Јуче је Српски покрет Двери одржао конференцију за новинаре испред Министарства привреде, противећи се продаји Института за водопривреду „Јарослав Черни“. На конференцији су говорили члан Председништва Двери Радмила Васић и проф. др Душко Кузовић.
Радмила Васић: Српски покрет Двери се најоштрије противи продаји 92% капитала које Република Србија и сви грађани Србије имају у најзначајнијем хидролошком институту у овом делу Европе – Институту за водопривреду „Јарослав Черни“, иза које стоји Влада РС и Александар Вучић. У Србији ништа није по закону, већ искључиво према налогу једног човека који држи све полуге власти ,а то је председник Србије Аалександар Вучић.
Институт „Јарослав Черни“ је једини државни институт за водопривреду у југоисточној Европи и оправдано сумњамо да се ова неразумна продаја већинског државног капитала и то по почетној минорној цени од 2,57 милиона евра, управо и ради са намером да се приватном интересу и утицају препусти оцена реализације многих кључних пројеката – градња на Макишком пољу са изградњом београдског метроа, студија оправданости и генералног пројекта изградње водоизворишта подземних вода на Великом ратном острву, пројекат „Јадар“ на подручју Дрине за експлоатацију литијума компаније Рио Сава (Рио Тинто), као и пројекти вредни 8 милијарди евра за системе пречишћавања отпадних вода , а у будућности и продаја ХЕ „Ђердап“ и хидроелектрана на Дрини. Такође, приватизација овог института укинуће све бране ка приватизацији водоснабдевања у градовима Србије. Без воде ће у перспективи остати и грађани Београда и грађани Србије.
Купци морају знати да ће одмах након промене власти остати без власништва над Институтом „Јарослав Черни“ јер ће бити враћен држави као и да ће одговарати јер су учествовали у овом криминалмном чину.
Проф. др Душко Кузовић: Институт „Јарослав Черни“ је од државног значаја и неопходно је да остане у јавном власништву из више разлога. Пре свега, приватизацијом се неће побољшати квалитет услуге тог института. Такође, са променом власништва институт ће морати да следи интересе власника, а не интересе заједнице. Институт „Јарослав Черни“ је створен да би заштитио воду као јавни интерес, јер је крајње непримерено да неко умире од жеђи зато што нема могућности да пије воду. Приватизацију Института треба довести у вези са уништавањем водозахвата на Макишу, водозахвата у Сурчину и будућом приватизацијом предузећа која грађане снабдевају водом. Тај експеримент је западна Европа пробала, али и у таквом систему тај експеримент је пропао, тако да нема разлога да имамо илузије да ће тај експеримент успети у Србији. Напротив, то се ради јер се у транзицијама из јавног у приватно и после из приватног у јавно, зарађује огроман новац, а који је новац пореских обвезника. Уместо да се он улаже у школе, болнице и квалитет живота, он се улаже у нечију приватну имовину и лагодан живот.
Радмила Васић
Члан Председништва Двери