данас је измештен из своје просторне, временске и духовне димензије. Како у Нишу, граду дестабилизованог идентитета и понижених грађана изгледају данас ова три простора – приватни, јавни и свети – религиозни простори?
Како изгледа у Нишу простор у коме се одвија приватни живот његових грађана? То је простор који због претеране и комерцијалне градње губи свој идентитет Града, са вишеспратницама у самом градском језгру, са девастираним зеленим површинама, без дрвореда и хлада у главним градским улицама, железничком пругом у центру града, уских тротоара и разваљених коловоза, без места на коме би млади проводили квалитетно и креативно своје време, најквалитетнија пијаћа вода тече кроз азбестне цеви, а поплаве су редовна појава, нерешена комунална питања удружена са корупцијом јавне управе и сиромаштвом грађана су од приватне сфере грађана Ниша створила запуштен и безнадан простор.
Шта је са нишком агором – са јавним простором? Он је узурпиран и води се нетранспарентно, доступан само партијским моћницима. Слику јавног простора – агоре у Нишу и симболички представља слика новог Трга у Нишу, „бехатон-мале“ који је пример једног естетски и струковно недораслог решења, изведеног још катастрофалније, потпуно непримерен Тврђави испред које се налази. Јавни простори у Нишу уместо Нишлијама припадају владујућој партији, а медијски простор је заробљен и предмет је организоване пљачке јавних средстава.
И трећи, сакрални простор у Нишу – акрополис – који треба да сведочи о Нишу у времену – у јадном је и запуштеном стању. Почев од Новог гробља – на коме су корупција и криминал појели читаво једно предузеће, па до Медијане и најстарије хришћанске гробнице на Балкану, и великих вредности сакривених у депоима нишког Историјског музеја, све сведочи о томе да Ниш нема културу сећања.
Српски покрет Двери жели да да вам представи Нови Град.
То је демократски Град – у коме грађани имају апсолутно право на управљање својим Градом. Олакшаћемо грађанима могућност да одлучују о свему што су њихове потребе у Граду – путем референдума, народних иницијатива, зборова грађана, петиција, посебно преко Већа младих желимо да омогућимо да грађани, а пре свега млади путем дигиталних платформи одлучују о питањима која су им у Граду важна.
Град за који се Двери залажу је Зелени Град – јер бити Двери значи чувати наслеђе. Грађани имају право на здраву и зелену животну урбану средину. Неке од идеја су и израда регистра дрвећа, одржавања зелених површина у међублоковским просторима, изградња ботаничке баште, програм креирања шумског зеленог појаса око града на општинским и државним земљиштима, програм урбане пољопривреде, зелених кровова. Новац уместо у неуспешне клубове улагаћемо у рекреативни и аматерски спорт деце, младих и спорт за све генерације, посебно у природној околини града.
Двери се залажу за Град урбане мобилности, за преуређење коловоза и тротоара, за безбедан бициклистички саобраћај и пешачење. Нови српски град треба да буде град бицикала и бициклизам треба ставити у центар новог урбанистичког планирања. Неопходно је омогућити и потпуну мобилност људи са посебним потребама у Нишу.
Нови Град мора бити Град духовности и културе. Залагаћемо се за доделу јавног простора на коришћење уметнички најатрактивнијим и најкреативнијим програмским идејама и удружењима. Двери се залажу за одговорну културу сећања. С обзиром на историјски и цивилизацијски значај Ниша, тражимо нову политику сећања која ће неговати идентитет Ниша на компетентан начин.
Нови Град је град породице. У њему нико не сме бити гладан, усамљен, без струје и воде. Нови српски модерни град мора бити породични град а тиме и град деце. Породични град мора бити град здравља, а то значи град спорта, здравих стилова живота и здраве хране. Охрабриваћемо породице кроз систем културних ваучера да посећују културне локације и имају приступ комплетној културној понуди града. Породични град јесте и град кућних љубимаца али и заштите и бриге о напуштеним животињама, кроз промоцију удомљавања напуштених животиња.
Двери подржавају дигитални систем отворених података: о квалитету ваздуха и воде, паркинг местима и безбедности на путевима, градском превозу, општинској имовини и приходима општинских предузећа, јавним набавкама, урбанистичким плановима.
Српски покрет Двери ће тражити формирање Већа младих, као саветодавног органа градског (општинског) већа. Развијаћемо дигиталну општину младих, као електронску платформу за предлоге, дискусију и гласање по питањима које се тичу младих. Креираћемо градске дистрикте младих за културно-уметничку продукцију, подржати спортске и образовне активности, прилагодити индустријске архитектонске просторе за продукцију и креативност младих.
Нови Град треба да буде место у простору, времену и духу грађана који ће моћи да успеју овде и да не одлазе одавде да би успели, јер као што Кавафи каже: „Нове земље нећеш наћи, нећеш пронаћи нове градове, овај град увек ће те пратити, улицама ћеш се кретати истим“.
Биографија проф. др Тамаре Миленковић Керковић:
Проф. др Тамара Миленковић Керковић је рођена у Нишу 28. јануара 1965. године. Основне студије завршила је на Правном факултету Универзитета у Нишу, док је магистеријум и докторат одбранила на Правном факултету Универзитета у Београду. На Економском факултету Универзитета у Нишу ради од 1992. год. где је после свих сарадничких и наставничких звања 2014. год. изабрана у научно звање редовни професор за научну област Трговинско право. Ужа област интересовања и научног рада др Миленковић Керковић су уговори трговинског права, франшизинг, факторинг, банкарско право, заштита потрошача, женско предузетништво, медијација и право финансијских институција. Има значајно међународно искуство са више пост-докторских и пројектних боравака на престижним институцијама у Италији (UNIDROIT), Француској, Мађарској, Пољској, Грчкој, Словенији и на Кипру. Аутор је шест уџбеника и монографија, и више од стотину научних радова. Аутор је одредаба за уговор о франшизингу и факторингу у Нацрту Грађанског законика Републике Србије, а у области франшизног пословања има значајно практично искуство у увозу страних и стварању домаћих франшизиних система.
Пре чланства у Српском покрету Двери никада није била члан политичке партије, а у Дверима је од септембра 2016. године. Потпредседник и члан Председништва Двери. Обавља и функцију председника ГрО Двери Ниш (од априла 2018. године), члан је Главног одбора странке, и председник Савета Двери за економију, привреду и финансије.
Говори енглески и грчки језик. Живи и ради у Нишу и има двадесетједногодишњу кћерку Настасју.