Dveri traže da Boško dobije svoju ulicu

Kao simbolični početak proslave stogodišnjice oslobođenja i prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, Dveri pokreću inicijativu da jedna od ulica u Novom Sadu dobije ime po Bošku Pavloviću, srpskom vojniku najzaslužnijem za mirno oslobađanje Novog Sada od nemačke i mađarske vojske novembra 1918. godine.

Stvaranju zajedničke države Srba ,Hrvata i Slovenaca-1918 godine,prethodila je odluka Velike narodne Skupštine Srba,Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu,Bačkoj i Baranji,održane u Novom Sadu 25. novembra iste godine, na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju Banata,Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.To je jedna od najdalekosežnijih i najvažnijih odluka srpskog naroda koji je živeo preko Save i Dunava u Austrougarskoj monarhiji.Ispunjena je  viševekovna težnja i snovi srpskog naroda da žive u zajedničkoj državi sa svojim narodom.


Jedno od najbitnijih dešavanja koje je prethodilo samoj Skupštini jeste samoorganizovanje uglednijih srpskih domaćina i formiranje Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu. Tada je osnovana i Srpska narodna straža, a na ulicama se ponovo pojavilo i glasilo „Sloboda“, čije je štampanje i objavljivanje bilo zabranjeno 1914. godine.


 Iz gornje Ugarske je 4 novembra te godine stiglo oko 1.500 oslobođenih srpskih vojnih zarobljenika i interniraca, koji su zbog prekida saobraćaja bili prinuđeni da se na putu u svoje domove ipak još neko vreme zadrže u Novom Sadu .


Na sopstvenu inicijativu potporučnika Boška Pavlovića koji je stigao sa ostalim zarobljenicima, formiran je vojni odred koji se stavio na raspolaganje Srpskom narodnom odboru.Pomoć ove formacije bila je od velikog značaja,zato što se u to vreme u Novom Sadu još uvek nalazio nalazio značajan broj naoružanih nemačkih i mađarskih vojnika. Boško Pavlović je pravovremenim organizovanim akcijama u Novom Sadu obezbedio mirno preuzimanje grada od strane srpske vojske, bez ijedne kapi prolivene krvi.  Sprečeno je moguće bezvlašće (ubistva ,pljačke i svaki vid nasilja).


Takođe, Boško Pavlović je napravio plan zauzimanja glavnih strateških tačaka u gradu:železničke stanice, električne centrale ,aerodroma na Sajlovu,pristaništa,pošte i plinare. Velika zasluga vojnika pod vođstvom tada mladog potporučnika ,kao i Srpske narodne straže je u tome što neprijatelj pri povlačenju nije srušio oba mosta  na Dunavu,nije  odneo bogat  plen i što su su sačuvani od razaranja vojna skladišta,magacini sa hranom,proizvodni  objekti i šlepovi.


Dr Ignjat Pavlas u ime Srpskog narodnog odbora i Boško Pavlović poslati su  da prenesu ultimatum komadantu nemačkih trupa da do 8. novembra ujutru u 6 časova njegovi vojnici napuste grad peške,samo sa najnužnijom vojničkom opremom,bez ikakvog plena.


Nemački pukovnik je pristao na zahteve ,uz molbu da 150 ranjenih i bolesnih otputuje vozom iz Novog Sada.


Mali broj Novosađana i građana Srbije zna da je Boško Pavlović najzaslužniji za to što je oslobođenje Novog Sada  1918. godine prošlo bez kapi prolivene krvi,bez pljački, sa očuvanom kompletnom infrastrukturom i imovinom grada i građana.


Novi Sad je spokojno dočekao ulazak srpske vojske na čelu sa Konjičkim eskadrovom Dunavske divizije pod komandom majora Vojislava Bugarskog.


Majoru Pavloviću se od 1937. godine gubi trag i zvanično se za sada ne zna gde je završio svoj život.


Na 99-tu godišnjicu od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, kao simboličan početak proslave stogodišnjice ovog značajnog događaja u srpskoj istoriji,a zbog velike  zasluge kojom je Boško Pavlović zadužio grad Novi Sad,Srpski pokret Dveri pokreće inicijativu za podizanje spomenika Bošku Pavloviću, kao i da jedna  jedna  ulica u Novom Sadu ponese njegovo ime.


Svi koji daju svoj doprinos ostvarnju ovog predloga, pokazaće da ne  zaboravljaju ogromne zasluge naših predaka, koji predstavljaju pravi i logičan uzor budućim pokoljenjima. 

                                    


-Tekst pripremio član GRO Jovan Milićević-