Autorski tekstovi

Vladimir Dimitrijević: Obraćanje saboru Dveri

Vladimir Dimitrijević: Obraćanje saboru Dveri

Vi se sada borite za Srbiju koja pati, ali se ne predaje, jer u njoj ima seljaka koji i dalje rade na zemlji, bez obzira na vlast koja im ne otvara puteve za normalan život na rodnom i plodnom tlu;

Draga braćo i sestre Dverjani,

Ove godine se navršilo jedan vek od trijumfa srpskog srca i obraza u Prvom svetskom ratu. Tom trijumfu je prethodila Golgota koja je odnela preko milion i dvesta hiljada ljudi. Ko je, 1915, kad je počelo povlačenje ka albanskoj obali, mogao da se nada ulasku pobednika u Beograd? Pa ipak, kralj Petar i prestolonaslednik Aleksandar sa svojim vitezovima su verovali u pobedu. To jest, verovali su u Boga, i znali su da je On pobeda. I pobedili su.


Znam da vam nije lako u doba sve otvorenije diktature Klovna Bez Smisla Za Humor i vlasti sekte Vučićevih svedoka, koji veruju u hiljadugodišnje carstvo svog totalitarnog gurua. Politika vam izgleda sve beznadežnije i kao da nema svetlosti na vidiku. Pa ipak, ko veruje u Boga, veruje i u pobedu. I pobeda mora doći, uprkos trenutne slike propasti i beznađa.


Vi se sada borite za Srbiju koja pati, ali se ne predaje, jer u njoj ima seljaka koji i dalje rade na zemlji, bez obzira na vlast koja im ne otvara puteve za normalan život na rodnom i plodnom tlu; ima radnika i zanatlija odanih svom poslu, žuljevitih ruku i čestitih srca; ima lekara koji u najtežim uslovima ispunjavaju Hipokratovu zakletvu i ne odlaze u inostranstvo; ima prosvetara koji se bore sa sumanutim eksperimentatorima iz NVO Ministarstva prosvete, i  predaju deci znanje i čestitost; ima sudija koji se bore za vladavinu prava, bez obzira na vlastodržačko bezakonje; ima očeva i majki koji nose krst roditeljstva i ne ropću, nego rađaju i vaspitavaju; ima omladine koja ne napušta otadžbinu, nego hoće da u njoj živi i stvara. Svima njima treba pomoći da dočekaju zoru našeg preporoda. A možete im pomoći ako se ne odreknete Boga i sebe, i nastavite putem odbrane ustavnog poretka, vladvine prava i porodične Srbije.


Dužnost Dveri je da ne napuste put na koji su stali 1999. godine, i kome se sledećeg Savindana navršava dve decenije svedočenja da je Srbija moguća, i da će je biti. I da će je biti od Subotice do Prizrena.               


Neka nam Bog pomogne da ostanemo to što jesmo, i postanemo ono što treba da budemo! Srbija je večna dok su joj deca verna, a vi ste verni sinovi i kćeri Srbije koji ne sumnjaju u pobedu.


 

Vladimir Dimitrijević

V.D. Predsednik Političkog saveta Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Vladimir Dimitrijević

Vladimir Dimitrijević rođen je 1969. godine u Čačku, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, sa prosekom 9,37 na grupi za Srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1994. godine (kod mentora profesora dr Novice Petkovića, sa temom o esejistici Momčila Nastasijevića), a magistrirao na Katedri za srpsku književnost 20. veka 2010. godine (kod mentora profesora dr Jovana Delića, sa temom o prvom izdanju sabranih dela Momčila Nastasijevića, njihovoj ranoj recepciji i ulozi Stanislava Vinavera i Milutina Devrnje u objavljivanju tzv. „izdanja prijatelja”: „Svetac srpskog jezika i njegovi hagiografi / Stanislav Vinaver i Milutin Devrnja kao izdavači i tumači Momčila Nastasijevića”; članovi komisije su bili prof. Dr Aleksandar Jerkov i dr Bojan Jović).


Doktorirao je 2016. godine, ca radom pod naslovom „Vladimir Vujić kao književnik, kritičar i polemičar u kontekstu književnih procesa između dva svetska rata”, pred komisijom u sastavu: prof. dr Jovan Delić (mentor), prof. dr Milan Radulović, dr Dragan Hamović.
Kao student, dobio je nagradu „Vladan Nedić”, za seminarski rad iz narodne književnosti (o hrišćanskim elementima u Kosovskom ciklusu naše epike) i drugu „Brankovu nagradu” za seminarski rad iz srpske književnosti 20. veka (o ranom stvaralaštvu Svetislava Basare).
Stalni je saradnik sedmičnika „Pečat”, u kome objavljuje, između ostalog, i književnu kritiku, kao i mesečnika „Geopolitika”, a izvesno vreme je, u toku 2011, po pozivu bio kolumnista rubrike „Levo-desno” u NIN-u. Godine 2011. bio je član žirija za nagradu „Pečat vremena” u oblasti društvenih nauka, a od 2012. godine član je žirija ove nagrade, koju dodeljuje nedeljnik „Pečat”, za književnost. Te iste godine bio je član žirija za dodelu nagrade „Nebojša M. Krstić” koju za nacionalnu publicistiku uručuje časopis „Zbilja”.


Redovan je učesnik naučnih skupova o našim pesnicima koje organizuje, povodom nagrade „Žička hrisovulja”, Narodna biblioteka u Kraljevu, pa je svoje priloge objavljivao u zbornicima o Milovanu Danojliću, Petru Pajiću, Ivanu Negrišorcu, Gojku Đogu i Ranku Jovoviću. Veliki broj ogleda objavio je u književnoj periodici i na internetu, a ogled o kritici evropocentrizma na srpskoj „književnoj desnici” izašao mu je u zborniku „Srpski kulturni obrazac u svetlu književne srpske književne kritike” koji je priredio dr Milan Radulović (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2015).


[Pročitajte još...]