Говор потпредседника Двери проф. др. Тамаре Миленковић Керковић са округлог стола на тему „Обнова демократије и реформа изборног система у Србији“, одржаног 20.10.2020. године у Прес центру УНС-а
Сваки човек који има власт склон је да је злоупотреби док не наиђе на границе.
Србија се претворила у полигон за експерименте in vivo темељних постулата непостојања владавине права и нестајања принципа поделе власти који је услов слободе.
Савремени српски политички режим јесте један трагичан пример претварања либералне демократије у фасадну демократију, а заправо изборну диктатуру.
У Србији се грађани често не користе ни правом да гласају, а још мање правом да бирају или буду бирани на изборима као једином преосталом облику политичке партиципације. За то време картел професионалних политичара влада Србијом 30 година.
У Србији већ деценијама живимо кризу парламентарне демократије која је сада дошла до свог апсурда.
Сви парламенти, од републичког преко покрајинског до локалног нивоа су нелегитимни, настали на недемократским и противуставним изборима, без учешћа опозиције.
За нове народне посланике изабране на лажним изборима ове године нико није гласао – они су делегирани од стране СНС и других сателитских партија власти.
Сматрамо да парламентарни и локални избори не смеју бити истовремено.
Председник државе не може бити носилац страначке листе на републичким, покрајинским, локалним и изборима за савете месних заједница, већ то морају бити они који се кандидују на одређеним изборним нивоима.
Шта је узрок свих проблема у Србији? Ради се о томе да у Србији у садашњем изборном систему, грађани гласају, али не бирају. Гласа се за партијске листе, а не за конкретног кандидата кога бирачи познају. Посланик има већу одговорност према партији него према грађанима и не представља оне који су га бирали, већ партију која га је поставила.
Тако одумире принцип поделе власти и недостаје кључна функција Народне скупштине, а то је надзор над радом владе. Немогуће је да народни посланици контролишу Владу уколико су подређени страначким шефовима у извршној власти од који им зависи реизбор.
У сукобу јавног и приватног интереса под контролом партократије увек побеђује приватни интерес одржања на власти.
За Двери кључно је питање промене изборног система. Та промена треба да донесе две суштински важне промене:
- снажнију везу између изабраних народних посланика и бирача.
- географску репрезентативност парламента.
Грађани, а не само странке треба да бирају народне посланике и да коначно имамо заиста народну, а не само партијску скупштину.
Ми смо за промену садашњег пропорционалног изборног система ка елементима већинског у смислу да изборне листе више не смеју бити затворене и народни посланици бирани искључиво од стране страначког вођства већ отворене да грађани бирају ко ће у Народну скупштину.
То опет значи да више неће бити важно на ком си месту на изборној листи већ како стојиш у својој бирачкој јединици, јер Србију треба поделити у више бирачких јединица и омогућити грађанима да директно бирају своје представнике у њима. То је могуће и у пропорционалном и у разним облицима мешовитог изборног система. На тај начин ћемо коначно моћи да гласамо за кандидате по имену и презимену и они ће имати много већу одговорност према својој бирачкој бази, а испунићемо и географску репрезентативност Парламента, односно сви делови Србије имаће своје народне посланике, што сада није случај.
Данашњи округли сто је почетак једне широке дебате уз коришћење упоредних искустава из других демократских земаља.
Шта је наш циљ? Ми желимо да дођемо до коначних решења за промену политичког и изборног система у Србији, која би била плод широког друштвено-политичког консензуса.
Нема демократије без δέμος-а. Нема грађанина – πολήτες-а без његовог укључивања у политику. Нема обнове система у Србији без повратка грађана политичком животу. Нема промене изборног система без стварања друштва у коме ће владати сигурност за све грађане.
Оно што желим да истакнем и од чега Двери полазе је да нема очувања демократије без очувања националне државе и националне суверености. Сматрамо да је национална држава кључни locus европске демократије, и препознатљиви оквир у коме су институционализована главна обележја демократије као што су гаранције слобода и права, парламентарна репрезентација, владавина права и подела власти, географска репрезентативност.
Штитећи сувереност, штитићемо демократију од неодговорних нивоа моћи глобалног управљања.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери