Савет за здравство Српског покрета Двери саопштава да ће резултати обухвата вакцинацијом у Србији бити круна катастрофалног вођења и управљања највећом здравственом кризом „новог доба“ изазване сојем корона вируса SARS CoV-2.
Дошло се до вакцинације, последњег чина велике драме, која је разоткрила слабости и мане сваког здравственог система у свету. Организација здравственог система представља неминовно слику једне државе и њеног друштва, његових приоритета и и доминантних вредности. Каква нам је држава, то знамо, па нисмо много могли ни очекивати. Суштина ипак није у апсолутним бројевима заражених и умрлих, који могу бити и мали, него у непотребним људским губицима. Можда је битка за „економију“ и добијена, али остаје велико питање цене која се испоставља управо кроз број трагично, а непотребно преминулих. Овај број се никако не може поредити са бројем оних који умиру од хроничних и осталих тешких обољења, којих је наравно много више, из простог разлога што многи од заражених нису морали и смели тако да заврше. Да не говоримо о дугорочним последицама ове мистериозне болести о којима се и даље мало зна.
„Дуго“ чекана вакцина треба да донесе колективни имунитет који је од изузетног значаја за једну заједницу, без обзира на врсту обољења. Болест је прилично опскурна и не оставља трајни имунитет, вакцине су енормно брзо развијене и то искључиво од стране најмоћнијих земаља у свету, и још брже одобрене од домаћих регулаторних тела. Све ово реално рађа сумње, али делује заиста трагикомично, да одлука о избору вакцине у Србији у великом броју случајева није питање да ли ћете делове вируса произвести сами, или ће то за вас одрадити неки други вирус или ћете добити ослабљен вирус, него избор између америчког, руског или кинеског произвођача, већ према склоностима и поверењу у неку од великих сила. На домаћем плану, као што на политичкој сцени имамо режимске левичаре и десничаре, режимске националисте и грађанисте, тако сад имамо режимске антиваксере и режимске ваксере које предводи нико други до највећи експерт опште праксе у историји Србије. Пошто је током кризе потрошио све припаднике тзв. струке, на сцени је у покушају да нам разјасни базична знања из области имунитета, остао сам са оданом председницом Владе и још оданијом новопеченом министарком која је у овој борби највише профитирала. Опет је све набављено „не питајте ме како“. Наравно да је добро да је набављено и добро је да постоји избор као нигде у свету. Има чак и за најбоље пријатеље. Чиме смо заслужили такву почаст велико је питање. Али мало ко у Србији иде на вакцинацију спокојно, у нади да је изабрао најбоље решење. Све је зачињено потписом о сагласности након „исцрпних“ информација добијених од лекара којег вероватно нико неће ни видети, сем ако се нешто не закомпликује. Режимска струка је дала свој максимум на уништавању трагова поверења у лекарску професију, па неће бити чудо ако обухват вакцином буде несразмерно лош. Ова, можда највећа медицинска тековина, приказује се у првом реду као решење за економски напредак или одржање здравственог система који не сме да попусти да се власт не би показала као неспособна. И у једном и другом случају, у другом плану је суштинска вредност за коју се треба борити.
Суштина је у заштити живота као темељне вредности. И у свакој дилеми која се поставља пред нас треба у првој мери мислити о томе. Само живот је од непроцењивог значаја.
*Извор фотографије: pixabay