Проф. др Тамара Миленковић Керковић: Маркетиншки циљеви Нацрта Закона о истополним заједницама – политички интереси уместо заштите људских права

         Ни људска, а ни мањинска права, а понајмање друштвени дијалог нису ratio legis ових законских нацрта, већ je тo стварање нових раздора у већ дубоко подељеном српском друштву, скретање пажње са најновијих афера и унутарстраначких сукоба владајућег СНС картела, као и имплантација у правни систем новог правног института – истополне заједнице – као правне маске за брак партнера истог пола. Циљ ове законске иницијативом је обезбеђење посебне заштите државе, пре свега економске,  заједници истополних партнера, коју по Уставу Републике Србије и према позитивном српском законодавству ужива само породица.

Предлагач ових правних аката је актуелна министарка Гордана Чомић, жена која је прешла политички Рубикон и један је од  симбола симбиозе бивше и садашње власти. Њена је улога да у Скупштини без опозиције, овим законским иницијативама обезбеди привид легитимитета, који ова акта немају, јер их њихов прави предлагач, Српска напредна странка, никада у свом предизборном програму није имао.  Ова својеврсна „кукавичја јаја“ министарке Чомић, треба да и пред гласачима СНС створе слику да их предлаже кадар бившег режима, а да, уколико се буде показало да је реакција јавности негативна, председник државе може у финалу да одигра још једну улогу, овога пута, улогу чувара традиционалне породице и предложи повлачење ових предлога.

И други циљ – поларизација ставова по питању усвајања ових закона –  већ је на путу на путу свог остварења и поред чињенице да је расположење већине грађана у Србији против законског уређења оваквих заједница.  Потписници Петиције против усвајања три закона (Нацрт Закона о истополним партнерствима,) тзв. „Апел 212“  изазвали су контрареакцију потписника Петиције за усвајање Закона о истополним заједницама, чији се број потписника сваким даном увећава. Ова својеврсна „борба петицијама и списковима“ као и ставови изражени у потоњој – да се људима истог пола морају признати право на љубав и заједнички живот – треба да заглуше снагу, пре свега, правних аргумената противника промптног увођења института истополне заједнице у српски правни систем.

Тренутно се у делу јавног мњења иницијатива потписника „Апела 212“ покушава да представи као хомофобно и антицивилизацијско противљење његових потписника праву припадника ЛГБТ на љубав, на заједнички живот, на наслеђивање и читав корпус личних и имовинских и других права, а која имају и све друге хетеросексуалне особе. То једноставно није тачно.

Ни једном речју се у „Апелу 212“ не споре права партнера истог пола ни на заједнички живот, на узајамну љубав, као што се не доводе у питање наследна и друга имовинска или лична права људима другачије сексуалне оријентације. То им се нити сме, нити се по позитивном праву, та права могу и смеју ускраћивати. Међутим, наметање ових законских решења је контрапродуктивно и неће истополним партнерима обезбедити оно што им је у друштву најпотребније, а то је укљученост и прихватање од стране јавног мнења.  Дубоко подељеном српском друштву потребан је дијалог, потребни су аргументи и потребно је утврдити шта грађани Србије мисле о увођењу нове форме брака и породице.  У друштву нараслих друштвених тензија, са аутократским моделом владавине, укинутим бројним слободама и људским правима, у друштву са прегаженим институцијама и укинутом владавином права а без дистрибуције правде, највећи губитници доношења оваквих закона и посебно начина на који се они доносе управо су припадници ЛГБТ популације.

Сва ова осетљива и сложена питања захтевају друштвени дијалог, а не наметање, борбу аргумената уместо пристрасности и појединачних интереса, а сви људи другачије сексуалне оријентације у Србији заслужују далеко искреније и моралније предлагаче закона којима ће њихова права бити утемељена тако да им у српском друштву омогуће прихваћеност и истинску правну и фактичку заштиту. То у данашњој Србији под режимом СНС-а није оствариво.