Представљен Предлог Српског покрета Двери за нови концепт служења војног рока

 
У оквиру новог програма за одбрану и безбедност Републике Србије, који је недавно усвојило Председништрво Српског покрета Двери на основу предлога стручног савета за одбрану и безбедност на челу са пуковницима Небојшом Станковићем и Драганом Крсмановићем, предвиђен је нови концепт служења војног рока који представљамо јавности као допринос покренутој јавној расправи о повратку војне обавезе. Нови концепт назвали смо обука оспособљавања за послове одбране, заштите и спасавања.Српски покрет Двери се залаже за укидање одлуке о суспензији обавезе служења војног рока и повратак ове обавезе за све пунолетне и здравствено способне младе људе у Србији. Сматрамо да ова одлука није аргументовано донета, већ је наметнута са стране и изнуђена претходним погрешним поступцима, као што су одлука о служењу војног рока без наоружања у цивилним установама (приговор савести), приступање Партнерству за мир и више споразума са НАТО савезом (ИПАП, СОФА…). Резултат свега тога је нагло слабљење људског потенцијала у квантитативном а убрзо и квалитативном смислу, посебно имајући у виду да је у последњих неколико година Војску Србију напустило преко 5000 професионалних војника.Све то довело је до нарушавања угледа и ауторитета Војске Србије. Професионализација није довела до јачања борбене готовости и спремности за одбрану земље од свих врста угрожавања. Она се свела на чисто материјалну сферу – да нас војска што мање кошта и да професионални војници имају посао и плату.Трећина европских држава има обавезу редовног служења војног рока (Норвешка, Шведска, Данска, Финска, Аустрија, Грчка, Русија…), а о повратку редовног служења војног рока размишљају и Немачка и Мађарска, док француски председник Макрон предлаже предвојничку обуку од 16-те године живота. Позивамо се посебно на пример скандинавских земаља које су поново увеле обавезу служења војног рока на тај начин да се код њих у војну евиденцију уводе сви војно способни мушкарци и жене, али се на службу позивају само они за које се процени да су мотивисани. У том правцу спроводе се детаљна и опсежна процена и селекција у специјализованим центрима, што је модел који Српски покрет Двери предлаже и за Србију. Ми, дакле, не желимо повратак на стари концепт обавезног служења војног рока већ предлажемо нови.Према статистичким подацима у Србији годишње стаса око 72.000 младића и девојака потенцијалних регрута. Сматрамо да би нама било довољно да сваки седми прође ову селекцију и упути се на обуку оспособљавања за послове одбране, заштите и спасавања (уместо некадашњег служења војног рока). То би било десет хиљада људи годишње. То, дакле, не би била стриктна обавеза за све већ нека врста добровољности и селекције.Већ то би било довољно да се одмах све активне јединице попуне недостајућим бројем војника, а у року од највише десет година био би решен и проблем попуне ратних јединица пасивном резервом, односно стављена у функцију активна резерва. Не треба занемарити да би поред попуне до пуног бројног стања добили на обучености, мотивисаности и подмлађивању како војничког састава активних јединица тако и резерве. Обучавање би се реализовало у трајању од 3 месеца у центрима за обуку. Након три месеца лица која се пријаве за добровољни наставак обуке били би задржани на наредном тромесечном курсу. Потом би најбољи могли конкурисати за пријем у професионалну војну службу.Став стручног савета Српског покрета Двери за одбрану и безбедност је да се пре примене овог новог концепта обучавања за послове одбране мора ићи поступно, тако што ће се кроз шири процес враћања поверења у институцију Војске Србије припремити и мотивисати генерације потенцијалних регрута.

Први корак би био увођење предвојничке обуке у средњим школама. Као што се са основцима млађих разреда спроводи школа у природи, средњошколцима (сем у завршним разредима) организовати у току школске године предвојничку обуку – тренаж. Трајање би било од 3 до 7 дана, одржавао би се на полигонима Војске Србије, носилац би било Министарство одбране, а организацију и спровођење би поверили Војној академији.

Следећи корак би био увођење предвојничке обуке за студенте на факултетима и вишим школама, без обзира на пол. То би била обука за послове одбране, заштите и спасавања, која би се спроводила интензивно, практично и у теренским условима у трајању од максимално месец дана. Ова обавеза би важила само за редовне студенте држављане Републике Србије.

Студенти би могли да бирају да ли хоће обуку са или без оружја и у ком термину за време редовних студија би похађали ову обуку. Обука би се реализовала у центрима за обуку Војске Србије. За обуку са оружјем носилац би било Министарство одбране, а реализовала би Војна академија, док би за обуку без оружја носилац било Министарство унутрашњих послова, а за реализацију задужен Национални тренинг центар за ванредне ситуације.

За време спровођења ова прва два корака увођења и реализације предвојничке обуке у функцији би био досадашњи модел добровољног служења војног рока. Овај период би трајао не краће од једне и не дуже од три године.

Сматрамо да је у овом новом концепту веома важна и обавеза оспособљавања за послове заштите и спасавања. Она би важила за све пунолетне и здравствено способне војне обвезнике, мушкарце и жене, који нису у систему обавезе обучавања са оружјем. Обука би се реализовала у центрима за обуку у трајању од 3 месеца, носилац би били Министарство унутрашњих послова, односно Сектор за ванредне ситуације и служба Цивилне заштите.

У недавно усвојеним стратегијама националне безбедности и одбране прокламован је концепт „тоталне одбране“ који подразумева оспособљеност и припремљеност целе нације за послове одбране. Управо овај наш предлог пружа могућности да се овај концепт и оствари. Јер би младићи и девојке који заврше обавезну обуку без оружја попуњавали Штабове за ванредне ситуације, ватрогасно-спасилачке јединице и јединице Цивилне заштите.

Наш предлог је да држава стане иза овог новог концепта у пуном капацитету, како би сви они који се определе за оспособљавање за послове одбране, заштите и спасавања били награђени. Прво добровољцима, односно касније онима који прихвате обавезу обуке са оружјем исплаћивати незнатно мању плату него професионалним војницима за време трајање обуке, уз признавање времена проведеног у јединици у радни стаж. Такође им омогућити и стипендирање или бесплатно школовање на државним универзитетима, умањење пореза или предност приликом запошљавања у државној служби. То би био и контигент из кога би се попуњавала полиција, ватрогасно-спасилачка служба, судска стража или чуварска служба казнено-поправних завода. Такође, имамо пример из наше историје да је у знак захвалности за војну службу држава додељивала бесплатно земљу, а ми данас имамо пуста села и необрађена поља, тако да можда не би било лоше да се размотри и та опција као вид мотивисања младића и девојака да се определе за овај вид обучавања.

Цео снимак са данашње конференције за медије можете погледати овде: