Нема више смисла набрајати разлоге или објашњавати зашто је бојкот једино решење и једини озбиљан одговор на предстојећу изборну фарсу. О томе може да се пише надуго и нашироко. Али говорити или писати некоме ко је одлучио да учествује у гласању под оваквим условима је као говорити глувоме или писати слепоме. А зна се да нико није толико слеп као онај који неће или не жели да види.
Оваквих вишестраначких избора није било од 1945. године. Тада је, не заборавимо, била запечаћена судбина овог народа за следећих 50 и више година. Ипак и тада je постојала каква таква могућност избора које овог јуна сигурно неће бити. Сваки глас ће отићи Српској напредној странци, а први носилац ће одлучити ко ће прећи фамозних 3% и бити декорација у новом српском парламенту током следеће четири године. Проћи ће они који буду понудили најверодостојнију копију оних идеја које иначе нуде политички неистомишљеници. Вишедеценијским паразитима ће се вероватно прикључити понеко новије лице које ће добити ексклузивно право да буде извесно време у лукративној орбити.
Идеја бојкота је однела прву велику победу и пре гласања. Без могућности за прави одговор први носилац је био принуђен да направи највећу услугу истинској опозицији, одвајајући оне који пристају на све, од оних који нису спремни на труле компромисе. И боље да се то десило сада него касније. Још једно разочарење би било превише за овај народ.
На то што се од нашег народа тражи у овом тренутку не би пристао нико на свету и то не може да се изведе у уређеној демократској процедури. Зато је била неопходна узурпација свих државних институција са јасном намером да се прикрију трагови непочинства. Иако ће избори за западне силе бити легитимни без обзира на излазност, захваљујући бојкоту од стране релевантних опозиционих странака, за нас и за нашу децу то никада неће бити готова ствар. Остаће забележено да су мењана правила игре у изборној години, да се у лажне изборе ушло право из неуставно проглашеног ванредног стања и у сред пандемије која је оставила бројне последице на психичко стање популације. Одлуке које планирају да донесу никада неће бити легитимне нити обавезујуће за будуће нараштаје. И ту не помаже никакво предизборно патриотско бусање другог носиоца да ће постојано, као што само он уме, штитити некаква права Срба на Косову и Метохији, само се не зна која.
Зато треба одлучно бојкотовати лажне изборе. И лажне листе и њихове лажне програме. Ако неко мора, односно буде присиљен да гласа неће погрешити ако их све заокружи. Право гласа без могућности избора и онако не значи ништа.
Др Синиша Јагодић
Председник Савета Двери за здравство