Tvrdimo da je priča o 500 zadruga, sa uloženih 50 hiljada evra u svaku, od strane Vlade samo još jedna od laži i političkih spinovanja javnosti.
Sve je počelo u novembru 2015. godine kada je tadašnji nadležni ministar Željko Sertić najavio 300 miliona evra subvencija za strane investitore.
Savet za poljoprivredu Srpskog pokreta Dveri je tada prokomentarisao da je 300 miliona evra u stvari hiljadu puta po 300 hiljada evra i da je u hiljadu sela u Srbiji moguće napraviti sa toliko novca mnogo više od po jedne uspešne zadruge.
Danas, skoro dve godine kasnije, koalicija oko Aleksandra Vučića u liku Milana Krkobabića, predstavlja kao svoju inicijativu priču o 50 hiljada evra za svaku zadrugu, od 500 njih, koje će navodno otvoriti u Srbiji u naredne tri godine.
Tokom zadnje dve i po godine, po tvrdnjama Vladimira Goatija iz ”Transparentnost Srbija”, bačeno je iz budžeta 860 miliona evra na subvencionisanje stranih investitora, više dakle nego 300 miliona evra ili hiljadu puta po 300 hiljada evra!
Zašto onda ne biste bacili još 25 miliona evra na spinovanje javnosti i iznošenje lažnih tvrdnji kako bi se kratkoročno kupila pažnja i još jednom zavela javnost u umirućim selima Srbije?
Kad ste stranim državljanima mogli da poklanjate milione zašto ne biste poklanjanjem po 50 hiljada evra lokalnim SNS, PUPS i SPS „vođama“ i dodatno uticali na biračko telo? Od njih vam više zavisi fotelja nego od stranaca pa je i logično to što radite poklanjajući desetine hiljada evra svojim aktivistima bez ikakve ekonomske logike i opravdanosti u trenutnom privrednom ambijentu, koji upravo pogoršavate najviše baš u poljoprivredi prihvatanjem EU pravila.
Zašto je to tako? Zašto je ova priča laž?
Na „promotivne“ sastanke PUPS-a po selima Srbije ovih dana dolaze penzioneri starosti između 70 i 80 godina, čiji je radni vek davno prošao a na isteku je i životni. Hoćete li njima dati po 50 hiljada evra?
Kako bi što više postigli u političkoj promociji, ovih dana je regionalnim zadružnim savezima nametnuta „preregistracija“ čime se teraju zaposleni i funkcioneri tih organizacija da traže ono malo aktivnih zadruga ne bi li pronašli deset potrebnih zadruga za preregistraciju. Ispostavlja se da u 15 ili 20 opština u dva ili tri okruga, regionalni zadružni savezi ne mogu da nađu deset aktivnih zadruga sa sve omladinskim.
Kako formirati 500 novih zadruga kada u Srbiji danas nema aktivno ni pola od tog broja?
Gde su vam domaće fabrike kao karika u reproduktivnom lancu? Vi njih rasprodajete i gasite. Kako to mislite da se ovde proizvodi borovnica, a prerađuje u Holandiji ili da se ovde proizvodi malina, a prerađuje u Italiji ili da se ovde proizvodi lešnik,a prerađuje u Nemačkoj?
Primer je „Takovo“ iz Gornjeg Milanovca sa više stotina hektara lešnika i u Gornjem Milanovcu i u okolnim opštinama. Kada je zatvorena fabrika čokolade, automatski su zapušteni i nestali posedi sa stotinama hektara lešnika …
Kako mislite bez fabrika za preradu hrane u Srbiji da pravite zadruge?
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU celokupno tržište prehrambenih proizvoda je poklonjeno uvozničkom lobiju. Mislite da poklanjate novac zadrugama koje ništa od proizvedenog ne mogu da prodaju?
Sledeći od brojnih stavova je nemogućnost rešavanja pitanja menadžmenta. Gde mislite da nađete 500 direktora zadruga? Gde da nađete nove zadrugare – njih 5.000 mladih domaćina, minimum? Kako ćete koncentrisati te ljude kada u jednom selu imate udaljene zdrave porodice, vitalna domaćinstva, na po nekoliko kilometara, a između njih desetine staračkih domaćinstava?
Kako mislite da zadrugari ne budu vlasnici zadružne imovine, jer je to tako po postojećem zakonu o zadrugama gde imovina nije vlasništvo zadrugara, a da rade sa preduzetničkim duhom kakav je potreban za bilo kakav uspeh? U ambijentu neoliberalizma kao neprijateljskom, država „prodaje sebe“ a ljudima u privredi kako bude… Preduzetništvo je proterano iz zadruga po komunističkom zakonu o zadrugama.
Osnivačima zadruge će trebati dinar da uđu u kolo a dva da izađu iz kola sa državom – trgovcem, kakva je današnja neoliberalna država pod upravom SNS-a i njenih koalicionih partnera.
Pravac je dobar, ali u sasvim drugačijem privrednom sistemu koji Dveri zastupaju, a ne u ovom privrednom sistemu u kome se uništava svaka domaća proizvodnja.
Treba li još da nabrajamo zašto je ova priča lažna?
Savet za poljoprivredu Srpskog pokreta Dveri