Savet za zdravstvo Dveri je prateći rad, uslove za rad i probleme medicinskih sestara i tehničara, došao do zaključka da Srbiji preti ogroman problem njihove migracije u druge zemlje u cilju obezbeđenja uslova za normalan život i minimum ljudskog dostojanstva. Već duži period se najavljuju bolji uslovi za rad i veća primanja, ali mi dalje ne vidimo da se taj problem rešava. Naprotiv sve veći broj zdravstvenih radnika odlazi iz Srbije, sada na poziv svojih kolega ili koleginica koji su veoma zadovoljni novim životnim i radnim uslovima.
Medijski dugo najavljivano i glasno propraćeno „veliko“ povećanje plata u zdravstvu krajem 2018. godine za 2019. godinu od 7 , 10 i 12% po mišljenju zdravstvenih radnika nije dovoljno za normalan život u Srbiji i gore pomenutu migraciju neće zaustaviti. Smatramo da medicinski radnici sa SSS u primarnoj zaštiti trebaju da imaju platu bar za 10% veću od prosečne zarade u Srbiji koja trenutno iznosi oko 48.000 dinara. To treba da bude osnovica za sve ostala radna mesta uz uvećanje prema odgovarajućim koeficijentima.
Podsetimo, nakon poslednjeg uvećanja visoki kadar ima platu oko 75.000 dinara, srednji oko 40.000 dinara. Mi smatramo da do kraja godine plate u zdravstvu moraju da budu uvećane bar za 25%, i to već do leta, da bi se bar nešto učinilo da zdravstveni radnici počnu da razmišljaju o ostanku.
Još jednom moramo da naglasimo da odlaze ljudi koji moralno i savesno obavljaju svoj posao, a nemaju uslova da svoju privatan život vode normalno. Iz tih razloga moraju dodatno da rade da bi pokrili osnovne životne troškove. To vodi daljem odvajanju od porodice i društva, gde postaju zarobljenici sistema u kome samo rade i rade, danju i noću da bi obezbedili tek egzistencijalni minimum.
Govori se da imamo dovoljan broj medicinskih radnika, što može biti i tačno zbog sve manjeg broj stanovnika, ali ovakav stepen preopterećenosti poslom retko gde postoji. Veliki deo njihovog radnog vremena, naročito u poslednje vreme, odlazi na administrativne poslove, a u stacionarnim ustanovama medicinske sestre često rade i kao servirke, obavljaju i fizičke poslove transporta i rehabilitacije pacijenata, koji u normalnim uslovima obavljaju bolničari i drugo osoblje. One umesto da budu posvećene nezi pacijenata obavljaju poslove administratora, servirki, bolničarki i šta sve još ne, a uz očekivanje da uvek budu ljubazne i na usluzi obolelima.
I zamislite, da bi medicinska sestra otišla u penziju koja neće biti umanjena treba tako da radi 45 godina, odnosno do 65 godina starosti. Mislimo da je ovo, pored toga što je teško izdržljivo, u isto vreme i nehumano jer veliki broj njih usled ovakvih uslova rada i same postaju pacijenti. Mislimo da medicinske sestre i tehničari zaslužuju da im se odobri odlazak u punu penziju bez umanjenja ako ispune bar jedan od uslova za penziju, odnosno 37 godina radnog staža.
Javna je tajna da skoro svaki drugi zdravstveni radnik želi da ode u inostranstvo. Odlaze najkvalitetniji kadrovi, u najboljim godinama sa radnim iskustvom od 10-15 godina. A kako se često radi o ženskoj radnoj snazi, na put se sprema i cela porodica. Na njihova mesta dolaze novozaposleni bez iskustva ili prekvalifikovani iz drugih struka koji treba da zauzmu upražnjena mesta. Smešno je očekivati da će oni tako brzo nadomestiti ovakav gubitak. Ulaganje narodnih, a ne bilo čijih para u zgrade i opremu je dobro, ali kako sada stvari stoje to će biti samo vežbaonice za privatnu praksu ili odlazak u inostranstvo.
Moramo da ulažemo u zdravstvo svake godine sve više, jer dobar zdravstveni sistem je temelj svake sigurne države. A široka i ravnopravna dostupnost zdravstvene zaštite je jedan od bitnih razloga da se ostane, živi i radi u Srbiji.
Savet za zdravstvo Srpskog pokreta Dveri