Autorski tekstovi

Zoran Pavlović: Scenario u najavi

Zoran Pavlović: Scenario u najavi

Obraćanje predsednika Vučića na konferenciji za medije 12. septembra, neke druge njegove izjave, kao i izjave visokih predstavnika vlasti nakon toga najavile su vrlo mogući plan u vezi Kosova i Metohije.


Predsednik Vučić je obradovao naciju svojim ličnim obraćanjem u sredu 12. septembra u zgradi Predsedništva. Govorio je najviše o Kosovu i Metohiji, a u okviru ove teme o tzv. unutrašnjem dijalogu i novoj vladi samozvane države na čelu sa Ramušom Haradinajem. Na osnovu ovog obraćanja izvukli smo više zanimljivih zaključaka.

-

Izdvajamo najbitnije od onoga šta je predsednik rekao:

1.      Više puta se pravdao zbog ulaska njegovih Srba u Vladu. Prvo je rekao da on nije vršio na njih uticaj, već Marko Đurić, a zatim je priznao da je bio pitan i da je to odobrio. Ali zašto? To je najbitnije pravdanje – da bi Srbi živeli bolje, da ih niko ne bi napadao, da bi se više pitali. Sledila su i druga pravdanja: na severu Kosova 98% policajaca su Srbi, u vreme njegove vlasti ima mnogo manje nasilja nad Srbima nego ranije, ranije nismo imali politiku, a sada kada on vlada imamo...

2.      Predsednik je doneo neke papire koje je predstavio kao izveštaj o svim pregovorima koje je on vodio u poslednje četiri godine. Najavio je da će izveštaj biti podeljen medijima i biti dostupan na sajtu. Nije ništa pročitao iz izveštaja.

3.      Predsednik je rekao da će se nastaviti unutrašnji dijalog o Kosovu, da će biti u duhu tolerancije, sa pokazivanjem poštovanja prema drugačijem mišljenju.


Predsednik je navodio selektivno samo ono što njemu odgovara, pred publikom koja gleda velike televizije. Predsednik je očigledno namerno propustio da pomene šta je dogovorio u Briselu.


To što je 98% policajaca srpskog porekla ne znači ništa ako znamo da su im na ramenima oznake samozvane države. To je predsednik prećutao. Nije rekao da više ne postoje srpske institucije lokalne samouprave, da Srbi na Kosmetu mogu da glasaju jedino po zakonima samozvane države, da su briselskim sporazumom ukinute bezbednosne strukture i pravosudne institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, da Srbi moraju da uzmu lične karte i registarske tablice samozvane države, i da moraju da koriste kosovsku mobilnu telefoniju.


Nije prozborio ni reč o međunarodnom pozivnom broju. Posle svih tih ustupaka jasno je da srpska pokrajina Kosovo i Metohija sve više ulazi u sistem samozvane države, što je bio cilj albanskih separatista.


Predsednik je, dakle, vrlo selektivno podelio informacije sa građanima. A mahanje papirima koji će tek biti na usluzi javnosti je stari trik. Pregledali smo zvaničnu internet stranicu Predsedništva i nismo našli izveštaj o briselskim pregovorima, što je bilo najavljeno, a nismo primetili da je neki veliki medij, elektronski ili štampani, objavio nešto iz tog izveštaja. Biće da ni oni nisu našli. Ako nisu postavljeni, to znači da je u pitanju još jedna prevara, a ako kojim slučajem jesu, a niko ih nije našao, teško da će ih naći običan građanin.


Te papire, čak i da ih ima na nekom sajtu, ogroman broj gledalaca predsednikovog živog obraćanja neće videti jer taj sloj društva nije na internetu, a i nema naviku da traži originalne dokumente. Taj sloj društva koji je na meti Vučićevih dezinformacija gleda samo televiziju i upija svaku sladunjavu priču. On to zna i obilato koristi.


Zanimljiv je odnos predsednika prema opoziciji. Na jednom mestu kaže da će razgovarati sa svima, da će poštovati sva mišljenja, a na drugom mestu vrši brutalan obračun sa opozicijom, rekavši da su neki izneli „besprizornu kritiku bez ikakvog stava“. Nije nam jasno kako će predsednik „tolerantno“ razgovarati i sa onima koji, po njegovim rečima, u beogradskim kafićima ispijaju pivo i kapućino i ne znaju gde je Kosovo.


Vrlo zanimljivo shvatanje tolerancije: prvo se sagovornik ocrni, a onda se sa njim „tolerantno“ razgovara. A razgovaraće i sa predstavnicima Crkve i akademije. U prvoj će se verovatno pojaviti, i smireni episkopi će ga zaista tolerantno saslušati i verujemo, neće nasesti na novu obmanu. U akademiji će se verovatno susresti samo sa istomišljenicima, te od otvorenog dijaloga neće biti ništa.


Stav prema novinarima je takođe interesantan. Kao i ranije, predsednik deli novinare na dobre i one druge prema kojima je kritičan. Ove večeri je izneo vrlo kritički stav prema američkoj TV N1, i tako ponovo upao u kontradiktornost jer je na istom mestu vrlo ponosno izjavio da se nada da će se susresti sa predsednikom Trampom. Sticajem okolnosti, nekoliko dana kasnije predsednik se obreo u Njujorku i tamo se, po sopstvenom slavodobitnom priznanju, čak četiri puta rukovao sa Trampom i ponosno izjavio da ga je pozvao u Srbiju. Da li mu je rekao kakav stav ima prema TV N1?


 -


Izjave koje mnogo govore

I u danima nakon ovog obraćanja javnosti, čuli smo više zanimljivih izjava koje zavređuju komentar.


Američki ambasador Skot je pohvalio unutrašnji dijalog, a pre puta predsednika u Njujork najavljeno je da će predsednik predstaviti unutrašnji dijalog o Kosovu predsedniku Trampu. Pitamo se, zašto bi SAD, zemlju koja je priznala Kosovo i čvrsto stoji pri tome, zanimao nekakav dijalog u Srbiji po tom pitanju? Postoji samo jedan razlog zašto im je to interesantno: da čuju na koji način će srpska vlast uspeti da predstavi svojoj javnosti predaju teritorije.


U Njujorku se predsednik susreo i sa Sorošem, osobom koju SNS botovi stalno napadaju kao izvor zla. Zanimljivo za njih, a za nas očekivani nastavak saradnje. Do sada je ona bila izražena u ispunjavanju poznatih ideoloških planova ovog milijardera od strane srpske vlade, a sada je došlo i do susreta.   


Na ovim primerima se vidi ogoljena Vučićeva metoda prevare biračkog tela. Površna kritika zapadnih sila, a na drugoj strani spremnost na služenje istim tim silama. Verujemo da oni kojima se on obraća neće ništa primetiti.  


I premijerka Ana Brnabić je imala zanimljivu izjavu. Ona je najavila da će u unutrašnji dijalog o Kosovu biti uključeni i građani. Već vidimo poznati scenario: građani tog i tog grada su se okupili i pružili punu podršku predsedniku i njegovoj mudroj politici… i tako na desetine puta. TV dnevnici će biti prenatrpani. Još jedan lep način za obmanu javnosti. „Mudra“ politika biće sve samo ne mudra.


U ovim danima javila se i ministarka Mihajlović da upozori patrijarha da ne vrši pritisak na predsednika svojim izjavama o Kosovu. Još jedan primer „tolerantnosti“ kojom će biti prožet unutrašnji dijalog. Dijalog još nije ni počeo, a već se ućutkuju svi koji drugačije misle.


Još jedna izjava predsednika je privukla pažnju: da je Srbija spremna na teške kompromise o Kosovu. Dakle, pre unutrašnjeg dijaloga koji bi trebalo da ima neki zaključak, predsednik zna da je Srbija spremna na teške kompromise. A šta ako rezultat dijaloga bude da Srbija nije spremna na teške kompromise?


Ovom izjavom je dijalog potpuno obesmišljen jer se odgovor unapred zna. Predsednik neće dozvoliti da mu neko poremeti planove, a dijalog će biti samo dimna zavesa sa skrivanje najpogubnijeg rešenja. Nije Srbija spremna, već je njen predsednik spreman na teške kompromise i sve će učiniti u pravcu ostvarenja svojih planova.


12.0pt;mso-bidi-font-family:Calibri;mso-bidi-theme-font:minor-latin;background: white;mso-ansi-language:SR-CYRL-RS" lang="SR-CYRL-RS">Pre neko veče predsednik je gostovao na Javnom servisu, uglavnom ponovio ranije izrečene stavove, i rekao jednu novu rečenicu: „Ne može Kosovo u UN, osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni, a to nikako ne može da bude da priznamo nezavisno Kosovo“. Možemo da se pitamo šta je to čime mi možemo da budemo zadovoljni da bismo pustili Kosovo u UN? Zar to već ne znači nezavisnost, makar ne bila formalno potpisana? Ovo je rečenica o kojoj ćemo tek da razmišljamo.


 -


Vrlo mogući scenario

Unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji biće obična farsa. Na medijima će predstavnici opozicije i dalje biti marginalizovan, unižavani i prećutkivani, dok će se svaki potez vladajuće stranke i njenog predsednika veličati kao izuzetan doprinos miru i stabilnosti. Vučić će se i dalje zaklanjati iza lažnih patriotskih parola. Neće biti ni jednog TV duela vlasti i opozicije. „Spontano“ okupljeni građani će masovno podržati predsednikovu mudru politiku.  Većina naroda koja samo prati velike medije neće moći da sazna pravu istinu. „Teški kompromisi“ značiće pristanak Srbije na sve.

Vlast je napravila scenario.

Ima li Srba da ovo spreče?

-

Zoran Pavlović, član Predsedništva Dveri


Podeli vest:

Biografija : Zoran Pavlović

Rođen 26. 9. 1972. u Beogradu. Diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2001. radi kao profesor istorije u Osnovnoj školi „Despot Stefan Lazarević“ u Beogradu. U istoj školi je od 2007. do 2009. bio član Školskog odbora, a od od 2009. do 2011. pomoćnik direktora.

Na radnom mestu u školi bio je koordinator i realizator velikog broja kulturnih manifestacija, a njegovi učenici su osvajali nagrade na opštinskim, gradskim i republičkim takmičenjima. Objavio je više stručnih radova iz oblasti obrazovanja, kao i monografiju o školi u kojoj radi.

Objavljivao je tekstove na političke, istorijske i kulturološke teme, u više časopisa i internet stranica, i učestvovao na javnim tribinama posvećenim političkim i istorijskim pitanjima. Uređuje „Glas Svetog Trifuna“ (parohijski časopis hrama Svetog mučenika Trifuna na Zvezdari).


Angažovanje u Dverima

U Dverima sarađuje od januara 1999. godine. Od 2012. je član Uprave Povereništva Dveri Zvezdara, a u Pokretu je bio i na sledećim dužnostima: član Beogradskog rukovodstva, koordinator Saveta za obrazovanje i nauku, član Tima za lokalnu politiku, član Statutarne komisije, član Prelaznog veća i koordinator za grad Beograd.

Bio je urednik glavnog sajta Srpskog pokreta Dveri, a još uvek uređuje časopis i sajt „Dveri Zvezdara“. Trenutno je član Predsedništva i Organizacioni sekretar Pokreta.

Jedan od autora prosvetnog programa Srpskog pokreta Dveri o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i Statuta Pokreta i koautor „Strategije razvoja lokalne politike Pokreta Dveri“ i „Akcionog plana sprovođenja aktivnosti lokalnih povereništava u toku predizborne kampanje“.

Od 2012. do 2016. godine bio je član Saveta za društvene delatnosti Gradske opštine Zvezdara, kao opozicioni predstavnik Pokreta Dveri.

Član uređivačkog odbora Izdavačke kuće „Catena mundi“ i predsedavajući Upravnog odbora UG „Srpski Sabor Dveri“.

Dobitnik je gramate NjS patrijarha srpskog Irineja„za njegovu pokazanu nesebičnu ljubav i revnost prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi a posebno na njegovom uloženom trudu na polju misionarskog rada i organizovanju verskog života“ pri hramu Svetog Velikomučenika Trifuna u Beogradu

Poštovalac i poklonik Svete Gore.

Proglašen za ličnost 2012. godine od strane dnevnog lista „Politika“.