Сви се сећамо познате изјаве покрајинског секретара за здравство др Зорана Гојковића, који је као члан Кризног штаба у време пандемије корона вируса хистерично на конференцији за медије претио подношењем кривичне пријаве против оболелог стоматолога (који је касније нажалост преминуо) „јер је свесно радио док је био заражен короном“. Реакцијом супруге стоматолога и њеним инсистирањем на истини да се он уредно јављао лекарима који су га сваки пут враћали кући, као и става бројних колега који су га узели у заштиту — хајка је престала.
Али после овог случаја испливале су неке друге чињенице о самом покрајинском секретару за здравство , те је о томе прецизно известио и новинарско-истраживачки цента БИРН у опширном тексту од пре неколико дана.
Наиме, како БИРН наводи, против овог сада високог покрајинског функционера била је поднета кривична пријава по службеној дужности од стране полиције јер је 2011. године направио извештај о прегледу који није обавио, за особу која није била у његовој ординацији и за повреде које нису постојале, а затим тај извештај оверио печатом свог колеге специјалисте без његовог знања, дакле фалсификујући његов потпис. Новосадска полиција је 2013. године утврдила чињенично стање и поднела кривичну пријаву против Гојковића (који се тада бавио и вештачењем) као и, у овај случај, умешаних адвоката Алексића и још двојице његових колега адвоката.
Основно јавно тужилаштво је, међутим, касније случај решило применом института опортунитета, односно одбацило је кривичну пријаву уз обавезу да осумњичени уплате одређену суму новца која обично иде у хуманитарне сврхе.
Веома је интересантно како је покрајински секретар, који се иначе од 2016. године почео бавити политиком(кад је и постављен за покрајинског секретара за здравство), ако не из законом утврђених норми а оно из моралног кодекса, успео и поред кривичне пријаве да се 2014. год. запосли на Медицинском факултету и да 2018. једногласно буде произведен у ванредног професора.
Покрајински секретар је такође у време пандемије вируса корона тврдио да су нетачни наводи новинарке портала Нова.рс Ане Лалић, да Клинички центар Војводине није имао заштитну опрему против вируса, због чега је новинарка и била ухапшена почетком марта. Медији су тада тврдили да је управо он дао налог да се формира комисија која би утврдила ко је из Клиничког центра достављао податке Ани Лалић.
Све ове чињенице, чак и да је половина њих непобитно тачна, довољне су да се заиста запитамо где иде ово друштво? Колико су нам морални критеријуми пали када ништа од свега није довољно да неко макар из етичких, моралних разлога каже „подносим оставку“. Ако се тај који је крив не сети тога, требао би онај ко му је претпостављени председник покрајинске Владе.
Када је пре неколико дана у Петроварадину, у приватном дому за старе, заражено више од 20 особа, покрајински секретар није осетио потребу да упозори на опасност од одржавања избора у овако здравствено небезбедним условима.
Изласком на овакве изборе, у којима главни актери изводе перформансе о некој демократији са другим њима послушним учесницима, дајемо легитимитет свим незаконитостима које се на наше очи дешавају. Дајемо легитимитет лажним вештачењима, селективно праведним суђењима, непоштовању основних моралних начела у високом образовању, бахатости и неодговорности људи на јавним функцијама.
А управо све то је довело до велике подељености у нашем друштву и нарастајуће нетрпељивости међу грађанима.
Због свега тога — Бојкот избора, и 21. јуна останите код куће.
Ивана Стојановић