Колико Србију кошта и колико ће је тек коштати политика која доводи до емиграције високобразованог становништва?
Студија „Трошкови емиграције младих“ Института за развој и иновације пружа податке о економским последицама миграционих токова, који јасно показују због чега Србија губитком младе образоване популације губи и своју будућност. Економски губици могу се мерити како оним што је Србија до сада уложила у младе људе који одлазе, али још и више будућим губицима кроз тзв. опортунитетне трошкове. Миграциони токови утичу директно на стагнацију привредних активности, на смањење бруто друштвеног производа и смањење потрошње, умањују пореске приходе, доводе до поремећаја на тржишту рада, стварају дефиците у Пензијском фонду, повећавају трошкове социјалне заштите, а последице ће у будућности бити све теже.
Према подацима из поменутог истраживања просечно се у Србији за школовање од предшколског преко основног и средњег до високог образовања уложи око 34 хиљада евра, док је школовање доктора наука у 2018. години представљало за државу трошак од 55 хиљада евра. Резултати показују да укупни трошкови образовања младих који у току једне године напуштају Србију износе од 960 милиона евра до 1,2 милијарде евра, у зависности од нивоа образовања младих који напусте земљу. Одласком младих и образованих људи Србија је у 2018. години изгубила онолико колико је имала приход од извоза у ИТ сектору, или читав приход од пољопривреде у родној години. Те 2018. године укупан извоз информационих и комуникационих услуга износио је 1,1 милијарду евра, док је извоз читавог сектора пољопривреде износио око 900 милиона евра.
Колико нас кошта неспособност власти да економском политиком, борбом против корупције, партократије и непотизма спречи одлазак младих и понуди им адекватан и плаћен посао у земљи? Поред директних трошкова и губитка онога што је уложено у образовање младих који одлазе, још су тежи будући губици кроз смањење потрошње, а тиме и БДП-а, кроз умањене пореске приходе, губитак креативног капитала (иновације, нова технологија) али и кроз друге депримирајуће последице. Генерисан годишњи губитак бруто додате вредности због одласка младих и читавих породица износи 897,3 милиона евра или 2,1% БДП из 2018. године.
Без унапређења институција (сузбијање корупције, владавина права, уништење криминала) и без подизања нивоа јавних услуга (просвета, здравство) никакво повећање плата, па ни привредни раст не могу зауставити егзодус младих људи.
То је трагедија српских породица и сваког родитеља у Србији. Ово питање потпуно је неосетљиво на идеолошке, политичке и било које друге разлике. Проблем одласка најобразованијег и најквалитетнијег дела грађана Србије, мера је наше националне катастрофе, мера нашег пада и пораза свих политика и политичара који су Србијом управљали последњих 30 година.
Једини начин да се трагични тренд егзодуса младих из Србије заустави, па и преокрене, јесте да Србија унапреди квалитет институција и да побољша квалитет јавних услуга. То је могуће само ако се промени владајући корумпирани систем.
Само Промена система то може да спречи.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери