Двадесетпети новембар је међународни дан борбе против насиља над женама. Данас се цео свет бори са истим циљем – да се свака жена и све жене заштите од насиља. Али и поред ове борбе, подаци су застрашујући: само ове године је у Србији убијено 28 жена, а више од четири стотине деце остало без родитеља.
У 21. веку у Србији је насиље присутно у свим сферама друштва. Свакога дана наилазимо на насиље: на улици, тв-у, штампаним медијима, школи, послу, парламенту, међу децом и одраслима, школованима и необразованим, у селу и граду. Профил насилника не постоји, али насилник увек бира физички слабијег, а најчешће то су деца и жене.
Сведоци смо да је насиље попримило одлике болести која је метастазирала у савременом друштву. Многи, почевши од државних институција, преко невладиних организација до разних феминистичких удружења воде борбу протива насиља над женама али евидентно је да та борба не даје очекиване резултате. Постоје само две солуције, или методи којима се болест лечи нису довољно добри или су лоше дијагностификовани узрочници болести.
Држава, када покушава да заштити појединца своди га на индивидуу препуштену саму себи, пренебрегавајући да је човек биће заједнице и да само у заједници може бити заштићен и да се само кроз однос са другима може остварити као личност, без заједнице он је само „сламка коју ће лако сломити сваки ветар“. А прва заједница која чини ослонац и заштиту свакој јединци јесте породица.
Стога треба ставити акценат на породицу, као основну ћелију друштва, и њен незавидни положај у коме се она данас у Србији налази. Сведоци смо њеног урушавања, као и насиља које се над њом врши, како од стране медија (пропагирањем извитоперених и искривљених вредности), тако и од стране државе својом небригом и немарношћу за исту.
Жена као стуб породице мора бити заштићена у сваком погледу. Само стабилна породица у којој се поштују истинске вредности и где постоји међусобно поштовање и уважавање, где се негују здрави стилови живота, гарант је искорењивању насиља, и у породици, и у друштву. А пре свега насиља над женом, ито не само над женом као мајком већ и женом као супругом, ћерком, сестром, колегинцом, комшиницом, пријатељицом…
Стога се свуда и на сваком кораку мора радити на промоцији породичних вредности, и на изградњи друштва по породичном моделу. То је друштво у ком су жене и деца поштовани и заштићени а мушкарци они који то треба да им пруже. Стлним потенцирањем на слици друштва у ком се жене идентификују са жртвом а мушкарци са насилником без давања позитивног друштвеног обрасца, указивањем на то како не треба и не сме, без давања примера како треба и мора да буде тешко ће се ишта решити по овом питању. Када је породица растурена подједнако су жртве и жене и деца али и мушкарци.
Ми нажалост, немамо податке колико је насиља у породици изазвано алкохолизмом, наркоманијом, проблемима са коцком а сведоци смо да је алкохол свима доступан, дрога се већ увелико може наћи по школама а коцкарнице и кладионице имамо на сваком ћошку.
Савет жена Двери апелује на државу и њене институције да се посвети решавању овог проблема, као и кључних узрока које изазивају насиље у породици и насиље над женама. Наше друштво мора радити на искорењивању и сузбијању порока. Прави пут ка решавању овог проблема јесте едукација грађана уопште, развијање свести код грађана да насиље никада није и не може бити решење. Учење о правима је уједно и учење о обавезама и забранама. Али најважније јесте промоција пожељног друштвеног обрасца.
Истицање улоге жене у друштву је неопходно, и то је оно за шта се Српски покрет Двери залаже јер ће жена спасити Србију и зато жена мора имати поштовање и подршку државе и друштва. Жена је предивно биће коме је потребна љубав и заштита јер без тог бића свет не би постојао.
Ана Будимировић – Кићановић, члан Женске снаге Двери