Када је председник државе, са закашњењем од најмање две седмице, објавио да Србија креће у рат са невидљивим противником, вирусом КОВИД 19 (или, како је исправније рећи САРС-2  КоВ), могло се претпоставити да  постоји утврђена стратегија, доктрина, ратни циљеви, људство, оружје, ресурси, знање, логистика и све оно што нормална и уређена земља подразумева за вођење успешне борбе.

     Стратегија је, чини се, пропала на самом старту. Јер, како другачије протумачити ону гротескну конференцију за медије на којој се противник исмевао, лечио чашицом ракије, док су неколико стотина километара даље (у Италији) људи умирали од истог таквог вируса, а онда и брже-боље, неуставно уведено ванредно стање и сет мера за заустављање даљег ширења опаког вируса? Из далеке Кине, која се већ два месеца пре тога борила против ове пошасти, целом свету су стизали њихови стручни радови који су анализирали овај вирус, њихова искуства и препоруке у борби, али режим у Србији то не чита.

     Када се видело да је „враг однео шалу“, позвала се струка у помоћ, донете су конкретне мере социјалног дистанцирања, забране кретања за старије од 65 година, увођење полицијског часа, смањивања контаката, затварање кафана, ресторана, кафића и сл, уз сталну препоруку ношења маски и рукавица, као и што чешће примене дезинфекционих средстава. Међутим, поново проблем, у апотекама нема заштитних средстава. Данима редови испред апотека, куповина на комад, на кашичицу. Још један показатељ неспремности државе (читај: режима) за изазов, који се и код нас, неизбежно, морао догодити. Чак ни здравствени радници, људи на првој линији одбране, нису у својим болницама имали довољно заштитних маски и рукавица. Али, никога ко види како овај режим функционише и у мирнодопским условима ништа од овога не изненађује, јер зна колико је некомпетентних особа партијски постављено на руководећа места, колико људи са купљеним дипломама заузима нека кључна места, а не знају шта ту треба да раде, осим да буду слепо послушни вођи.

     Захваљујући струци, преданом и озбиљном раду епидемиолога, инфектолога и свих других здравствених радника, ситуација се уозбиљила, власт је почела да слуша њихове препоруке и да их спроводи у дело. Но један човек и даље мора да има свој шоу-тајм, своју политичку кампању, своје мелодраме, да са екрана свих режимских медија, својим изјавама, плаши народ, изазива страх и панику, што нам у овој ситуацији никако није потребно. 

     А са друге стране, вирус, леп, са круницом (корона-круна), моћан, потентан, као да је сад сишао са неке модне писте, пардон, лабораторијске писте, кренуо у веома брзу трансмисију и почео да напада и старо и младо. Све је већи број заражених у свету и код нас, а нажалост и све већи број умрлих. Не уклапа се у епидемиолошка и инфектолошка очекивања. У озбиљним државама се уронило у његово лабораторијско испитивање, откривен је његов геном, зна се антигенска структура, начини најчешћег преношења – капљичним путем, али и непосредним контактом, јер се одржава и на околним површинама, од неколико сати до неколико дана. Установљено је да инкубација траје, најчешће, 5-7 дана, а може бити и до 28 дана.

     Руски академик Александар Чучалин, пулмолог, шеф Одељења за болничку терапију Руског националног медицинског истраживачког универзитета Пирогов, износи своја истраживања, која показују да се корона вирус, најпре, закачи за слузницу горњег респираторног тракта (слузница носа, ждрела) и да веома брзо силази у доње дисајне путеве, прави изразито брзу интеракцију са ћелијама, не само респираторног епитела, већ и епитела слузнице црева, те инфицирана особа поред дисајних има и цревне проблеме. Овај нови сој, према његовим наводима, има способност да ступи у контакт са другом врстом рецептора, ензимом који претвара ангиотензин. А овај рецептор је повезан са озбиљном појавом кашља. Због тога је за пацијенте који имају симптоме оштећења доњег респираторног тракта карактеристичан кашаљ. Ово утиче на ћелије епитела дисајних путева, а што су они дисталнији, све су ужи, па и најмања њихова промена може довести до гушења. Иако се зна да нема лека који може убити вирус, ипак, се стигло и до одређених терапијских протокола, употребљено је доста антивирусних лекова, лекова који се дају и особама са ХИВ-ом, антибиотика, а у новије време и антималарик, јер се емпиријски дошло до закључка да помажу, ублажавају клиничку слику и лече основну компликацију – запаљење плућа. Међутим, вирус се и даље шири, инфицира све већи број људи, а умиру особе различитих животних доби.

     Додатно узнемиравају научни радови који се последњих седмица објављују у еминентним медицинским часописима, а који потврђују да вирус мутира, што је и било очекивано. Најпре кинески научници са Универзитета у Пекингу и Кинеске академије наука објављују у часопису National Science Review да су проучавали промену генетске структуре вируса на 103 узорка и  да су установили две различите подверзије вируса. Мутације корона вируса су идентификоване као S-cov и L-cov. Наведено је да S-cov има мању стопу заразности, а да L-cov има већу и штетнији је за респираторни тракт људи. Огласили су се и француски истраживачи који тврде да је, у међувремену, вирус мутирао у осам подтипова, али да на њиховим узорцима нису приметили повећану смртност пацијената.

     Док ово пишем дешавају се нови смртни случајеви, власт најављује нове мере борбе, али све је већа зебња, стиче се утисак да се губи контрола над тренутном ситуацијом. То поткрепљује и чињеница да је све већи број здравствених радника инфициран, да Кризни штаб у Београду не зна о којем се броју ради, не знају шта се догађа у Општој болници у Ћуприји, која је једно од највећих жаришта у Србији. И даље недостају заштитна средства. Због тога и централизују могућност даљег информисања, то је право одузето локалним кризним штабовима, или здравственим установама, а све то личи на све већу диктатуру и цензуру.

     У свему овоме наша узданица и понос су наши здравствени радници. Иако је вирус напао и болнице, они не одустају. Предано даноноћно раде и брину о сваком пацијенту. Не размишљајући о томе да ли имају довољно заштитних средстава, да ли имају довољно кадрова, не бројећи сате дежурства, и даље представљају прву линију одбране. Када сам пре неки дан у телефонском разговору питао једног пријатеља и колегу инфектолога да ли је здрав и како издржава целодневне боравке у болници, непрекидну приправност, само ми је кратко одговорио: “Нема одустајања, боримо се за свој народ“.

Примаријус др Милан Рогановић,
члан Управе и одборник Двери у Скупштини града Чачка