Autorski tekstovi

Zoran Pavlović: Partokratija i kako protiv nje

Zoran Pavlović: Partokratija i kako protiv nje

Letos je na jednoj kablovskoj televiziji prikazivan serijal o partokratiji, vrlo zanimljivog sadržaja. Sagovornici su izuzetno argumentovano i dokumentovano analizirali pojavu stranačkog zapošljavanja, počev od komunističkog perioda, preko DOS-ovske epohe, do najnovijeg naprednjačkog vremena.

Govorilo se o najvidljivijem stranačkom zapošljavanju, ali i o nameštanju poslova firmama stranačkih funkcionera, kumovskim vezama, lažnim diplomama, štancovanju doktora nauka, VD funkcijama koje beskonačno traju, bahatim stranačkim kadrovima… Sve je to bilo potkrepljeno brojnim primerima zloupotreba, koje u krajnjem imaju za cilj jačanje vladajućih stranaka i otimanje državnog novca.


Sve što je rečeno je tačno. Svako ko se iole zanimao za politički život u našoj državi, i pre 1990. i posle, do danas, može da prizna da je sve tako. Ali nama se vrti u glavi jedno pitanje: gde je rešenje problema?


Iako je logičan zaključak svih izlaganja da sa partokratijom mora da se prekine jer ona ozbiljno slabi državu, nije nam jasno kako to lideri opozicije, a bivši vladajući sloj, žele da učine, ali ni koji je plan drugih sudionika u emisiji, nezavisnih analitičara, novinara, predstavnika raznih sindikalnih i strukovnih udruženja? Kako da se reši problem partokratije?


Dveri su još kao nevladina organizacija upozoravale javnost da je jedan od ozbiljnih problema našeg društva strančarenje, koje kao najvidljiviji oblik ima stranačko zapošljavanje ali i mnoge gore pojave po državu. Govorili smo da Srbijom vladaju monopoli, da se sve rešava u uskom krugu ljudi povezanih političkim i ekonomskim interesima, da od sprovođenja u život narodnih interesa nema ništa. I sa tim ideološkim stavom, kao jednim od najprimarnijih, uz porodičnu politiku, ušli smo na političku pozornicu.


Dveri i danas, nakon šest godina aktivnog učestvovanja u političkom životu, imaju iste stavove. Ali Dveri, osim kritike koju, evo, možemo da čujemo od mnogih aktera našeg društvenog života, ne samo političkog, mogu da ponude i rešenje.



Politička volja

Prvo, potrebna je jaka politička volja da se raskrsti sa partokratijom, tim nužnim zlom liberalno-demokratskog pogleda na svet. Ako je već demokratija kao sistem u kome se dolazi na vlast glasanjem, čime se izražava narodna volja i prenose ovlašćenja na izabrane predstavnike, oššteprihvaćen, jakom političkom voljom može da se spreči da se projavi taj zlokobni nus projekat zvan partokratija. To bi značilo da članovi vladajuće stranke, koja želi da raskrsti sa zlom modernog doba, prvo moraju da se suoče sa sobom i da kažu sebi da ne žele da učestvuju u tome, već da žele nešto drugo.


Međutim, evidentno je da tu volju nemaju ni sadašnja vladajuća stranka, ni stranke koje su vršile vlast u proteklih 27 godina. Svi oni funkcionišu na isti način: imaju vojske odanih kadrova koji željno iščekuju pozicije vlasti za udomljavanje, lično ili članova porodice; svi oni imaju ekipe finansijera iz potaje koji željno iščekuju pozicije koje će im umnožiti kapital. Menjanje jednih drugima, pa obrnuto, samo je kretanje u krug, bez izlaza. Potrebna je nova snaga, sa ljudima koji se nisu upleli u politiku iz ličnih i sebičnih interesa.



Medijska promocija stručnosti i zakoni

Drugi vid borbe protiv partokratije je medijska promocija stručnosti kao glavnog kriterijuma za obavljanje određenih funkcija u državnim službama, nepolitičke prirode. Sa tim mora da se krene od školskog uzrasta, što bi značilo da od malih nogu decu treba vaspitavati da je uslov broj jedan za uspeh u životu da znaju nešto da rade, i da je potrebno da cene tuđe znanje i uspehe. Zatim sledi isticanje svetlih primera stručnih osoba koje su uspele u svojim profesijama.


Pošto jaka volja novih nekompromitovanih snaga i medijska promocija ne mogu da budu dovoljni za ubijanje partokratije u skorijem periodu jer je stanovništvo Srbije dobrim delom izgubilo moralne temelje i prihvatilo korumptivnu filozofiju života, koja uči da je sve dozvoljeno što omogućava lagodniji život, pa i prevara, nameštanje, podmićivanje – čitaj stranačko zapošljavanje…, nešto je potrebno da se reguliše tvrdim državnim merama odnosno zakonima.


Prvo, neophodna je zakonska obaveza da se na mesta funkcionera u javnim preduzećima može doći samo preko konkursa.


Drugo, potrebno je da se nosioci vlasti doslovno pridržavaju slova zakona o konkursima. Potpuno nezavisne konkursne komisije su prvi i osnovni korak ka suzbijanju partokratije.



Uloga stručnih udruženja

Ako se složimo da je stručnost zamena za partokratiju, potrebno je da se naprave uslove da stručni ljudi dođu do izražaja. To najbolje može da se uradi u okviru stručnih udruženja, koje će ih okupljati i prepoznavati stručne potencijale svojih članova. 


Nosioci vlasti moraju da se obavežu na obavezno konsultovanje sa stručnim udruženjima prilikom postavljanja funkcionera na pozicije unutar ministarstava. Ako je neko bio dobar stranački vojnik, ne znači da je sposoban da bude i državni sekretar.


Zatim, nosioci vlasti moraju da se obavežu na obavezno konsultovanje sa stručnim udruženjima prilikom donošenja zakona o njihovim oblastima. Time će se povećati uloga stručnih udruženja, ona će postati vidljivija u javnosti, što će dovesti do toga da njihovi kadrovi imaju veću prohodnost iako ne pripadaju strankama na vlasti. Treba težiti tome da sve funkcije koje nisu izrazito političke, budu dostupne pripadnicima stručnih udruženja koji su se istakli u svojim profesijama. Naravno, oni će svoju pamet staviti u službu razvoja države, u onom pravcu koji je pobedio na izborima.


Da bi stručna udruženja imala ovu ulogu, moraju da ojačaju, ali i da nastanu tamo gde ne postoje. Recimo, postoje lekarska i advokatska komora, ali ne postoji udruženje prosvetara.


Ukoliko se ostvare navedene mere, a najpre ukoliko postoji politička volja, partokratija će znatno biti smanjena, ali nikad potpuno uništena. Sve dok je sistem ovakav, neki oblici partokratije će postojati. Samo od svesti o interesu države kod nosilaca vlasti zavisi da li će partokratija cvetati, ili će biti na margini.


Zoran Pavlović,

član Predsedništva Dveri


Podeli vest:

Biografija : Zoran Pavlović

Rođen 26. 9. 1972. u Beogradu. Diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2001. radi kao profesor istorije u Osnovnoj školi „Despot Stefan Lazarević“ u Beogradu. U istoj školi je od 2007. do 2009. bio član Školskog odbora, a od od 2009. do 2011. pomoćnik direktora.

Na radnom mestu u školi bio je koordinator i realizator velikog broja kulturnih manifestacija, a njegovi učenici su osvajali nagrade na opštinskim, gradskim i republičkim takmičenjima. Objavio je više stručnih radova iz oblasti obrazovanja, kao i monografiju o školi u kojoj radi.

Objavljivao je tekstove na političke, istorijske i kulturološke teme, u više časopisa i internet stranica, i učestvovao na javnim tribinama posvećenim političkim i istorijskim pitanjima. Uređuje „Glas Svetog Trifuna“ (parohijski časopis hrama Svetog mučenika Trifuna na Zvezdari).


Angažovanje u Dverima

U Dverima sarađuje od januara 1999. godine. Od 2012. je član Uprave Povereništva Dveri Zvezdara, a u Pokretu je bio i na sledećim dužnostima: član Beogradskog rukovodstva, koordinator Saveta za obrazovanje i nauku, član Tima za lokalnu politiku, član Statutarne komisije, član Prelaznog veća i koordinator za grad Beograd.

Bio je urednik glavnog sajta Srpskog pokreta Dveri, a još uvek uređuje časopis i sajt „Dveri Zvezdara“. Trenutno je član Predsedništva i Organizacioni sekretar Pokreta.

Jedan od autora prosvetnog programa Srpskog pokreta Dveri o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i Statuta Pokreta i koautor „Strategije razvoja lokalne politike Pokreta Dveri“ i „Akcionog plana sprovođenja aktivnosti lokalnih povereništava u toku predizborne kampanje“.

Od 2012. do 2016. godine bio je član Saveta za društvene delatnosti Gradske opštine Zvezdara, kao opozicioni predstavnik Pokreta Dveri.

Član uređivačkog odbora Izdavačke kuće „Catena mundi“ i predsedavajući Upravnog odbora UG „Srpski Sabor Dveri“.

Dobitnik je gramate NjS patrijarha srpskog Irineja„za njegovu pokazanu nesebičnu ljubav i revnost prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi a posebno na njegovom uloženom trudu na polju misionarskog rada i organizovanju verskog života“ pri hramu Svetog Velikomučenika Trifuna u Beogradu

Poštovalac i poklonik Svete Gore.

Proglašen za ličnost 2012. godine od strane dnevnog lista „Politika“.