Савет за здравство Српског покрета Двери најоштрије осуђује смену троје начелника са ВМА, ако је разлог за то потпис иницијативе којом се осуђује рад Кризног штаба током пандемије изазване вирусом КОВИД-19.
Око 3000 лекара је само затражило оно што је свима у овој земљи одавно јасно, а то је да републички Кризни штаб преузме одговорност за губитак контроле над епидемијом, што је нанело непроцењиву штету грађанима Србије. Познато је да и сами чланови Кризног штаба нису могли међусобно да се усагласе о базичним стварима. Да не говоримо о томе да су гласноговорници углавном били лекари који се не баве клиничким радом, али су својим (не)деловањем јако успешно повећали обим посла лекарима клиничарима, а анестезиологе изложили енормним напорима. И ту нема никакве политике. И зато није чудно што је велики број потписника директно са „прве линије“.
Одавно се зна да материјални разлози нису главни у доношењу одлуке да лекари и медицинске сестре масовно одлазе из Србије. Медицински радници су у великој већини спремни да деле судбину свог народа и у условима високог радног оптерећења и релативно лошег материјалног стања. И свесни су колико је танка линија између аплауза и подршке нашим херојима и реалности која наступа када се спусти завеса и погасе светла. Минимум достојанства мора да се чува. А тога нема ако се због најдобронамернијег мишљења најкомпетентнијих стручњака о најочигледнијој појави сносе последице.
Хоћемо да верујемо да све ово није тачно, aли ако јесте онда смо сви у озбиљном проблему.