Српски Покрет Двери - Лого
Search

Од доласка СНС на власт сваки становник Србије задужен са 3000 евра

       Влада Србије, преко Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, закључила је још један у низу изузетно неповољних, прескупих и нетранспарентних везаних аранжмана  са кинеском компанијом China Road and Bridge Corporation (CRBC) вредан 3,2 милијарде евра или близу 3,9 милијарди долара. Овим уговором предвиђено је да кинеска компанија  CRBC, а у којој контролно учешће има компанија China Communications Construction Co (CCCC) у 65 општина и градова Србије на 73 локације гради постројења за пречишћавање отпадних вода, канализационе мреже и пумпне станице, а сви градови и општине обухваћени овим уговором ће имати статус инвеститора и корисника ових инфраструктурних објеката.

И до сада су највећи инфраструктурни пројекти, попут изградње пруге Нови Сад-Суботица-Келебија, пруге Београд Центар – Стара Пазова, деонице пута Прељина-Пожега, пут Нови Сад-Рума, Пупинов мост или део коридора 11 Сурчин–Обреновац, били уговарани без тендера, а ЈЕДИНИ ПОНУЂАЧ УВЕК ЈЕ БИЛА кинеска компанија China Road and Bridge Corporation (CRBC) или њена мајка-фирма China Communications Construction Co (CCCC). Ови пројекти су  коштали грађане Србије преко 2 милијарде евра за последњих неколико година, док само за камате  кинеској „Export-Import Banci“ Србија треба да плати још милијарду евра, и то по највишим каматним стопама, а за трошкове кредита плаћани су вишемилионски износи одмах по закључењу Уговора о кредиту. Заједно са овим, последњим Уговором за изградњу канализационе мреже и постројења за пречишћавање, Србија ће се према  кинеској компанији CRBC и  према кинеској „Export-Import Banci“ задужити  за близу 8 милијарди евра.

У Србији у којој у 20. веку сваки други становник Србије нема канализацију, где преко 80% отпадних вода одлази у реке и где је потребно више од 350 пречистача за воду, посебно у градовима и општинама на југу Србије, овакав инфраструктурни пројекат је свакако потребан. Сврха овог посла, међутим, не може да оправда још један у низу фрапантно неповољних финансијских  аранжмана, који је повољан искључиво за кинеску компанију и банку, поготово у условима претеће рецесије и привредног колапса.  

Влада и овим уговором свесно уводи Србију у дужничко ропство. Сваког грађанина Србије овај уговор  задужиће за додатних 460 евра дуга, што заједно са 2500 евра – колико је СНС власт већ задужила сваког грађанина –  износи 3000 евра по сваком становнику, и то само од 2012. године. Јавне финансије у Србији већ се налазе у метастази фискалне одрживости, а за најављене неселективне мере за помоћ привреди и становништву у буџету  пара нема, па  ће се Влада  у овој години поново задужити на финансијском тржишту за још 2,5 милијарде евра.

И овај, као и претходних десетак међународних уговора за  изградњу пруга, деоница путева и мостова, Влада Србије закључује без тендера, кроз директно уговарање са јединим понуђачем, а и извођач и финансијер посла су и овај пут не само једини,  већ и исти понуђач и иста банка.

 „Челично пријатељство“ Србије и Кине се и овим најновијим Уговором потврђује тако што, као и у свим претходним уговорима,  компанија  China Road and Bridge Corporation (CRBC) условљава закључење Уговора о изградњи везаним Уговором о кредиту са кинеском ExportImport Bankом за финансирање  85% вредности посла. И остали детаљи Уговора о изградњи су исто тако неповољни. Учешће домаћих, српских  подизвођача у послу изградње увек се ограничава на највише 49%, што значи да већинске послове добијају кинеске или стране компаније.  За све уговоре, осим што су закључивани са једним понуђачем и без тендера, карактеристична је и обавеза Владе Србије да кинеске извођаче ослободи плаћања ПДВ-а и царина у Србији . И каматне стопе су код уговора о кредиту са кинеском „Export-Import Bankom“ код свих до сада закључених послова биле увек двоструко неповољније од висине камата на међународном финансијском тржишту, па ће у овим пословима  Србија  петнаестогодишњи кредит отплаћивати по цени од  2-3% камате на годишњем нивоу, па за ових седам пројекта камата износи близу 3 милијарде евра. Само за трошкове обраде кредита, по невероватној стопи од 0,5% Србија је својим „челичним пријатељима плаћала износе од више милиона евра, одмах по закључењу уговора.

Док се политички картел на власти бави фарсом борбе против организованог криминала, и ликвидацијом своје дојучерашње преторијанске гарде, док се привредно крило картела  богати у монополизованој и криминализованој сфери јавне потрошње, осиромашеним грађанима Србије  се убрзано навлачи око врата „челична“ омча дужничког ропства. Зна се шта се дешава са презадуженима. Повериоци постају власници свега што има вредност. То веома лако могу да буду и ови изграђени путеви, мостови, пруге али и стратешка предузећа, телекомуникације, енергетика, вода и земљиште. 

Ваздух Србије већ је заплењен.

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: