Имајући у виду већ уобичајену дефиницију да здравље није просто одсуство болести и неспособности него стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања
Уважавајући чињеницу да је здравље народа основни ресурс друштва, највеће богатство и основ биолошког, економског, одбрамбеног и сваког другог развоја и опстанка
Полазећи од тога да је породица као основна социјална јединица има непроцењив значај у одржавању здравља појединца
Имајући у виду изреку да здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну
Српски покрет Двери доноси Декларацију о здрављу којом се обавезује:
1. На истрајан и упоран рад на изградњи социјално праведног друштва и такве државне организације у којој ће сваки појединац и породица имати једнаку шансу, а успех ће зависити искључиво од залагања и уложеног труда.
Не може се од било кога појединца тражити да се прилагоди таквом стању у друштву у којем царују непотизам, неправда и негативна селекција свих врста. Овакво стање води ка масовном исељавању, претераном коришћењу седатива, породичном насиљу и другим видовима социјалне патологије.
2. На истрајан и упоран рад на обезбеђењу здраве воде, здраве хране и чистог ваздуха као предуслова за физичко здравље целе популације.
Садашња генерација нашег народа наследила је од предака релативно очувану животну средину са бројним изворима питке воде и обиљем могућности за производњу здраве хране. Дивљачко бомбардовање наше земље и нашег народа 1999. године нанело је огромну штету и обавезује нас да спречимо свако даље уништавање природних ресурса. Не постоји било који разлог, материјалне или било које друге природе, који би оправдао загађење вода, шума, ваздуха или извора хране.
Ово обавезује на изградњу озбиљних националних контролних лабораторија и институција, где би се контролисала исправност не само квалитета хране, воде и ваздуха него и фармаколошких препарата и вакцина. Борићемо се на све начине против узгајања и ширења генетски модификованих организама у Србији. Давно је речено да они који жртвују здравље да би зарадили новац, исти тај новац на крају потроше на лечење
3. На истрајан и упоран рад на изградњи таквог здравственог система који ће обезбедити принцип универзалне доступности здравствене заштите и право сваког грађанина Србије на избор лекара и установе у којој ће се лечити.
Сви грађани Србије требају да имају здравствене легитимације које обезбеђују бесплатан основни пакет услуга укључујући и збрињавање хитних стања. Налазимо се у таквим животним условима где невероватно социјално раслојавање становништва води у неравноправно коришћење услуга здравственог система. Државне болнице не смеју постати припремни полигони за приватну праксу где ће се лечити они који имају новац и који су у највећем броју случајева искористили урушавање институција државе за лично богаћење. Здравствено осигурање мора бити демонополисано, а приватно здравство интегрисано не само у примарну него и у секундарну и терцијарну здравствену заштиту.
4. На истрајан и упоран рад на томе да породична медицина и породични лекар заузму кључно место у здравственом систему.
Довољно је да један члан породице буде болестан, па да цела породица пати и губи функционалност. Није и не може бити исто ако сваки члан породице има свог лекара и ако је један лекар на услузи целој породици. Добар породични лекар може унапредити функционисање породице и након излечења оболелог члана. Тако се стварају услови поверења који су на обострану корист.
5. На истрајан и упоран рад на томе да превентивна медицина, укључујући и медицину рада као једну од сјајних тековина претходног система заузме централно место у здравственом систему Србије.
Србија је осиромашила захваљујући удруженом дејству домаће олигархије и страног фактора који је чврсто стајао иза сваке неуспешне власти. У таквим условима нема довољно новца за лечење на секундарном, а нарочито терцијерном нивоу. И домаћи властодршци и спољни помагачи инсистирају на најскупљим видовима лечења из утилитарних разлога. Лечење, с једне стране не може бити потпуно бесплатно, јер је то одвело у невероватну неодговорност према здрављу, како личном, тако и породичном и заједничком тако да они који су најнеодговорнији према свом здрављу троше највећи део средстава одвојених за лечење. Превентивна медицина, са планираним и обавезним прегледима може бити бесплатна, јер свако улагање у превентивну медицину уз неизоставну промоцију здравих стилова живота вишеструко враћа уложени новац.
6. На истрајан и упоран рад на најбољој могућој здравственој заштити осетљивих група становништва: жена, новорођених, деце, адолесцената, трудница, старих и онеспособљених.
Ова борба се мора добити уз подршку свих друштвених субјеката, медија, невладиних организација и свих нас појединачно. Однос према овој популацији је мерило хуманости и успешности једне државне заједнице и мерило пожељности да се у њој живи и ради.
7. На истрајан и упоран рад на унапређењу репродуктивног здравља као предуслову биолошке обновљивости становништва Србије.
Ни једно унапређење на овом пољу не може се ограничавати материјалним статусом појединца. Нисмо и нећемо бити за грубе рестриктивне и административне мере, али наша борба је борба за живот Србије.
8. На истрајан и упоран рад на улагању максималних напора за развој здравствене заштите оболелих од цереброваскуларних и кардиоваскуларних, заразних и онколошких обољења.
Ова обољења узимају и узимаће највећи данак у Србији, а биће потребан дужи временски период да се премости дугогодишње занемаривање и минимално улагање у превентивну медицину на овим пољима.
9. На истрајан и упоран рад на максимално могућем издвајању за целокупно здравство, поготову његов превентивни корпус.
Здравствени фонд се мора реформисати, не може бити независан у односу на надлежно министарство и из њега се ни у једном тренутку не може узимати новац за друге потребе. Здравство, поготово савремено је изузетно скупо и не постоји довољна количина новца која ће се издвојити за адекватно лечење целе популације. Контроле над трошењем средстава овог фонда, а нарочито над одобравањем коришћења лекова мора бити ригорозна.
10. На истрајан и упоран рад на решавању бројних граничних питања из медицинске биоетике (сурогат материнство, абортус, еутаназија, трансплантација, манипулација геномом пре и током вештачке оплодње, трансхуманизам, обавезна вакцинација) која неће подразумевати искључиво успостављање законских забрана или обавеза, већ ће се на све начине супротставити како губитку достојанства и интегритета људске личности тако и селективности у примени било које врсте савремених медицинских достигнућа.
Србија не може имати најлибералније законе из ових области, јер једноставно и ни у ком погледу не припада корпусу најлибералнијих земаља Европе. Ми заступамо конзервативну мисао у дубоком уверењу да највећи део нашег народа дели такве вредности. Не можемо и није логично да прихватимо такво законодавство које је либералније него у неким земљама ЕУ, јер то у комбинацији са недостатком правне свести и правне државе неминовно води или ће водити неслућеним злоупотребама.
11. На истрајан и упоран рад у борби за повратак достојанства здравствених радника, поготову медицинских сестара и лекара. Ово се у првој мери односи на битно поправљање материјалног статуса здравствених радника.
То је једини начин да се корупција у здравству сведе на подношљиву меру. Лекарско занимање је и даље позив, а не професија, и то се више не сме злоупотребљавати. Залагаћемо се за потпуну деполитизацију здравства. Мора се учинити све да професионална удружења и коморе лекара и сестара, као и Српско лекарско друштво имају висок степен независности, а тиме и углед. Ова удружења морају да буду оштри критичари сваке, баш сваке, власти јер не постоји влада у свету која је адекватно решила проблем здравства.