Бошко Обрадовић: КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ – „Бела књига“ о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС

УВОДНА РЕЧ АУТОРА И ПРИРЕЂИВАЧА

Серијал „Криминални кругови” представља циклус конференција за медије на тему криминала и корупције у врху власти у Србији, које сам као народни посланик одржао у холу Народне скупштине сваког понедељка у новембру и децембру 2019. године. Изворно је у питању седам узастопних конференција које су чиниле овај серијал понедељком, којима је у овом избору придодато и још пет у међувремену одржаних на истом месту, које се садржински уклапају у овај серијал.

Претечу овог серијала представља објављивање документа који доказује да је министар унутрашњих послова у Влади Републике Србије Небојша Стефановић учинио кривично дело фалсификовања јавне исправе, тако што поседује факултетску диплому непостојећег факултета. Ово откриће Антикорупцијског тима Српског покрета Двери објавио сам 22. јуна 2019. године на конференцији за медије у Чачку. Зато прво, уводно поглавље носи наслов: „Истина о купљеној дипломи министра полиције Небојше Стефановића” и садржи седам текстова у вези са овом афером која се на све начине заташкава до данас. У свакој демократској земљи на свету због овако крупне афере не само да би министар полиције морао аутоматски да поднесе оставку већ би пала читава Влада јер је у питању други човек владајућег режима.

У другом поглављу ове „Беле књиге о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС”, које носи назив „Ко чини Криминалне кругове у Србији”, нашло се поменутих 12 редовних конференција за медије из Народне скупштине. Прави увод у овај серијал је конференција за медије одржана 24. октобра у Чачку на којој сам први пут проговорио о мафијашкој пирамидалној политичкој организацији која влада Србијом. На крају овог поглавља пописана су сва моја посланичка питања из овог серијала која су остала без одговора (има их 40!), као и 12 великих нерасветљених афера актуелне власти СНС и СПС.

Треће поглавље под називом „Кривичне пријаве” доноси кривичне пријаве које сам предао надлежним јавним тужилаштвима у последњих девет месеци, тражећи одговорност осумњичених за учињена кривична дела. У питању су кривичне пријаве против министра одбране Александра Вулина, председника Србије Александра Вучића, министра полиције Небојше Стефановића, његовог оца трговца оружјем Бранка Стефановића, директора Дирекције полиције Владимира Ребића и републичког јавног тужиоца Загорке Доловац.

Завршно, четврто поглавље доноси разне прилоге: полемике и документе који су пратили поменуте конференције за медије у Народној скупштини, укључујући и шему „Криминалних кругова“ у Србији, у којој сам јавности представио кључне личности у овој мафијашкој политичкој пирамиди. То заправо и јесте циљ и смисао постојања “Беле књиге” – да упозна јавност ко су кључни чиниоци и носиоци главних активности криминала и корупције у нашем друштву и тако олакша посао медијима,  полицији, тужилаштву и судству у Србији.

То што ни после више од пола године од изношења свих ових сазнања о криминалним круговима у Србији нисам добио нити један позив за гостовање у медијима на ову тему довољно говори о медијском мраку у коме живимо. То што нисам позван нити од једне надлежне државне институције да им предам своја сазнања најбоље говори о заштити коју криминал и корупција у врху власти уживају у садашњем политичком систему. Републичко јавно тужилаштво је по свим овим наводима требало да реагује и по службеној дужности, али је то очекивано изостало, па сам био присиљен да поднесем кривичну пријаву и против републичког јавног тужиоца који очито не ради свој посао и директно штити учиниоце кривичних дела, чиме постаје саучесник у овим незаконитим радњама.

Лично сматрам да сам на овај начин најбоље испунио своју посланичку дужност на крају мандата. То је била моја обавеза према бирачима који су ме бирали и према свеукупној јавности која од народног посланика очекује не само речи него и дела. Политика Српског покрета Двери остаје одлучан обрачун са криминалом и корупцијом, посебно у врху Министарства унутрашњих послова, јер како ће Српска полиција радити свој посао како треба ако је “избушена” криминалцима и људима са купљеним дипломама и плагираним докторатима у самом врху. У МУП-у Србије ради огроман број часних и врхунских професионалаца који не могу да дођу до изражаја услед негативне селекције која тамо влада. Ово је мој мали допринос да се одвоји жито од кукоља и да ослободимо полицију да може да се бави својим послом. То се односи и на читаву државу којом владају купљене дипломе. Зато политичке промене за које се залажемо не смеју значити само замену оних који су на власти већ смену комплетног корумпираног политичког система који ствара и штити организовани криминал и корупцију.

То је моја политичка мисија. И од ње нећу одустати без обзира колико је противник јак и опасан, свестан да због свега овога може да “лети глава”. Међутим, ово је питање будућности Србије, спаса и опстанка нашег народа и државе, постојања независних и праведних институција без којих нам нема нормалног живота. Јер нам деца не беже из земље само због лошег животног стандарда већ и због осећања неправде. То је оно што прво мора да се промени јер “правда држи земљу и градове”.  

Бошко Обрадовић

 

Први део

ИСТИНА О КУПЉЕНОЈ ДИПЛОМИ МИНИСТРА ПОЛИЦИЈЕ НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ НЕ САМО ДА НИЈЕ ДОКТОР НАУКА ВЕЋ НИЈЕ ЗАВРШИО НИ ФАКУЛТЕТ

Антикорупцијски тим Српског покрета Двери дошао је до ексклузивних података који се тичу образовања актуелног министра полиције Небојше Стефановића: Небојша Стефановић не само да нема докторат, већ нема завршен ни факултет. Др Небојша Стефановић има завршену само средњу школу!

У Извештају о оцени докторске дисертације из јуна 2014. Комисије за докторате Мегатренда наведено је да је именовани завршио основне академске студије на Факултету за пословне студије у Београду, што је неистина. Чак и ако постоји диплома ове високошколске установе, она је чист фалсификат.

Небојша Стефановић је добио Решење о нострификацији Дипломе о завршеном високом образовању на „Мегатренд Интернешнал Експерт Консорцијум лимитед“ (Megatrend International Expert Consortium Limited), којом се та диплома изједначава са дипломом Факултета за пословне студије. Предметно решење донето је дана 17. 02. 2005. године, заведено под бројем 742/05. У бази свих студената Мегатренда утврђено је да именовани није положио ниједан испит, те му је издата диплома чист фалсификат.

А ево ко је све учествовао и ко је све повезан и награђен када је СНС дошао на власт због тога што је Небојша Стефановић стигао до докторског звања:

У предметном досијеу налази се овај оригинал Решења о нострификацији бр. 742/05 од 17. 02. 2005. године, као основ за пријаву магистарске тезе. Именовани је поднео захтев за пријаву магистарске тезе, одбранио магистарски рад и поднео молбу за одбрану докторске дисертације. Решење о нострификацији потписао је Мирко Кулић, тадашњи декан Факултета за пословне студије, чији је син Марко Кулић, садашњи градски секретар за опште послове у Београду. Комисију за оцену подобности теме магистарске тезе и кандидата чинили су Ана Ланговић Милићевић, државни секретар Министарства просвете, и Татјана Цветковски, њена кума, која је члан Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању, док истовремено ради као професор на Мегатренду.

Српски покрет Двери позива министра Стефановића да – уколико су наши наводи тачни – одмах поднесе оставку. Такође се обавезујемо да ћемо на овај начин преиспитати дипломе свих државних функционера и запослених у јавном сектору, зауставити криминал и једном за свагда вратити поверење у српски просветни систем.

 

ЛОНДОНСКИ МЕГАТРЕНД КОЈИ ЈЕ ЗАВРШИО НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ НЕ ПОСТОЈИ

Најновије истраживање „Инсајдера“ потврдило је основане сумње Антикорупцијског тима Српског покрета Двери и Савеза за Србију да се актуелни потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић лажно представља као доктор наука а нема валидну ни факултетску диплому. Наиме, за лондонски факултет „Megatrend International Expert Consortium Limited“ који је завршио Небојша Стефановић, према истраживању „Инсајдера“, британско министарство за образовање је потврдило да ово привредно друштво није регистровано нити акредитовано у овој држави за образовање нити су са њим икада склопили било какав уговор о сарадњи. Овај факултет заправо не постоји, лондонско привредно друштво под овим именом никада није регистровано за образовну делатност па самим тим није могло ни да одржава никакву наставу у Србији нити издаје дипломе. За 14 година студирања 1054-оро лажних студената на овом лажном факултету од 1990. до 2004. никада није остварен никакав платни промет овог привредног друштва, што је наравно немогуће ако су тамо предавали неки професори који су за то морали бити плаћени и студирали неки студенти који су плаћали школарине и испите.

Дакле, Небојша Стефановић има лажну диплому једног привредног друштва које нема никакве везе са образовањем, а онда је на превару ту лажну диплому нострификовао 2005. године на Универзитету Мегатренд у Србији за диплому Факултета за пословне студије овог универзитета, чиме је фалсификовањем јавне исправе стекао право на постдипломске студије на истом факултету.

Посебно провоцира дрскост власника и ректора Универзитета Мегатренд Миће Јовановића који на питање „Инсајдера“ како то да овај његов факултет у Лондону није регистрован за образовање одговора: „Погледајте мало боље. Сигурно се негде то провлачи“. Овакав безобразлук да се регистрација за бављење образовном делатношћу „сигурно негде провлачи“ говори само о томе да Мића Јовановић 30 година има политичку заштиту за све криминалне активности издавања лажних диплома и доктората којима се бави три деценије.

Како се то заправо он лично и његова приватна пракса „сигурно провлачи“ најбоље говори податак да је овај лажни факултет из Лондона у Србији радио са фамозним одобрењем за рад потпуно ненадлежног тадашњег савезног Секретаријата за економске односе са иностранством, које није могло да има икакве ингеренције над образовањем у Србији. Ова криминална делатност није, дакле, била могућа јер није била у складу ни са британским ни са српским законодавством тога времена и за њу ће морати кривично да одговарају сви који су учествовали у овом ланцу криминала и корупције од врха тадашње до врха садашње власти, а на првом месту Мића Јовановић и Небојша Стефановић.

Лустрација односно судска одговорност за кршење закона је предуслов истинских политичких промена у Србији које грађани дуго и жељно очекују.   

 

МЕГАТРЕНД ЈЕ СРЦЕ КОРУМПИРАНОГ СИСТЕМА 30 ГОДИНА

Данас је тачно 21 дан од када сам у јавности обелоданио сазнања Антикорупцијског тима Српског покрета Двери да Небојша Стефановић, друга најважнија политичка личност у држави, има фалсификовану факултетску диплому, да никада није завршио основне факултетске студије, а представља се као доктор наука. Ова директна оптужба за ово време ничим није демантована нити је доказано супротно, да Небојша Стефановић има валидну диплому.

Ако је председник Савета за националну безбедност, потпредседник Владе Србије, министар унутрашњих послова, председник градске организације СНС у Београду и практично други човек највеће владајуће партије ухваћен у криминалу – зашто још увек није поднео оставку?

За ове три недеље владајући режим је најпре ћутао две недеље и покушавао да игнорише ову аферу, а затим је у последњих седам дана избегавао да одговори на нове доказе Савеза за Србију и мењањем теза и разним контракампањама све чинио да скрене пажњу јавности са овог крупног скандала и коруптивне афере у врху актуелне власти. Случај криминално стечене факултетске дипломе Небојше Стефановића далеко превазилази по значају само још једну у низу коруптивних личних афера министара у актуелној Влади Србије. Овај случај је мрачно срце корумпираног политичког система у коме живимо последњих 30 година.

Историја приватног Универзитета Мегатренд је историја пропасти српске просвете, политике, друштва и државе у последње три деценије. Поред приватне телевизије ПИНК – „Мегатренд“ је други кључни симбол урушавања свих моралних и културних вредности нације, и то у најзначајнијој сфери друштва – образовању и стручном оспособљавању будућих кандидата за вршење најважнијих државних функција, од чега зависи будућност једног народа.

Зашто је афера не само лажног доктора наука Небојше Стефановића, већ и његове лажне основне факултетске дипломе – највећа и најважнија афера у мору криминалних и коруптивних радњи актуелне власти у последњих седам година?

Много је разлога који потврђују да феномен Мегатренд представља кључ за разоткривање коруптивног политичког и образовног система који функционише 30 година без обзира на смену власти у Србији. Власти се мењају, али „Мегатренд систем“ наставља нормално да ради. Ево више важних контроверзних питања која говоре у прилог томе:

21. Да ли је власник и ректор Универзитета Мегатренд први носилац лажне титуле доктора наука и практично претеча прве купљене дипломе на овом приватном универзитету?
22. Ако је то случај са оснивачем и ректором – шта очекивати од даљег начина функционисања ове високошколске установе?
23. Да ли је „Megatrend International Expert Consortium Limited“ – који је завршио др Небојша Стефановић и још 1053 студената од 1990-2004. године – регистрован као образовна институција у Великој Британији?
24. Ако је ова фирма регистрована као привредно друштво које се не бави образовном делатношћу, како је онда могло да изда лиценцу било коме у Србији да се бави образовном делатношћу и како је било ко могао да заврши факултет који није факултет?
25. Да ли постоји и да ли ће бити јавно објављен споразум о сарадњи или некој другој врсти издавања лиценце од стране овог страног лажног факултета „Megatrend International Expert Consortium Limited“ ради образовне делатности у Србији, и коме?
26. Ко је у домаћем државном просветном систему, када и којом одлуком одобрио рад овој иностраној фирми у Србији, и како је то учињено у сфери образовања за коју ова фирма није регистрована у земљи порекла?
27. Ако овај инострани факултет не постоји, односно ако ово британско привредно друштво није регистровано за образовну делатност – да ли то значи да су све његове издате дипломе у Србији противзаконите и неважеће?
28. Да ли је тачно да је на овакав исти начин као и лажни доктор наука Небојша Стефановић овај фантомски факултет завршило укупно 1054 студената, и да ли ће јавно бити објављен списак свих њих како бисмо утврдили на којим се државним функцијама они данас налазе?
29. Да ли се међу 1054 ова студента налазе и бројни други истакнути чланови политичких странака власти и опозиције у последњих 30 година и ко су они?
30. Где су одржавана предавања и испити на овом лажном иностраном факултету током његовог фантомског рада у Србији?
31. Ко су били професори на овом лажном факултету?
32. На ком језику су одржавана предавања и испити – српском или енглеском?
33. Како је финансијски функционисао овај лажни факултет када на његовим рачунима у Великој Британији није забележен никакав платни промет?
34. Да ли је приватни Универзитет Мегатренд могао по тадашњем закону да сам себи нострификује стране дипломе, тј. да диплому свог фантомског иностраног факултета „Megatrend International Expert Consortium Limited“ изједначава са дипломом свог другог, овдашњег факултета – Факултета за пословне студије, без одобрења надлежних државних просветних органа?
35. Ако су дипломе „Megatrend International Expert Consortium Limited“ нострификоване уз сагласност надлежних државних просветних органа, који органи су у питању и ко је у њима био одговорно лице у том тренутку?
36. Ко су све министри просвете и други надлежни државни органи који су одобрили акредитацију једне овакве пародије од универзитета у континуитету последњих 30 година?
37. Да ли су и шта они лично и политичке странке на власти којима су припадали добили заузврат од власника ове високошколске установе да би 30 година гледали кроз прсте отвореном криминалу у српском приватном образовању?
38. Да ли је син некадашњег декана Мегатренда Мирка Кулића Марко Кулић данас градски секретар за опште послове града Београда и да ли је то награда за решење о нострификацији дипломе Небојше Стефановића које је 17. фебруара 2005. потписао његов отац и тадашњи декан Факултета за пословне студије Мирко Кулић?
39. Да ли је члан Комисије за оцену подобности теме магистарске тезе и кандидата Небојше Стефановића Ана Ланговић Милићевић, која је практично признала фантомску диплому и омогућила постдипломске студије Небојши Стефановићу, данас државни секретар Министарства просвете и да ли је то награда за њену оцену подобности?
40. Да ли је други члан ове Комисије за оцену подобности теме магистарске тезе и кандидата Небојше Стефановића и Милићевићкина кума Татјана Цветковски данас помоћник министра за средње образовање и члан Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању, и да ли је то награда за њену оцену подобности или иронија неслућених размера?
41. Да ли је приватно образовање у Србији на овај начин преузело власт над комплетним образовањем у Србији и да ли су сви носиоци највиших државних функција у Министарству просвете, науке и технолошког развоја (министар, помоћник министра, државни секретар…) из приватног образовања, са оваквим криминалним аферама иза себе?
42. Да ли све ово значи да је Мегатренд практично преузео власт над комплетном српском просветом?
43. Зашто се и Министарство просвете, и Национални савет за високо образовање, и Национално акредитационо тело, и Комисија за акредитацију, и Конференција Универзитета, и Тужилаштво, и МУП, и Агенција за борбу против корупције проглашавају ненадлежним и не испитују овај отворени случај криминала и корупције у врху актуелне власти?
44. Ако је председник Савета за националну безбедност, потпредседник Владе Србије, министар унутрашњих послова, председник градске организације СНС у Београду и практично други човек највеће владајуће партије огрезао у криминал и корупцију – да ли је то разлог за његову оставку или смену, као и кривичну одговорност?
45. Да ли смо откривањем ове афере ударили у осиње гнездо корупције у Србији јер су на овај исти начин дипломе стекли и многи други који би требало да реагују у овом случају, а налазе се данас у српској просвети, правосуђу, полицији, Народној скупштини, Влади и на другим најзначајнијим политичким и државним функцијама?
46. Да ли је случајно да су бивши министар просвете Жарко Обрадовић, други човек СПС, и садашњи потпредседник Владе Зорана Михајловић из СНС, такође професори на овом универзитету и да ли запошљавањем високих партијских и државних функционера на свом факултету Мегатренд на тај начин обезбеђује политичку заштиту за криминал и корупцију којом се бави 30 година?
47. Да ли у овом тренутку траје сређивање папира да би се ретроактивно издао одговарајући индекс и диплома Небојши Стефановићу које иначе не поседује јер никада није ни студирао нити могао да студира на непостојећем факултету?
48. Да ли ће, ако се појаве какви папири о завршеним основним студијама Небојше Стефановића, Мегатренд и он пристати на вештачење тих папира и друге методе утврђивања валидности положених испита и дипломе коју ће евентуално показати?
49. Зашто, ако је све чисто и законито, Небојша Стефановић једноставно јавно не покаже свој индекс и диплому?
50. Зашто на ову тему – најкрупније политичке афере због које свуда у свету падају владе – није организована нити једна јавна дебата на медијима нити министар сме да одговори на мој позив на директан ТВ дуел у коме бисмо обојица донели своје факултетске дипломе на увид медија и јавности, и на тај начин разрешили све дилеме?

 

Закључак или политичко завештање будуће власти

Покретање теме исправности факултетске дипломе нема за циљ да дели људе на оне који имају високо образовање и оне који га немају. То би било потпуно погрешно и људе не треба делити на тај начин. Треба истаћи да постоје и квалитетни приватни факултети. Такође, на домаћим факултетима у оквиру Универзитета Мегатренд и другим приватним факултетима студирало је много студената који су заиста ишли на предавања и полагали испите и било би неправедно ставити их у исти кош са фалсификаторима који су искористили овај лажни инострани факултет да на криминални начин стекну диплому. Ово је, међутим, афера која осликава урушавање система вредности у друштву и негативну селекцију у врху власти, чиме се доводи у питање функционисање читаве државе.

Испитивање разорне улоге ТВ ПИНК и Универзитета Мегатренд у српском друштву и држави у последњих 30 година представља лакмус тест озбиљности будуће власти. Очекивања од политичких промена у Србији не смеју донети само промену власти, већ пре свега промену комплетног коруптивног система чији су ТВ ПИНК и Мегатренд симболи. Биће много оних који ће покушати да зауставе ове промене, јер су дубоко огрезли у криминал и корупцију, али без ове промене система сама промена власти неће ништа донети.

Без обзира ко ће се наћи на путу лустрације и моралне и судске одговорности за кршење закона у претходних 30 година, овај најважнији државни посао подвлачења црте и коначног „завршног обрачуна“ са коруптивним системом мора да се уради. Једна од првих мера поред одузимања националне фреквенције ТВ ПИНК мора бити и преиспитивање диплома свих запослених у јавном сектору, као и функционисања комплетног високошколског система образовања у Србији.  

У име Српског покрета Двери, Савеза за Србију и будуће власти након пада Александра Вучића спреман сам да се писмено обавежем да ће овај посао бити урађен и да унапред оверим своју оставку код јавног бележника у случају да ово обећање не буде испуњено у унапред задатом року.

 

Бошко Обрадовић показао доказе о свом школовању и изазвао Небојшу Стефановића да уради исто

Народни посланик и председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић данас је на конференцији за медије у Чачку показао доказе о свом школовању: диплому о положеном матурском испиту у Гимназији у Чачку, студентски индекс са положеним испитима, уверење о високом образовању стеченом на Филолошком факултету Универзитета у Београду, диплому о стручном називу професора српског језика и књижевности, уверење о положеном стручном испиту за библиотекаре и уверење да се против њега не води никаква истрага нити кривични поступак. Овим поводом показао је и позивницу за 20 година матуре, као и слику са школским друговима из Гимназије са ове прославе.

Ова конференција представљена је као изазов потпредседнику Владе и министру полиције др Небојши Стефановићу да и он на исти начин покаже све своје дипломе и уверења о стеченом високом образовању, Јер, ако нема шта да крије и ако је све чисто и по закону – зашто Небојша Стефановић већ три недеље избегава да јавно покаже свој студентски индекс и диплому, наведе било који предмет или професора који му је предавао на факултету, покаже положене испите или школске другове са студија?

Једино објашњење може бити да страни факултет који је наводно завршио Небојша Стефановић заправо не постоји, да он никада није студирао нити полагао испите и да је у току накнадно штампање његове дипломе и сређивање папира како би се обезбедио фалсификовани доказ о завршеним основним студијама на Мегатренду. Бошко Обрадовић је још једном позвао Небојшу Стефановића на директан дуел на РТС и да на јавном медијском сервису одговори на ове оптужбе и покаже своје дипломе.

 

Где су данас и шта раде Стефановићеви ментори?

Прошло је више од месец дана како сам у јавности обелоданио сазнања Антикорупцијског тима Српског покрета Двери да Небојша Стефановић, друга најважнија политичка личност у држави, има фалсификовану факултетску диплому, да никада није завршио основне факултетске студије, а представља се као доктор наука. Ова директна оптужба са приложеним доказним материјалом за ово време ничим није демантована нити је доказано супротно, да Небојша Стефановић има валидну диплому.

Ако је секретар Савета за националну безбедност, потпредседник Владе Србије, министар унутрашњих послова, председник градске организације СНС у Београду, шеф Бироа за координацију свих служби безбедности и практично други човек највеће владајуће партије ухваћен у фалсификовању јавне исправе – зашто још увек није поднео оставку? Или, зашто једноставно није показао свој студентски индекс са положеним испитима и диплому о стеченом високом образовању па да одговарамо ми који смо га оклеветали. Нема трећег и не може се завршити овако – без епилога. Неко мора да одговара.

Владајући режим све чини да скрене пажњу јавности са овог крупног скандала који далеко превазилази по значају само још једну у низу коруптивних личних афера министара у актуелној Влади Србије. Овај случај је мрачно срце корумпираног политичког система у коме живимо последњих 30 година. Историја приватног Универзитета Мегатренд је историја пропасти српске просвете, политике, друштва и државе у последње три деценије, јер Мегатренд опстаје без обзира на смену власти у Србији. Власти се мењају, али „Мегатренд систем“ наставља нормално да ради.

Поред приватне телевизије ПИНК, Мегатренд је други кључни симбол урушавања свих моралних и културних вредности нације, и то у најзначајнијој сфери друштва – образовању и стручном оспособљавању будућих кандидата за вршење најважнијих државних функција, од чега зависи будућност једног народа.

Политички систем у коме живимо могао би се назвати владавином купљених диплома и лажних доктората. Непостојећи факултет „Megatrend International Expert Consortium Limited“ из Лондона од 1990. до 2004. године завршило је 1054 лажних студената, међу којима и Небојша Стефановић. Мегатренд очајнички крије овај списак својих угледних дипломаца јер бисмо на основу овог списка могли да видимо где се данас на друштвеним и државним функцијама налазе сви они са фалсификованим дипломама британског привредног друштва које уошште није регистровано да се бави образовном делатношћу. Како је онда ово лондонско привредно друштво могло да изда лиценцу било коме у Србији да се бави образовањем и како је било ко могао да заврши факултет који није факултет?

Пошто овај инострани факултет не постоји, то јасно говори да су све његове издате дипломе у Србији противзаконите и неважеће. Наравно да нема одговора ни на једноставна питања где су одржавана предавања и испити на овом лажном иностраном факултету током његовог фантомског рада у Србији, ко су били професори на овом лажном факултету, на ком језику су одржавана предавања и испити – српском или енглеском, како је финансијски функционисао овај лажни факултет када на његовим рачунима у Великој Британији није забележен никакав платни промет?

Кључна криминална активност је то што је приватни Универзитет Мегатренд све ове лажне стране дипломе нострификовао сам себи за диплому свог другог, овдашњег факултета – Факултета за пословне студије. Право питање гласи ко су све министри просвете и други надлежни државни органи који су одобрили акредитацију једне овакве пародије од универзитета у континуитету последњих 30 година? Да ли су и шта они лично и политичке странке на власти којима су припадали добили заузврат од власника ове високошколске установе да би 30 година гледали кроз прсте отвореном криминалу у српском приватном образовању?

 

Привредна друштва за производњу и продају диплома

Где су данас и шта раде декан Универзитета Мегатренд који је нострификовао лажну диплому Небојше Стефановића, као и чланови Комисије за проверу подобности магистарске тезе и кандидата Небојше Стефановића? Сви они налазе се на високим друштвеним и најбитнијим државним функцијама из области образовања. Бивши декан Мегатренда Мирко Кулић сада је ректор Привредне академије у Новом Саду. Његов син, Марко Кулић, данас је градски секретар за опште послове града Београда. Проф. др Ана Ланговић Милићевић, члан оне Комисије која је на основу лажне дипломе омогућила Небојши Стефановићу почетак постдипломских студија, данас је државни секретар у Министарству просвете. Други члан исте Комисије, њена кума Татјана Цветковски, још увек професор на Универзитету Мегатренд, данас је помоћник министра за средње образовање и члан Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању?!?!? Сви они који су директно учествовали у лажирању академске каријере актуелног министра полиције данас су на највишим функцијама у српском образовању. Да ли су то награде за њихово саучествовање у криминалним делима?

Приватно мегатрендовско образовање у Србији на овај начин преузело је власт над комплетним образовањем у Србији. О овој афери не смеју да се огласе ни Министарство просвете (чији министар је такође дошао из приватног образовања), ни Национални савет за високо образовање, ни Национално акредитационо тело, ни Комисија за акредитацију, ни Конференција Универзитета, ни Тужилаштво, ни МУП, ни Агенција за борбу против корупције. Како да реагују када се и међу њима налазе многи који су на овај исти или сличан начин стекли своје дипломе, а данас су главни у српској просвети, правосуђу, полицији, Народној скупштини, Влади и на другим најзначајнијим политичким и државним функцијама? Да ли је случајно да су бивши министар просвете Жарко Обрадовић, други човек СПС, и садашњи потпредседник Владе Зорана Михајловић из СНС, такође били професори на овом универзитету и да ли запошљавањем високих партијских и државних функционера на свом факултету, Мегатренд обезбеђује политичку заштиту за криминал и корупцију којом се бави 30 година? Претпостављам да нема потребе да постављам питање зашто на ову тему – најкрупније политичке афере због које свуда у свету падају владе – није организована нити једна јавна дебата на медијима нити министар сме да одговори на мој позив на директан ТВ дуел у коме бисмо обојица донели своје факултетске дипломе на увид медија и јавности, и на тај начин разрешили све дилеме?

Уместо да буду образовно-научне институције, многи приватни факултети у Србији постали су привредна друштва за масовно фабриковање диплома. Суштина је у системској корупцији, а пре свега у привилегији добијеној од државе да се дипломе универзитета могу продавати као што се продаје свака роба – за новац. Док се овај криминал не разреши, не можемо очекивати решење било ког другог озбиљног проблема у Србији јер су на власти људи са купљеним дипломама и плагираним докторатима. Како да очекујемо да се они боре против криминала и корупције, или реше било које стручно питање у Србији?

 

Стефановићев студентски досије је фалсификат

Зашто је Мегатренду било потребно 25 дана да објави студентски досије Небојше Стефановића? Зато што им је требало толико времена да га фалсификују. Зашто др Небојша Стефановић лично још увек није јавно показао свој студентски индекс и диплому о стеченом високом образовању? Зато што ти документи не постоје као ни инострани факултет који је министар завршио и много теже се фалсификују па им за то треба више времена.

Оно што је председник Савета Универзитета Мегатренд академик Љубиша Ракић објавио као студентски досије Небојше Стефановића је тежак фалсификат и нова криминална превара за коју ће сви надлежни на Универзитету Мегатренд на челу са академиком Ракићем морати да одговарају. Из објављеног досијеа сазнали смо још низ информација које апсолутно иду на руку доказима да је факултетска диплома Небојше Стефановића на фантомском иностраном Мегатренд факултету непостојећа. 

Наиме, дозволу за некаква предавања и одржавање испита још увек непознате филијале лондонског привредног друштва „Megatrend International Expert Consortium Limited“ у Београду дало је тадашње савезно Министарство за економске односе са иностранством. То и јесте био посао тог министарства у чијој је надлежности било давање дозвола за рад страних фирми у нашој земљи. Међутим, то министарство по тадашњим законима није могло да даје дозволе за рад страних образовних институција у нашој земљи, и – што је пресудно –  привредно друштво „Megatrend International Expert Consortium Limited“ из Лондона уопште није регистровано за образовну делатност у Великој Британији, и самим тим није могло да издаје никакву лиценцу за ту делатност у Србији.

Оно што Универзитет Мегатренд крије као најважнију тајну информацију јесте како се звала лажна филијала овог лажног иностраног факултета у Београду, која је заправо одржавала факултетске активности у Сава центру од 1990-2014, у којој је дипломирао Небојша Стефановић и још 1053 његових колега лажних студената. На рачуну за закуп сале из новембра 1996. године као адреса наручиоца овог посла стоји – веровали или не – извесни „Мегатренд 11000 Београд“, а руком је изнад овога дописано „Пословна школа“. Каква је ово пословна школа „Мегатренд 11000 Београд“ и у каквој је она вези са привредним друштвом „Megatrend International Expert Consortium Limited“ из Лондона – академик Ракић нам није одговорио.

Информација која стоји на званичном сајту министра унутрашњих послова је да је он завршио основне академске студије на Факултету за пословне студије у Београду, што је – лаж! Небојша Стефановић није завршио никакав домаћи факултет, па ни фантомску пословну школу „Мегатренд 11000 Београд“, већ је нострификовао диплому непостојећег иностраног факултета „Megatrend International Expert Consortium Limited“ за диплому Мегатрендовог домаћег Факултета за пословне студије који никада није студирао. У поступку нострификације дипломе утврђује се степен и врста стручне спреме и стручни назив који припада имаоцу дипломе стечене у иностранству. Како се може вршити нострификација дипломе која није стечена у иностранству, тј. коју није издала образовна институција већ евентуално страно привредно друштво које није регистровано за образовну делатност?

Кључни документ који академик Ракић није показао јавности јесте уговор о сарадњи између иностраног привредног друштва „Megatrend International Expert Consortium Limited“ из Лондона и пословне школе „Мегатренд 11000 Београд“, ако такво нешто уопште постоји. Из тога бисмо видели како је привредно друштво које у Великој Британији није регистровано за образовну делатност могло да изда лиценцу некаквој пословној школи у Србији да се бави високим образовањем, и ко је то одобрио од тадашњих надлежних државних органа, што је чист криминал.

Законом о универзитету који је ступио на снагу 1992. године и који је важио у време студирања Небојше Стефановића из Београда, у члану 14. прецизирано је да Министарство просвете утврђује испуњеност услова за обављање делатности универзитета и за почетак рада и обављање делатности факултета. По тадашњим прописима, Универзитет може организовати магистарске и докторске студије из свог делокруга у сарадњи са страним универзитетом или међународном организацијом, али за основне студије не постоји таква могућност. Дакле, чак и ако постоји такав уговор о сарадњи између иностраног привредног друштва „Megatrend International Expert Consortium Limited“ из Лондона и домаће пословне школе „Мегатренд 11000 Београд“ – он је противзаконит. Дакле, објава Мегатренд универзитета о дозволи од стране савезног Министарства за економске односе са иностранством је обмана јавности и подлеже кривичној одговорности. Споразум о међусобној сарадњи две високошколске установе је могућ, али само ако обе установе имају дозволу за обављање високошколске делатности, што овде очито није случај. Не може страно привредно друштво да закључи уговор са домаћом вишом школом или факултетом о реализацији наставног процеса и да издају дипломе које имају карактер стране јавне исправе, јер дотично привредно друштво из иностранства нема никакве везе са образовном делатношћу.

 

Шта је све спорно у студентском досијеу Небојше Стефановића?

Изражавамо сумњу у веродостојност документације из досијеа студента Небојше Стефановића, Пар техничких, али врло важних података наводи нас да је у питању лажирање документације. ШВ образац који попуњава студент, матична књига студената и матична књига дипломираних студената исписана је истим рукописом, а реч је о протеку времена од 10 година. Чак и да је исти референт попуњавао податке читаве деценије, рукопис би се бар незнатно променио. У матичној књизи студената једино се број Небојше Стефановића разликује од других, јер му недостаје један број. То је логично када се документација фингира, односно лажира. У колони просечна оцена само код Небојше Стефановића изостаје тај податак. То се такође дешава у случајевима „пеглања” папира. Из досијеа се не види да ли је настава у Сава центру одржавана на српском или енглеском језику, ко су били ти фантомски професори из Француске, Немачке, Енглеске и Србије, које помиње академик Ракић, које тачно испите је и када положио министар Стефановић, нити се зна шта је разлог његовог тако дугог студирања које је трајало 10 година, од 1995-2004?

 

Закључак

Уместо да буду образовно-научне институције, приватни факултети у Србији постали су привредна друштва за масовно фабриковање диплома. Суштина је у системској корупцији, а пре свега у привилегији добијеној од државе да се дипломе универзитета могу продавати – дакле, не издавати као уверења о знању, већ продавати, као што се продаје свака роба: за новац. Зато је „афера Мегатренд“ срце коруптивног политичког система у Србији који траје 30 година без обзира на смене власти. Док се овај криминал не разреши не можемо очекивати решење било ког другог озбиљног проблема у Србији јер су на власти људи са купљеним дипломама и плагираним докторатима.

 

ТРИ РАЗЛОГА ЗАШТО ЈЕ ВУЧИЋ ПОТЕГАО ПРИЧУ О ПРИСЛУШКИВАЊУ

Држава у којој председник на телевизији са националном фреквенцијом јавно чита поверљива документа служби безбедности означена као државне тајне јасно говори о ванредном стању у коме живимо. То не само да је противзаконито, већ једноставно није нормално у сваком другом погледу, и то не ради нити један председник на свету. Зашто је Небојша Стефановић то најавио, а Александар Вучић то практично и урадио? Постоје три разлога:

1. Власт има озбиљан проблем јер је други човек државе ухваћен у фалсификовању јавне исправе. Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, потпредседник Владе и шеф Бироа за координацију свих служби безбедности – нема валидну факултетску диплому и лажно се представља као доктор наука. Треба скренути пажњу јавности са ове афере због које Небојша Стефановић хитно треба да поднесе оставку и да падне читава Влада.
2. Савез за Србију је изнео доказе да су лидери опозиције праћени и прислушкивани и да се њима бави Одељење за посебне активности при Управи криминалистичке полиције. Требало је скренути пажњу јавности са ове информације која најбоље говори о стању демократије у Србији.
3. Александар Вучић је – према сведочењу Војислава Шешеља – још док је био у опозицији купио приватни прислушни центар за 35.000 евра, прислушкивао своје страначке колеге из СРС и транскрипте прислушкиваних разговора носио Шешељу у Хаг. Када је ово радио док је био у опозицији – шта ради данас када је на власти и када су му све државне могућности на располагању? И ово је требало сакрити од јавности и скренути пажњу на другу тему, за шта је послужила контракампања да је заправо Вучић прислушкиван последње 24 године.

Какви избори су могући у оваквим условима? Хоћемо ли на изборе на којима ће председник СНС у оквиру предизборног програма да чита документа тајних служби? Борба за поштовање Устава и закона, као и за слободу медија и фер и поштене изборе, и право на уличне демонстрације ако власт то не поштује – није никаква револуција већ основна грађанска дужност побуне против недемократске власти. Свуда у свету је било и биће легитимно свргнути диктатора на улици јер не постоји други начин да се обезбеде основни демократски стандарди. И борба против диктатуре на улици није никаква претња већ обавеза слободног човека и друштва.  

 

Други део

КО ЧИНИ „КРИМИНАЛНЕ КРУГОВЕ“ У СРБИЈИ

СРБИЈОМ НЕ ВЛАДА ВЛАДА СРБИЈЕ ВЕЋ МАФИЈАШКА ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НА ЧИЈЕМ ЧЕЛУ СУ БРАЋА ВУЧИЋ

У Србији неће бити политичких промена док ствари не назовемо правим именима и док не поставимо праву политичку дијагнозу, без обзира колико нас то може коштати. Србијом не влада Влада Србије – како то налаже Устав, већ мафијашка пирамидална политичка организација на челу са браћом Вучић. Због њихове страховладе мало је оних који смеју да изговоре имена политичких мафијаша у врху власти и државном систему. Криминалци носе полицијске униформе, обучени су у тужилачка и судијска одела, налазе се у Влади Србије, медијима, спорту… Иако сам свестан да могу имати озбиљне последице због овога што износим у јавност, дужан сам да откријем истину о мафијашкој политичкој структури која влада Србијом.

На челу ове политичке мафије су браћа Александар и Андреј Вучић. Главни политички мафијаши у Влади Републике Србије су министар здравља Златибор Лончар, који се много више бави радом БИА него здравством у Србији, и Синиша Мали, министар финансија, чији брат Предраг Мали је најбољи пријатељ Андреја Вучића. Поред рођене браће истакнутих функционера власти (овде треба додати и Игора Брнабића, брата Ане Брнабић, и Немању Стефановића, брата Небојше Стефановића), важне улоге у овом мафијашком политичком систему играју и очеви: Анђелко Вучић, отац Александра и Андреја Вучића, и Бранко Стефановић, отац Небојше Стефановића, министра полиције.

Читав овај мафијашки политички систем не би могао да функционише да немају своје људе у свим сферама друштва, а пре свега на највишим правосудним функцијама, као што су Загорка Доловац, републички јавни тужилац, Александар Степановић, председник Вишег суда и Јован Јовановић, председник Привредног суда у Београду. Они блокирају и држе у фиокама све полицијске, тужилачке и судске предмете који се тичу истрага и кривичне одговорности због учешћа чланова ове политичке мафије у криминалу и корупцији.

Ту су и главни кумови ове политичке мафије: Станко Суботић Цане, Никола Петровић, Ненад Ковач, Славиша Кокеза, Звонко Веселиновић, Милан Радојичић и Горан Веселиновић, као део овог клана који држи монопол на бављење бизнисом у Србији, као и многим другим радњама са оне стране закона. Све њихове активности заштићене су у БИА, захваљујући Братиславу Гашићу, истакнутом члану политичке мафије, и МУП-у, захваљујући Небојши Стефановићу и донедавном државном секретару Дијани Хркаловић. За покривање медијског дела њихових активности задужени су Владимир Беба Поповић, Жељко Митровић, Драган Ј. Вучићевић и Оливера Зекић, а адвокатске услуге обезбеђује им адвокатска канцеларија бившег шефа БИА Александра Ђорђевића.

Једини начин да Србија прогледа и опстане јесте јасно и гласно изношење ових имена и њихових улога у јавност, директно суочавање свих чланова ове политичке мафије са одговорношћу која их чека и чврсто обећање грађанима да ће се то заиста и десити од стране опозиционих лидера. Примера ради, Златибор Лончар и Синиша Мали нису министри већ политички мафијаши на министарским функцијама. У полицији, тужилаштву и судству налази се много криминалаца који би први требало да се нађу на удару закона. Истински лидери опозиције и будуће власти биће они који су спремни да се супротставе овој политичкој мафији и испуне обећано.

Ако политичке промене које морају доћи не буду подразумевале обрачун са овом политичком мафијом – ништа нисмо урадили! Ако дође само до смене власти, али не и до кривичне одговорности и промене читавог корумпираног система – то неће бити никакве истинске промене. Питање обрачуна са политичком мафијом је бити или не бити за Србију: или они или ми. Уколико не зауставимо деловање ове мафије наставиће се урушавање свих државних институција, пљачка државе и грађана и масован одлазак младих у иностранство. На располагању имамо и више метода за решавање овог проблема: нови закон о високој корупцији, који ће омогућити деловање специјалног тужиоца за високу корупцију и читавог одељења специјалне полиције за високу корупцију, закон о испитивању порекла имовине, као и давање слободе, подршке и заштите многим часним људима и професионалцима у српској полицији и правосуђу да могу да раде свој посао и обрачунају се са овом политичком мафијашком хоботницом.

Свестан сам да због откривања истине може да лети глава, али неко мора да проговори о политичкој мафији која нас пљачка и уништава.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 1:

КО ЈЕ ГОРАН ПАПИЋ, КУМ МИНИСТРА ПОЛИЦИЈЕ НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА?

Србијом не влада Влада Србије већ криминални кругови неколико најмоћнијих породица: Вучић, Мали, Стефановић…, уз заштиту првих људи Тужилаштва и Судства који све њихове криминалне афере гурају у фиоке: Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца, Јована Јовановића, председника Привредног суда и Александра Степановића, председника Вишег суда у Београду.

Много више од министара у Влади Србије о великим привредним и криминалним радњама одлучују очеви и браћа из сенке: Анђелко Вучић, Бранко Стефановић, Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, Немања Стефановић – најјачи су трговци утицајем у Србији, заједно са кумовима ове политичке мафије: Станком Суботићем Цанетом, Николом Петровићем, Ненадом Ковачем, Звонком Веселиновићем, Миланом Радојичићем, Славишом Кокезом, Гораном Веселиновићем и Гораном Папићем. Криминални досије имају и министри, попут Синише Малог и Златибора Лончара, затим шеф БИА Братислав Гашић, али и медијски посленици попут Владимира Бебе Поповића, Жељка Митровића, Драгана Ј. Вучићевића или Оливере Зекић.

Ко је Горан Папић, најмање познато име међу поменутим кумовима и нова звезда српске полиције која је наследила Дијану Хркаловић као особа од највећег поверења Небојше Стефановића?

 

Сва кривична дела и друга недела Небојше Стефановића

После доказаног плагијата докторске дисертације, као и кривичног дела фалсификовања дипломе основних факултетских студија на лажном Мегатренду у Лондону, на светлост дана почеле су да излазе и много озбиљније афере у вези са Небојшом Стефановићем, практично другим човеком власти СНС иза Александра Вучића. Између осталог, Небојша Стефановић не жели да открије порекло имовине, а пре свега куће-хацијенде на Бежанијској коси, док је његов отац Бранко Стефановић уплетен у крупан криминал са трговином утицајем и оружјем. Посебна тема којом ћемо се бавити у више наставака јесу људи од Стефановићевог највећег поверења који су огрезли у криминалне радње и који у томе имају подршку и заштиту министра полиције. Први од њих је Горан Папић, актуелни заменик шефа СБПОК – Службе за борбу против организованог криминала, чија породица је у кумовским односима са породицом Стефановић.

Наиме, као што је Бранко Стефановић, пензионер, почео да се бави трговином оружјем тек по доласку сина на место министра полиције, која иначе издаје дозволе за ову специјалну привредну делатност, Горан Папић је такође дошао у МУП тек по постављењу Небојше Стефановића за министра полиције 2014. године. Папић нема никакво полицијско образовање и пре доласка у МУП радио је као конобар у угоститељском предузећу свога оца, са незавршеном средњом школом. Прво радно место у МУП-у било му је у контроверзном Одељењу за послове безбедности при Кабинету министра полиције, које се везује за незаконито праћење новинара. Није познато када је и како Горан Папић завршио средњу школу и факултет, односно да ли уопште има одговарајућу стручну спрему за радна места на којима се нашао у МУП-у. Оно што је најкарактеристичније јесте његово муњевито напредовање у каријери: за четири године стигао је до места заменика СБПОК-а, чему не могу да се надају ни школовани и искусни полицијски службеници са 20 година радног стажа. За ове четири године прешао је пут од Кабинета министра, преко Одељења за опсервацију и документацију и Службе за специјалне истражне методе до Службе за борбу против организованог криминала, где је данас заменик начелника. За само четири године променио је позиције од извршиоца, преко вође групе и начелника одељења до заменика начелника читаве службе при Управи криминалистичке полиције. Са собом, мимо правилника МУП-а, доводи и друге непрофесионалце у поменуте најзначајније службе српске полиције.

Након мистериозног одласка Дијане Хркаловић из МУП-а њен наследник постао је Стефановићев кум Горан Папић лично. Посебно је питање где је она нестала и да ли је променила идентитет?

 

Случај Дејана Пејовића

Да овде није случај само о злоупотреби службених овлашћења и кршењу Закона о полицији, већ о окорелим криминалцима са полицијским значкама, најбоље говори случај бруталног пребијања Дејана Пејовића од стране Горана Папића лично који се одиграо 22. октобра у Заплањској улици у Београду. Наиме, београдски угоститељ Дејан Пејовић у сред бела дана пребијен је на улици пред вратима свог ресторана пред супругом и другим сведоцима од стране заменика начелника СБПОК-а Горана Папића и његовог колеге Томислава Антонијевића, да би затим полицијски службеници из Полицијске станице на Вождовцу притворили жртву и покушали да овај случај заташкају. Шта се заправо десило?

Дејан Пејовић је доктор наука, научни радник, предузетник и власник ресторана „Јахорина“ на Вождовцу, отац троје веома успешне деце, који није осуђиван и никада није имао проблема са законом. Тога дана имао је вербалну расправу са Милорадом Папићем, оцем Горана Папића, такође власником оближњег ресторана, који му је у више наврата месецима уназад гребао ауто на паркингу као вид освете због конкуренције, у чему га је том приликом видела и Пејовићева супруга Ивана. Након вербалне расправе у Заплањској улици у Београду око тога, старији Папић је појурио Пејовића желећи да га удари, што је учинио у више наврата закачивши и Пејовићеву супругу која је стала између њих. На Пејовићев узвик да су камере све снимиле и да је позвао Полицију, Папић сениор је запретио да ће сад доћи да га пребију и повикао: „Знаш ли ти ко је мој син, знаш ли ко му је кум? Министар полиције!“ Након неколико минута, уместо позване полицијске патроле, на лице места стиже црна шкода (регистарски број БГ 15 75 AD) из које излазе двојица са тамним наочарима: Горан Папић, заменик начелника СБПОК-а лично, са колегом Томиславом Антонијевићем, шефом одсека УКП за сузбијање кријумчарења опојних дрога. Након што му отац показује руком на Пејовића, Папић га стиже у бекству ка улазу у двориште ресторана и почиње да га удара заједно са колегом, уз повике „Знаш ли ти чији сам ја кум“. Ударају га и шутирају обореног на земљу обојица, најмање 20 пута, пред присутном Пејовићевом супругом која вришти и преклиње да га пусте јер ништа није крив што је звао Полицију да га заштити од напада, док се у позадини чује глас старијег Папића који виче „Убијте ђубре“. Папићу чак у једном тренутку испада пиштољ и шаржер из одела, а затим полицајци Пејовићу стављају лисице на руке и гепекују га, односно стављају на задње седиште возила којим су дошли и настављају да га ударају у колима. У колима добија још најмање 20 удараца од Папића који га све време испитује и вређа.

Ово константно физичко малтретирање и пребијање Пејовића траје најмање 10-15 минута док није стигло више полицијских возила и полицајаца из станице Вождовац. На челу полицијске патроле био је инспектор Александар Степановић, који се најпре грли са Папићем а затим остаје у вишеминутном разговору са њим, потом извлачи Пејовића из Папићевог аута и пребацује га у полицијски ауто, док Папићу ставља друго полицијско возило на располагање да слободно напусти место злочина. Инспектор Степановић на Пејовићевим рукама мења Папићеве лисице за нове своје лисице, одбијајући да му се пружи помоћ од стране пристигле Хитне помоћи и остављајући га тако пребијеног и даље везаног. Ту одмах почиње Степановићево убеђивање жртве бруталног пребијања да је она крива за то и да све то треба тако и да се заврши, што се наставља и након привођења у Полицијску станицу Вождовац и након одласка у Ургентни центар, где су му констатоване бројне контузије, отворене ране, хематоми на телу и повреде вратних пршљенова због чега му је стављена медицинска крагна. Пејовић остаје најмање шест сати у притвору, иако је законска могућност привременог задржавања у полицијској станици само четири сата. У полицијској станици Пејовићу се нуди најбоље печење, сокови и друго шта хоће да би се овај случај заташкао. Инспектор Степановић одбија да узме званичну изјаву од Пејовића и он је даје уз присуство адвоката и додатно убеђивање да одустане од своје верзије догађаја тек после два дана и пријављивања читавог случаја Илији Ходоби, начелнику СБПОК-а. Проблем је у томе што Илија Ходоба у СБПОК-у игра улогу Зорана Радојичића, непостојећег градоначелника Београда, који се ништа не пита и чији заменик практично води главну реч. Посебно је срамно саопштење МУП-а овим поводом у коме се каже да је Пејовић задржан због изјаве сведока и сумње да је другом лицу задао више удараца и зато што се о издата наређења службеног лица оглушио. Такође, инспектори МУП-а на челу са Томиславом Антонијевићем и Александром Степановићем су без икаквог налога упали у приватни посед Дејана Пејовића, претили његовој супрузи ако не преда диск са снимцима са камера, потом одузели снимке који су забележиле цео случај, и те снимке уништили, о чему постоје докази из извештаја овлашћеног сервиса.

С обзиром да је овај драстичан случај злоупотребе службеног положаја упркос свим покушајима инспектора Степановића да га заташка ипак процурео у јавност, против Папића и Антонијевића покренут је дисциплински поступак како би се утврдило да ли су прекорачили овлашћења и они су удаљени са посла док овај поступак траје, а о свему је обавештен и Сектор унутрашње контроле који треба да спроведе посебну истрагу. Вероватно ће бити кажњени само финансијски, са одбитком дела од плате и враћени на посао, без икаквих других последица, а посебно не онога што би било једино исправно – кривичног гоњења и губитка било какве даље службе у полицији.  

 

Захтевам оставке и кривичну одговорност

Због свега наведеног, тражим хитну оставку Небојше Стефановића на све државне и страначке функције, а од републичког јавног тужиоца Загорке Доловац налог за хитно хапшење, истражни поступак и кривично гоњење Горана Папића, Бранка и Небојше Стефановића.

Све ово је разлог и за пад Владе Ане Брнабић, чији је Небојша Стефановић потпредседник и министар унутрашњих послова, као и за одговорност председника СНС Александра Вучића који га је поставио и за секретара Савета за националну безбедност и шефа Бироа за координацију свих служби безбедности. Такође, позивам све часне службенике МУП-а и врхунске професионалце у српској полицији којих је 90% да се заједнички супротставимо оваквим криминалним појавама у нашим службама безбедности и одвојимо жито од кукоља.

Последњи је час пре него што буде касно и мафија у потпуности не преотме државу.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 2:

КО ПРИСЛУШКУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ И НОВИНАРЕ У МУП-У?

Горан Папић, заменик начелника СБПОК-а, који је тренутно суспендован и против кога се води дисциплински поступак због бруталног пребијања Дејана Пејовића, наследио је Дијану Хркаловић на пословима тајног и противзаконитог прислушкивања опозиционих лидера и новинара. То је било његово задужење од доласка у МУП 2014. године и запослења у Кабинету министра у Одељењу за послове безбедности, за које су још тада везане афере паралелног незаконитог праћења новинара. Тим послом у МУП-у се иначе бави посебан сектор при УКП (Управи криминалистичке полиције) – ССИМ (Служба за специјалне истражне методе), на чијем челу је Дејан Миленковић звани Багзи, близак сарадник Дијане Хркаловић. Главни задатак ове службе за тајни надзор је праћење и прислушкивање лидера опозиције, новинара и других јавних личности, као и колега из Полиције, а њихов шеф након мистериозног одласка Дијане Хркаловић из МУП-а постао је Стефановићев кум Горан Папић лично. Главни извршилац сада је Никола Кувељић, заменик начелника ОПА (Одељење за посебне акције), које је у међувремену измештено из ССИМ-а и пребачено под Папићеву команду у СБПОК.  Питања за министра Стефановића:

1. Да ли је Дијана Хркаловић променила идентитет и где се данас налази?
2. Зашто против Горана Папића није поднета кривична пријава за брутално пребијање Дејана Пејовића у сред бела дана на улици пред Пејовићевом супругом?
3. Када ће јавности показати диплому Горана Папића о завршеној средњој школи и факултету?
4. Како је без икакве полицијске школе Горан Папић за мање од четири године напредовао до места заменика начелника СБПОК-а?
5. У каквим кумовским односима су породице Папић и Стефановић, о чему је сведочио Милорад Папић, отац Горана Папића, претећи Дејану Пејовићу: „Знаш ли ти ко је мој син – знаш ли ко му је кум? Министар полиције!“
6. Зашто је Одељење за посебне акције (ОПА) измештено у СБПОК и стављено под контролу Горана Папића?
7. Да ли се ОПА бави противзаконитим прислушкивањем опозиционих лидера и новинара?
8. Да ли тим незаконитим активностима руководи Никола Кувељић, заменик начелника ОПА, и на основу ког конкурса и резултата претходног рада је он постављен на ову функцију?

У међувремену сам, користећи јавна овлашћења као народни посланик, упутио дописе МУП-у, да ми се омогући надзор над законитости примена специјалних метода прислушкивања и праћења у свим службама УКП. Позивајући се на чл. 53 Устава и чл. 6 и 16 Закона о полицији овај захтев да ми се омогући долазак и надзор упутио сам:

• Владимиру Ребићу, директору Полиције
• Илији Ходоби, начелнику СБПОК-а
• Дејану Ковачевићу, начелнику УКП
• Сектору унутрашње контроле МУП-а
• Марији Обрадовић, председнику скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове- Игору Бечићу, председнику скупштинског Одбора за контролу служби безбедности.

Предмет надзора представља увид у акта која се односе на посебне доказне радње у смислу чл. 161 ЗКП-а, да ли постоје лица према којима су исте одређене, ко су та лица, да ли су испуњени услови за њиховим одређивањем, тј. да ли постоје образложени предлози јавних тужилаца, да ли постоје решења суда за тајним надзором комуникације у смислу чл. 166 ЗКП-а, да ли постоје сачињени дневни извештаји о тајном надзору комуникације и према којим лицима, као и да ли се сам тајни надзор врши преко телекомуникационих предузећа или помоћу посебне опреме?

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 3:

ПИСМО СУЗАНЕ ВАСИЉЕВИЋ ИВИЦИ ДАЧИЋУ КАО СЛИКА ВУЧИЋЕВЕ ВЛАСТИ

Српски покрет Двери захтева да се утврди аутентичност писма саветника председника Србије Сузане Васиљевић министру Ивици Дачићу које се јуче појавило у јавности. Ако је ово писмо аутентично, оно отвара нову крупну аферу у владајућој коалицији и најужем окружењу председника Александра Вучића. Ово писмо даје много јаснију слику чиме се заправо бави његов медијски саветник Сузана Васиљевић, који је то исто пре тога радио за Ивицу Дачића у време док је он био министар унутрашњих послова.

Наиме, не улазећи у то ко је проститутка због које је Ивица Дачић дошао у сукоб са својим тадашњим блиским сарадником и саветником за медије Сузаном Васиљевић, која се данас налази у истој улози код председника СНС Александра Вучића, постављамо следећа питања Ивици Дачићу, Сузани Васиљевић и Александру Вучићу:

1. Да ли је Сузана Васиљевић за време свог ангажмана у МУП-у заустављала непожељне чланке у новинама и прилоге на телевизији који нису одговарали тадашњем министру полиције Ивици Дачићу, између осталог и штампање „Правде“, тадашњег дневног листа?
2. Да ли Сузана Васиљевић сада ради исти посао у кабинету председника Србије?
3. Да ли је Сузана Васиљевић министру Дачићу заказивала састанке са амбасадорима и министрима других земаља, и да ли то исто данас ради за Вучића?
4. Да ли је Сузана Васиљевић Дачићу обезбедила подршку Наташе Кандић, НУНС-а, ОЕБС-а и многих других, и да ли је ту исту подршку пребацила и Вучићу по преласку из Дачићевог у Вучићев кабинет?
5. Зашто је Сузани Васиљевић сада „ужасно криво што је и један једини дан живота провела“ радећи за Дачића и да ли ће се исто тако осећати после рада са Вучићем?
6. Да ли је Ивица Дачић, по сведочењу Сузане Васиљевић, на место шефа Бироа хтео да постави „бившу проститутку и пословну пратњу коју је упознао у ресторану Que passa“ и да је дотична водила кадровску политику у МУП-у?
7. Да ли је тачно да је Ивица Дачић Милошу Опарници у Монтевидеу рекао „како је МУП грозна институција и како прави људи због шљама не могу да дођу до изражаја“, са чим се апсолутно слажемо и дан данас?

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 4:

КРИМИНАЛНЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Владајући режим се определио да више не одговара на питања новинара који нису под контролом. Тако на конференцијама за медије председника СНС Александра Вучића више нема слободног постављања питања, док је министар Небојша Стефановић истовремено рекао да више неће одговарати на питања о „Крушику“. Исти је случај и са мојим постављеним питањима на досадашњим конференцијама за медије у овом серијалу „Криминални кругови“. Поред свих до сада поменутих актера који чине политичку мафију у Србији, ћуте и надлежне државне институције које би требало да реагују:

1. Министар полиције Небојша Стефановић ћути о свом куму батинашу Горану Папићу и не дозвољава да МУП одговори на захтев за добијање информације од јавног значаја о завршеној средњој школи и факултету Горана Папића, „чуда од полицајца“ који је за четири године без икакве полицијске школе напредовао до заменика начелника СБПОК-а. Такође, нема одговора докле је стигао дисциплински поступак против Горана Папића и Томислава Антонијевића, и шта је утврдила истрага Сектора за унутрашњу контролу МУП-а у вези са поменутом двојицом и случајем злоупотребе службених овлашћења и пребијања Дејана Пејовића из Београда 22. октобра 2019. године у Заплањској улици у Београду? Поставља се питање зашто МУП и надлежни тужилац нису подигли кривичну пријаву против Горана Папића због насилничког понашања и бруталног пребијања Дејана Пејовића већ је то жртва морала сама да учини?

Данас постављамо ново питање: да ли је истина да је Горан Папић власник стана у нелегално надзиданом поткровљу у новој згради у Прешевској 40 на Звездари од 160 квадрата у вредности од 200.000 евра и може ли да докаже порекло ове имовине и да ли је платио порез на имовину?

2. Нема одговора нити од једног надлежног дела МУП-а на мој допис да као народни посланик и носилац јавног овлашћења извршим контролу над тајним надзором грађана које се врши у посебним одељењима УКП.
3. Загорка Доловац, републички јавни тужилац, и Младен Ненадић, тужилац за организовани криминал, и даље не покрећу истрагу и не дају налог за хапшење Бранка и Небојше Стефановића због афере „Крушик“ и ћуте о криминалу и корупцији у врху власти. Нема одговора на питање шта у то време радник „Телеком Србија“ Бранко Стефановић, отац министра полиције, ради 2017. године у радно време у државној фабрици наменске индустрије „Крушик“ у Ваљеву као члан делегације приватне фирме која тргује оружјем?
4. Сузана Васиљевић, Ивица Дачић и Александар Вучић ћуте о сада већ несумњиво аутентичном писму Сузане Васиљевић Ивици Дачићу из 2010. у коме Сузана Васиљевић, садашњи Вучићев саветник, каже да Дачићева познаница и „бивша проститутка води кадровску политику у МУП-у“ и цитира речи Ивице Дачића који каже да је „МУП грозна институција и да прави људи због шљама не могу да дођу до изражаја“. Ради доказа о аутентичности овог писма Сузане Васиљевић, пошто сами актери нису спремни да то потврде, прилажем фотографију из службене евиденције МУП-а са електронске преписке Сузане Васиљевић која ово писмо шаље три пута Бранку Лазаревићу на корекције 5. јула 2010. године, што се и сада може проверити у архиви МУП-а где постоје три верзије писма.

Једини одговор који сам до сада добио је твит народног посланика СНС Владимира Ђукановића који је јавно објавио тужбу Југослава Петковића, у своје време сувласника дневног листа „Правда“ заједно са Немањом Стефановићем, рођеним братом Небојше Стефановића, а данас СНС директора „Југоимпорт СДПР“, против мене јер сам га навео као члана политичке мафије, а да ту тужбу ја као тужени још увек нисам ни добио. Ђукановић је истовремено и противзаконито објавио јавно моју адресу становања, као што су СНС ботови истог дана јавно објавили адресу становања Маринике Тепић, што сматрам директном претњом обома и нашим породицама. Али, неће нас ућуткати да говоримо о криминалу и корупцији у врху власти.

На крају обавештавамо јавност да смо народни посланици Двери др Драган Весовић, мр Иван Костић, Марија Јањушевић и ја данас упутили званичан допис Министарству просвете у коме захтевамо да надлежни просветни органи покрену процес преиспитивања докторских дисертација Небојше Стефановића и Јоргованке Табаковић, заменика председника СНС. Наиме, постоји основана сумња да су и ово двоје, попут Синише Малог, министра финансија, учинили кривично дело из члана 198 Кривичног законика – повреда моралних и имовинских права аутора и да су њихови докторски радови плагијати. Ако су три најближа сарадника председника Вучића лопови – онда и председник не може бити бољи, тако да је смена свих њих али и одговорност председника лично – једино решење свих ових афера које се свакога дана умножавају.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 5:

КО ШТИТИ КРИМИНАЛ У ВРХУ МУП-А СРБИЈЕ?

У свакој држави на свету организовани криминал и корупција могу да функционишу, расту и развијају се само ако имају политичку заштиту и своје људе у редовима полиције. Тако је и у Србији. Не би био могућ овако велики број мафијашких убистава на београдским улицама, као ни криминалних и коруптивних радњи у врху власти, да криминалци и лопови свих врста немају заштиту полиције. Мафија је донедавно имала свог представника и на функцији у МУП-у Србије. У питању је Дијана Хркаловић, доскорашњи државни секретар МУП-а, која је мистериозно нестала након што је раскринкана у полицијској станици у Гучи приликом прошлогодишњих локалних избора у општини Лучани. Још увек нисмо добили одговор на питање где се она данас налази и чиме се бави, као и да ли је променила идентитет?

Актуелни министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је политичка личност и његова главна улога је да буде спона са Владом Србије и да обезбеди што већи буџет и што боље услове рада за запослене у свом ресору. Он не води полицију, он нема ништа са истрагама, он не би смео да се меша у стручну страну овог осетљивог посла за који се није школовао и о коме нема појма. МУП би требало да води Дирекција полиције која је надлежна за све активности полицијских органа. У томе је и читав проблем. Дирекција полиције не ради свој посао и у њој седе људи који или нису способни за позиције на којима се налазе и ту су постављени само да би политичари са власти преко њих остваривали своје интересе, или су корумпирани и представљају директне експоненте и заштитнике криминала. Највећу одговорност, природно, има онај који је на челу Дирекције полиције, а то је њен директор – Владимир Ребић.

Дакле, г. Ребићу, ако сте мислили да се извучете јер само ћутите и стојите иза министра на конференцијама за медије – то вам неће проћи. Ви сносите највећу одговорност за овакво стање у МУП-у Србије и нећете побећи од те одговорности, заједно са Вашим најближим сарадницима: помоћником директора генералом Слободаном Малешићем, кумом Звонка Веселиновића, Дејаном Ковачевићем, начелником Управе криминалистичке полиције и  Дарком Луковићем званим Роковник, начелником Одељења за борбу против корупције.

Зато данас, у овој петој епизоди серијала „Криминални кругови“, излазим са следећим питањима за поменуто руководство Дирекције полиције, не улазећи овога пута у порекло њихове личне и породичне имовине које заслужује посебну епизоду, као и у случају имовине осталих чланова клана Небојше Стефановића: Милосава Миличковића, државног секретара МУП-а, Дмитра Ђуровића, кума министра полиције, Александра Папића, контроверзног бизнисмена, Југослава Петковића, директора „Југоимпорт СДПР“ и Младена Петковића, бившег директора „Крушика“ из Ваљева и актуелног директора „Застава оружја“ из Крагујевца: 

1. Шта је епилог дисциплинског поступка и истраге Сектора унутрашње контроле МУПа против Горана Папића, заменика начелника СБПОК-а, који је 22. октобра у сред бела дана на сред улице испребијао Дејана Пејовића, власника ресторана „Јахорина“ у Београду, пред његовом супругом која је вриштала?
2. Ко је дао препоруку и потписао напредовање Горана Папића, званог Конобар, који је без икакве полицијске школе за мање од четири године постао заменик начелника једне од најважнијих служби унутар Управе криминалистичке полиције?
3. Зашто кријете диплому средње школе и факултета Горана Папића, односно да ли је за његово запослење и напредовање у служби пресудно то што је – према сведочењу Папићевог оца – кум министра полиције?
4. Да ли је Слободан Малешић напредовао у генералски чин и дошао на место помоћника директора полиције због блиских веза, дружења и кумства са Звонком Веселиновићем?
5. Да ли начелник Одељења за борбу против корупције Дарко Луковић звани Роковник може да наведе један случај високе корупције у врху актуелне власти који је ово одељење МУП-а истраживало?
6. Да ли је начелник УКП Дејан Ковачевић дозволио измештање ОПА (Одељење за посебне акције) у СБПОК и под контролу Горана Папића и да ли се ово одељење бави противзаконитим праћењем и прислушкивањем лидера опозиције и новинара?
7. Да ли су се у магацину МУП-а Србије налазили сандуци са оружјем са натписом фирме „ГИМ“ са којом је повезан отац министра полиције Бранко Стефановић?
8. О ком оружју се ради? Да ли је у питању замењено и расходовано оружје полицијских службеника или оружје које је одузето од грађана односно које су грађани предали?
9. Ако је ово оружје на било који начин припадало МУП-у Србије, како је прешло у руке фирме блиске оцу министра полиције?
10. Да ли постоји одлука Дирекције полиције, по којој процедури и за коју цену је ово оружје продато фирми „ГИМ“ за даљу препродају?
11. Ако је све ово тачно, да ли је нормално да син и отац, Небојша и Бранко Стефановић, тргују интересима и оружјем у оквиру МУП-а Србије, тако што министар полиције продаје оружје свом оцу и до даље препродаје га чува у магацинима МУП-а?
12. Да ли је фирма „ГИМ“ у међувремену набављала џипове за потребе МУП-а и да ли је ово нови сукоб интереса који се покушава сакрити као и продаја оружја у поседу МУП-а Србије?
13. Да ли је Дирекција полиције упозната са уговором између Независног синдиката полиције и Универзитета Мегатренд о школовању полицијских службеника са попустом од 50% од 7. маја 2018. године и да ли је руководству полиције познато да се на овом приватном Универзитету од 1990. године производе и продају лажне дипломе?
14. Да ли Дирекција полиције сматра да полицијски службеници треба да следују примеру министра полиције који је учинио кривично дело фалсификовања исправе, конкретно своје факултетске дипломе са непостојећег Мегатренда у Лондону, као и покрао туђу интелектуалну својину плагирајући докторску дисертацију?
15. Да ли је приликом истраге о пронађеној плантажи марихуане на пољопривредном добру „Јовањица“ надомак Београда узета изјава од пуковника полиције Милана Кендије на околности да се са значком МУП-а представио као шеф обезбеђења на овом приватном имању, а још је активан у тзв. Петој управи односно јединици за обезбеђење личности и објеката?
16. 1Да ли је у Служби за заштиту података у току уништавање дела документације и стављање дела документације под ознаку службене тајне?

Све оно што се дешава у Дирекцији полиције МУП-а више се не може сакрити. Недавно је изашла књига „Очи у очи са политичком корупцијом“ Синише Јанковића, пензионисаног криминалистичког инспектора и члана Радне групе МУП-а за испитивање 24 приватизације, коју је у своје време Александар Вучић формирао у склопу борбе против криминала и корупције коју је СНС обећала када је дошла на власт, да би је после две године расформирао. Прича о овој Радној групи „и друге још спорније приче“, како стоји у поднаслову ове књиге, прича о томе како је СНС од највећег борца против криминала и корупције дошла до главног покровитеља криминала и корупције у Србији – биће тема неке од следећих епизода.

Овај серијал „Криминални кругови“ има за циљ да очисти МУП Србије од криминалаца и оних који штите криминал, а налазе се на највишим положајима у Дирекцији полиције. Криминал може да цвета само ако има заштиту у редовима полиције. У полицији ради преко 90% врхунских професионалаца који, како је то у своје време рекао Ивица Дачић, „због шљама не могу да дођу до изражаја“. Поручујем свим часним људима у МУП-у да је ово наша заједничка борба и да ћемо се заједно изборити и победити.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 6:

КО СВЕ ЧИНИ „СТЕФАНОВИЋЕВ КЛАН“? 

Сви који су потцењивали Небојшу Стефановића и називали га по некадашњем радикалском надимку „Слина“ – озбиљно су погрешили. Он јесте прешао пут од „Небојше из Београда“, првог српског бота, преко Вучићевог потрчка и „девојке за све“ до страначког војника вишег нивоа, али се у међувремену озбиљно осамосталио и ојачао, толико да ни Александар ни Андреј Вучић сада не могу лако да га елиминишу.

Небојша Стефановић у овом тренутку представља државу у држави због свог положаја у МУП-у, Влади, Савету за националну безбедност и Бироу за координацију свих служби безбедности, али је посебно битан и јак јер је задржао и позицију председника Градског одбора Српске напредне странке у Београду, што представља велики трн у оку Андреја Вучића и његовог клана. Користећи све своје моћне функције Небојша Стефановић тргује утицајем. У ову своју екипу је увукао, пре свега, оца и брата – Бранка Стефановића, трговца оружјем, и Немању Стефановића, некадашњег сувласника дневног листа „Правда“ заједно са Југославом Петковићем, садашњим директором СДПР-а, који су упропастили и угасили, са милионским губицима који су остали.

„Стефановићев клан“ у Београду уопште није наиван и на различитим пословима обрће милионе. Према сазнањима Антикорупцијског тима Српског покрета Двери, „Стефановићев клан“ се за разлику од других кланова у СНС не бави трговином дрогом, али зато се бави трговином оружјем, зидањем зграда и трговином некретнинама у Београду, као и луксузним ресторанима, апартманима и хотелима. Чланови „Стефановићевог клана“ су: Горан Папић, заменик начелника СБПОК-а, Александар Папић, контроверзни бизнисмен, Милосав Миличковић, државни секретар МУП-а и вођа „раковичког клана“ који тамо постоји још из времена бивше власти, као и Дмитар Ђуровић, бивши директор „Коридора Србије“, још један од кумова Небојше Стефановића, кога је режимски дневни лист „Српски телеграф“ недавно означио као „СНС тајкуна“ непознатог порекла имовине. Ова четворица чланова „Стефановићевог клана“ су задужени за сектор изградње зграда и трговину некретнинама у Београду, посебно на Звездари, Врачару и Раковици, као и куповину хотела у Врњачкој Бањи и апартмана на Копаонику. Дмитар Ђуровић се доводи у везу и са куповином имања и грађењем апартмана у Грчкој, што се опет повезује са грчком компанијом „Актор“ која је била ангажована на изградњи коридора 10 и упркос бројним пропустима у извођењу радова уживала велику милост бившег директора „Коридора Србије“. Како потврђује и „Српски телеграф“, питајући Дмитра Ђуровића „одакле ти толики милиони“, Ђуровић је власник луксузне хацијенде у Сопоту која вреди два милиона евра, а чланови његове породице читаве зграде поред храма Светог Саве на Врачару у вредности од 30 милиона евра, а да за све то нема доказа о пореклу имовине. С правом се поставља питање како је Ђуровић све ово стекао за време власти СНС и његовог кума Небојше Стефановића са директорском платом у „Коридорима Србије“ и сумњивом дипломом приватног Факултета за услужни бизнис из Новог Сада. 

Фељтон посвећен Дмитру Ђуровићу, куму министра полиције и једном од најважнијих личности Стефановићевог клана, који је у три наставка излазио у „Српском телеграфу“ (2526-27. новембар 2019), јасна је порука супарничког клана Александра и Андреја Вучића да су се Небојша Стефановић и његов клан у Београду превише осамосталили и опустили. Фељтон је напрасно прекинут после трећег наставка, упркос најави на крају текста да ће се наставити, истога дана када сам на Твитеру објавио овај сукоб између два СНС клана који се одвија на страницама режимског гласила.

Посебан сектор унутар Стефановићевог клана чине трговци оружјем: Бранко Стефановић, министров отац, Горан Тодоровић, власник фирме „ГИМ“ и сувласник више фирми са Бранком Стефановићем, Југослав Петковић, директор јавног предузећа „Југоимпорт СДПР-а“ и Младен Петковић, бивши директор „Крушика“ из Ваљева и садашњи директор „Застава оружја“ из Крагујевца.

А сада да пређемо на новог јунака овог серијала који носи исто презиме као и претходни, Горан Папић. У питању је Александар Папић, човек од највећег поверења Небојше Стефановића и његов први комшија у луксузном крају на Бежанијској коси. Александар Папић је човек за специјалне операције. Фирма Александра Папића „Alcantara Invest“ основала је Центар за истраживање корупције (ЦИК), невладину организацију чији сајт напада критичаре министра полиције Небојше Стефановића. Александар Папић био је онај посредник који је у име министра полиције ишао код власника хотела „Шумадија“ и нудио му новац како би се заташкала афера са оцем министра полиције Бранком Стефановићем који је власнику „Шумадије“ нудио 300.000 евра у кешу како би преузео власништво над хотелом. Папићева већ поменута фирма „Alcantara Invest“ купила је 2015. године луксузни хотел у Врњачкој бањи испод цене као једини понуђач, затим добила субвенцију из државног буџета за реновирање истог хотела и потом га продала другој особи из истог клана – синовцу Дмитра Ђуровића, Стефановићевог кума и великог „СНС тајкуна“ како га назива „Српски телеграф“. У питању је Дарко Ђуровић, власник фирме „Конрад“ која је 2012. године продала стан Немањи Стефановићу, брату министра полиције. За ову куповину хотела у Врњачкој Бањи Папићева фирма, која годинама послује са милионским губицима и блокадама, „искеширала“ је 725.000 евра. Папић и Ђуровић су комшије у Сопоту, где се гради огроман комплекс за који се такође не зна порекло новца. Папић се помиње као главни човек „Стефановићевог клана“ у Београду за послове рекетирања привредника и приватног прислушкивања, а на фотографијама до којих смо дошли налази се тик уз министра полиције на званичним прославама МУП-а, попут Дана полиције 2018, или страначким сусретима у Београду, попут посете општинском одбору СНС на Звездари 2017. године.

Милосав Миличковић, „краљ тендера“ и партијског запошљавања од општине Раковица до МУП-а захтева посебну епизоду овог серијала. Дошло је време да се у МУП-у криминалци одвоје од часних полицајаца.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 7:

ТАЈНО ДРУШТВО „ПРАВДА“ И ПОСЛОВИ „ЈУГОИМПОРТ СДПР“

У овој епизоди серијала „Криминални кругови“ бавићемо се са још два истакнута члана клана Небојше Стефановића у СНС: Југославом Петковићем, директором „Југоимпорт СДПР“, најважнијом државном компанијом за продају оружја, и Милинком Величковићем, секретаром за привреду у градској Управи града Београда.

Југослав Петковић је пословни ортак Немање Стефановића, брата Небојше Стефановића, још од 2007. године када су били сувласници дневног листа „Правда“, заједно са Николом Петровићем, кумом Александра Вучића. Ана Стефановић, садашња или бивша жена Небојше Стефановића, била је директор „Правде“, која је своје излажење завршила стечајем, са милионским губицима и неисплаћеним потраживањима пословних сарадника. Чим је СНС дошла на власт 2012. године, а Александар Вучић постао министар одбране, Југослав Петковић је постао СНС директор „Југоимпорт СДПР“.

Милинко Величковић је бивши полицајац и телохранитељ Миће Јовановића, власника и ректора Универзитета Мегатренд, који је под сумњивим околностима дипломирао и докторирао на овом приватном универзитету, где је једно време изгледа био и асистент. Био је и директор ТВ Метрополис, која је такође у власништву Миће Јовановића. Почео је као шеф СНС за Нови Београд, а данас је градски секретар за привреду у Београду. Постављам следећа питања поменутим члановима СНС и јавности:

1. Да ли је пензионер Бранко Стефановић, отац министра полиције и пословног ортака Југослава Петковића – Немање Стефановића, ранији радник „Телеком Србија“, могао ући у посао трговине оружјем са својим пословним партнером Гораном Тодоровићем, без подршке Југослава Петковића, директора „Југоимпорт СДПР“?
2. Како су приватне фирме блиске СНС добиле послове извоза оружја које је раније радио „Југоимпорт СДПР“, посебно када се ради о „Крушику“ из Ваљева са којим „Југоимпорт СДПР“ има вишегодишњу сарадњу и заједничке ћерке фирме?
3. Да ли је тачно да када „Југоимпорт СДПР“ откупљује оружје од „Крушика“ то чини по цени која је од 5-20% скупља него што „Крушик“ продаје исто то оружје приватним фирмама блиским СНС, конкретно фирмама са којима је повезан отац министра полиције Бранко Стефановић или велики донатор СНС Слободан Тешић?
4. Да ли је „Југоимпорт СДПР“ кренуо силазном путањом од како је Југослав Петковић постао директор, односно колико се годишњи профит ове државне фирме смањио последњих година?
5. Да ли је тачно да је Влада Србије 10. марта 2017. године због дубиозе у којој се нашао „Југоимпорт СДПР“ овој фирми позајмила без камате 1,16 милијарди динара или око 9,4 милиона евра, да би већ 4. маја исте године ово потраживање конвертовала у капитал фирме, иако је и пре те конверзије држава била 100 одсто власник „Југоимпорт СДПР“?
6. Да ли је на адреси „Југоимпорт СДПР“ регистрован режимски портал srbijadanas.com и како је то могуће да се са државне адресе свакодневно медијски нападају лидери опозиције?
7. Да ли је тачно да је у згради „Југоимпорт СДПР“ у Булевару уметности у Београду регистрован и нови приватни факултет под називом „Факултет друштвених наука“, иза кога стоји Бранислав Простран, заменик директора „Југоимпорт СДПР“ и веома утицајан члан СНС, некадашњи председник општине Земун и такође запослени у дневном листу „Правда“ од 2007-2009?
8. Да ли овај нови приватни факултет, који још увек нема акредитацију, већ уписује студенте? Где се одвија настава и ко су професори? Да ли је ово покушај стварања Мегатренда 2 у Србији под контролом врха СНС, пошто је Мегатренд 1 дуго био под контролом и заштитом СПС?
9. Да ли се Југослав Петковић одужио браћи Стефановић тако што је жену Немање Стефановића запослио у државној фирми „Југоимпорт СДПР“? Да ли је Стефановићева супруга једини запослени који је унапређен за време породиљског одсуствовања са посла у овој фирми?
10. Да ли је Милинко Величковић „средио“ факултетску диплому и докторат Небојши Стефановићу, као и да ли је био главни човек Миће Јовановића за производњу и продају диплома овог приватног универзитета познатим личностима из СНС и СПС, због чега је награђен функцијом градског секретара за привреду у Управи града Београда?

Позивам Тужилаштво и полицију да испитају пословање „Југоимпорт СДПР“ и тајног друштва „Правда“ за које је везано богаћење породице Стефановић: Бранка, Небојше, Немање и Ане Стефановић, као и Југослава Петковића и Бранислава Пространа, директора и заменика директора „Југоимпорт СДПР“, такође високих функционера СНС. Тражим хитно хапшење Бранка и Небојше Стефановића због учешћа у трговини оружјем и штете која је нанета „Крушику“.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 8:

О ПОЛИТИЧКОЈ КОРУПЦИЈИ И ЊЕНИМ ЗАШТИТНИЦИМА – ИСТИНА О РАДНОЈ ГРУПИ МУП СРБИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ КОЈА ЈЕ РАСФОРМИРАНА 2014. ГОДИНЕ

Прву сезону серијала „Криминални кругови“ завршавам епизодом посвећеном једној од највећих табу-тема савремене Србије, а то је делатност антикорупцијске радне групе МУП Србије 2012-2014. године. Ову Радну групу формирао је „на сва звона“ Александар Вучић по доласку на власт 2012. године у склопу борбе против криминала и корупције из предизборних обећања СНС, да би је после две године готово у тајности расформирао, ућуткао и покушао заувек да заборави и елиминише из фокуса јавности. Ово је кратак историјат како је СНС прешла пут од највећег борца против криминала и корупције на српској политичкој сцени до главног покровитеља криминала и корупције у Србији.

Инспирацију за ову тему пронашао сам у једној изузетној књизи која се недавно појавила у издању Института за истраживање корупције из Панчева. У питању је књига „Очи у очи са политичком корупцијом“ Синише Јанковића, пензионисаног криминалистичког инспектора и члана „Радне групе МУП-а за испитивање 24 спорне приватизације“, како се званично звала ова антикорупцијска радна група формирана у септембру 2012. Прича о овој Радној групи „и друге још спорније приче“, како стоји у поднаслову ове драматичне књиге, представљају аутентично казивање члана Радне групе о свему са чиме су се као професионалци суочавали у свом раду – као једином правом покушају истинске борбе против криминала и корупције у последњих 30 година у Србији.

За две године постојања ова Радна група открила је и доказала постојање организоване крађе на штету државе у врху власти у вредности од милијарду евра и поднела бројне кривичне пријаве против бивших министара, директора јавних предузећа, власника приватних фирми и других који су у учествовали у овом лоповлуку на највишем државном нивоу. Већина њихових реализованих истрага нису доживеле судски епилог, док многе друге истраге никада нису завршене кривичним пријавама и хапшењима одговорних и до дана данашњег стоје у фиокама полиције и Тужилаштва.

Покушаји за време бивше власти

Прича из ове забрињавајуће личне исповести и изузетног сведочанства времена у коме живимо почиње још 2010. године када је „Алфа тим“ панчевачког одељења за привредни криминал враћен из „Азотаре“ и у времену бивше власти заустављен у покушају испитивања финансијских малверзација унутар овог чувеног панчевачког привредног гиганта. Још тада је часним полицијским инспекторима постало јасно да је немогуће супротставити се политичкој корупцији у Србији јер њени највиши носиоци уживају оно што је Синиша Јанковић прецизно назвао „невидљиви политички имунитет“.

Наиме, испитујући заменика директора „Азотаре“ инспектори из Панчева улазе у траг причи о „торби која иде у Нови Сад“ и „како се врати – тако радимо“ принципу пословања ове велике државне фирме. Тада себи постављају питање „каква је то корупцијска курирска служба која доставља пословну документацију у криминални штаб ван фирме“? Након тога откривају милијарде ненаплаћених потраживања од продатог вештачког ђубрива и од тог тренутка креће опструкција њихове истраге од стране шефа одсека за сузбијање привредног криминалитета, затим руководства „Азотаре“ које одбија да пружи потребну документацију по Закону о кривичном поступку, а потом и од врха МУП-а и Министарства пољопривреде. Њихове кривичне пријаве, и за мању корупцију, бивају стопиране, и влада велико интересовање врха МУП-а и Тужилаштва да локални оперативци не оду предалеко у својим истрагама. На крају Тужилаштво на пролеће 2011. прво наређује, а онда обуставља хапшење једног веома значајно осумњиченог, па чак и узимање било какве изјаве од њега.

Све што су инспектори за привредни криминал дању на послу радили – то је ноћу неко у тајним договорима у врху власти по кафанама рушио! Њихов прековремени рад је био огроман, а ефекат нула. Из тог времена остаје карактеристичан чувени случај како је ЈП Србијагас, које је газдовало „Азотаром“, у време поменуте истраге поклонило донацију Полицијској управи Нови Сад у виду више возила, као и изјава тадашњег председника УО „Азотаре“ и заменика директора Србијагаса: „Не смем да вам кажем коме сам носио паре“. Због оваквих ствари, између осталог, пала је претходна власт, а грађани осетили наду да ће коначно доћи до обрачуна са криминалом и корупцијом, како им је то нова власт и обећала пре избора. 

Шта се десило након промене власти?

Након промене власти 2012. године Александар Вучић постаје министар одбране и први потпредседник Владе, са специјалним задужењем координатора Владе за борбу против криминала и корупције. Први закон који доноси нова власт у Народној скупштини су измене и допуне Закона о уређењу служби безбедности, на основу чега Вучић постаје и шеф Бироа за координацију рада свих служби безбедности у Србији. Као најважнију активност нове Владе Вучић 4. септембра 2012. иницира формирање Радне групе МУП Србије за испитивање 24 спорне приватизације, коју чини 100 инспектора за привредни криминал из унутрашњости, који у 15 тимова почињу да раде на разним предметима. Шеф ове Радне групе постаје Богдан Пушић, који касније бива именован и за заменика начелника УКП.  

По формирању Радне групе Синиша Јанковић добија задужење да са својим тимом поново истражује управо „Азотару“. Упркос почетним успесима истраге и кривичним пријавама за 73 особе (од којих је ухапшено 65), међу којима је 52 укупно осумњичених за корупцију

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ

само у вези са „Азотаром“, Јанковић убрзо схвата да ће полиција поново изгубити битку против криминала и корупције. Испада као да су радили превише, а требало је дозирано. Дозвољен је рад на нижим облицима политичке корупције, али „крупне рибе“ из старе и нове власти нису смеле бити диране, посебно они из окружења тадашњег председника Томислава Николића и тадашњег премијера Ивице Дачића. Пресудан тренутак када су заустављене све велике истраге јесте тајни сусрет између Александра Вучића, Ивице Дачића и комплетног тадашњег државног врха одржан у вили „Бокељка“ у току ноћи 27/28. децембра 2012. године, након кога је постало јасно да ће политичка корупција изнова бити заштићена, а Радна група скрајнута и постепено расформирана.

Ускоро се чланови Радне групе избацују из просторија које су им додељене у Управи криминалистичке полиције, одузимају им се возила, инспектори који су у Београду радили на најважнијим истрагама се враћају у унутрашњост. Ускоро крећу приче како Радна група превише кошта, а таблоиди почињу да воде негативну кампању против Богдана Пушића, шефа Радне групе, након чега он подноси оставку, да би Радна група била коначно расформирана 27. октобра 2014. године по наредби директора полиције Милорада Вељовића, садашњег саветника председника СНС Александра Вучића.

Остаје забележено да су 58 чланова Радне групе потписали „Отворено писмо“ као неку врсту петиције у одбрану начелника Пушића од медијских прогона и дискредитација. Оно тада није изашло у јавност и по први пут се појављује у књизи „Очи у очи са политичком корупцијом“. Богдана Пушића су сарадници називали „српски Елиот Нес“, али у кључном тренутку врх МУП-а га није заштитио, већ као да су сви једва дочекали његову оставку која је само убрзала крах мисије Радне групе. Упркос нападима на Пушића, истрага против њега никада није окончана нити је показала било шта спорно у вези са његовим радом. Циљ је остварен: онемогућене су даље истраге и нова хапшења која би одвела до врха политичке корупције у Србији. А многим часним професионалцима, попут Синише Јанковића, појавиле су се сумње да су неке од њихових истрага чак послужиле као средство за уцењивање привредника чије су пословање испитивали, јер су почеле да круже приче о наплаћеном рекету да се одређене истраге обуставе.

Како до нове Радне групе?

Шта су закључци који се могу извући из искуства Радне групе које Синиша Јанковић описује у својој књизи:

1. СПС је та карика високе политичке корупције која све време спаја бившу и садашњу власт.
2. Упркос свим предизборним обећањима Александра Вучића никада није било дозвољено ударити на врх политичке корупције у Србији.
3. Радна група за борбу против криминала и корупције није могла бити формирана од корумпираних полицијских службеника из врха МУП-а у Београду, већ од инспектора за привредни криминал из унутрашњости.
4. Александар Вучић је изневерио своје главно предизборно обећање и практично обуставио борбу против криминала и корупције у Србији од тренутка расформирања Радне групе за испитивање 24 спорне приватизације, што је у једном тренутку нарасло на много већи број истрага него што је то тражила ЕУ (24 приватизације).
5. Од највећег заговорника борбе против криминала и корупције у којој неће бити заштићених политичара и тајкуна – Александар Вучић и његова власт у међувремену су израсли у главног покровитеља криминала и корупције у Србији данас. У то су умешани блиски сарадници, рођаци и кумови председника СНС и другог човека СНС министра полиције Небојше Стефановића, који је наследио Вучићеву позицију потпредседника Владе и шефа Бироа за координацију свих служби безбедности у Србији.

Најважнији закључак који износим на крају прве сезоне серијала „Криминални кругови“ јесте да ће након смене актуелне власти СНС и СПС морати поново да буде формирана нова радна група за борбу против криминала и корупције. Мера њеног успеха мериће се по томе да ли ће бити заштићених у истрагама или ће коначно моћи да се испита политичка корупција у самом врху власти, јер више неће бити „невидљивог политичког имунитета“ за носиоце највиших државних функција. Ово ће бити најважнији тест будуће власти, јер борба за политичке промене коју тренутно водимо није само борба за смену Вучићеве власти већ и за промену комплетног наслеђеног корумпираног политичког система у Србији.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 9:

КО ЈЕ ИЗ ВРХА ДРЖАВЕ ШТИТИО „ЈОВАЊИЦУ“?

Ко би пре неколико месеци рекао да је домаћи филм „Јужни ветар“ (2018), емитован ових дана премијерно и у новогодишњем филмском програму на РТС, написан по истинитом догађају? Ко би рекао да је владајућа СНС направила чак и филм о себи и својим криминалним активностима?

Наиме, филмска радња „Јужног ветра“ хируршки прецизно приказује сарадњу између мафије, полиције и политичког врха државе у међународној трговини дрогом која долази из Турске и Македоније. Шеф мафије Голуб има своје људе у врху Одељења за наркотике у полицији који завршавају све што треба за криминалне интересе. Међутим, све то не би могло без подршке са врха државе која заправо стоји иза уносног посла трговине дрогом. Када полицијски инспектор Ступар процени да се мафијашки шеф Голуб превише осамосталио и осилио да је почео да квари посао држави, он одлази на састанак са „оним горе“ од кога тражи дозволу да замени непослушног вођу мафије. Кључно питање је ко је „онај горе“ кога игра Александар Берчек, окружен војним безбедњацима, који са врха државе диригује и радом полиције и активностима криминалног миљеа?

У нашем случају домаћа стварност је превазишла филмску причу. Овде не само да тајна служба деценијама контролише међународну трговину дрогом већ су прешли и на производњу дроге на нашим просторима. Тако је пољопривредно добро „Јовањица“ крај Београда искоришћено за прављење највеће плантаже марихуане у Европи. Ово, наравно, не би било могуће без подршке и заштите државе. То признаје и председник СНС Александар Вучић који каже да је „Јовањица“ имала заштиту одређених људи из БИА, МУП-а и Војске Србије. Још увек нисам добио одговор на питање да ли је приликом открића плантаже марихуане на пољопривредном добру „Јовањица“ узета изјава од пуковника полиције Милана Кендије на околности да се са значком МУП-а представио као шеф обезбеђења на овом приватном имању, а још је активан у тзв. Петој управи односно јединици за обезбеђење личности и објеката?

Посебна је занимљивост да се на крају филма, међу именима оних којима се продуценти и редитељ „Јужног ветра“ посебно и искрено захваљују, на прва три места налазе најпре Предраг Колувија и Драгомир Петронијевић, ухапшени власник „Јовањице“ и његов кум, члан Градског већа у Београду из редова СНС, а затим и Александар Папић, контроверзни бизнисмен и особа од највећег поверења Небојше Стефановића кога је, између осталог, министар полиције слао када је требало поправљати брљотину Стефановићевог оца са торбом са 300.000 евра непознатог новца у кешу, са којом се појавио у трговини са власником хотела „Шумадија“ у Београду.

Ако се узме у обзир да је председник СНС Александар Вучић на челу Савета за националну безбедност, и да је министар полиције и други човек СНС Небојша Стефановић секретар Савета за националну безбедност и шеф Бироа за координацију свих служби безбедности у Србији, онда ствари постају још опасније. Или су њих двојица знали за постојање највеће плантаже марихуане у Европи и део су ове криминалне пирамиде, или нису знали – што  значи да су неспособни за високе функције на којима се налазе?

Да ли је Небојша Стефановић знао за „Јовањицу“ и није дозволио хапшења штитећи битне људе из врха СНС све док му није догорело до ноката и док није морао да скреће пажњу јавности са огромних криминалних афера у којима се нашао његов отац Бранко Стефановић? Или док није схватио да супарнички клан Андреја Вучића у СНС жели да преузме примат у полицији и граду Београду, па је дошло време да им се пошаље порука да се клан Небојше Стефановића неће лако предати?

Оно што би било најгоре јесте да сада настрадују полицајци који су се дрзнули да истражују државни посао међународне трговине дрогом и којима вероватно никада не би било дозвољено да тај посао доврше хапшењем одговорних, да није било сукоба између два криминална клана унутар СНС, који се ових дана наставља на насловним странама дневног листа „Српски телеграф“?

Док не одгонетнемо кога у филму „Јужни ветар“ глуми Александар Берчек и док не пресечемо сарадњу између мафије, полиције и политичара у врху власти, нећемо ништа променити у Србији. То заправо и јесте поента приче: Србијом не влада СНС већ криминална организација која СНС само користи као своје политичко крило, које мафији обезбеђује заштиту у полицији и врху државе, како би се несметано наставила међународна трговина дрогом и лично богаћење појединаца на грбачи народа и државе.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 10:

МИНИСТРОВ КУМ ГОРАН ПАПИЋ УМЕСТО У ЗАТВОРУ ВРАЋЕН НА ПОСАО У МУП

На данашњој конференцији за медије одржаној у холу Народне скупштине, народни посланик Бошко Обрадовић поставио је посланичко питање: да ли је тачно да је Горан Папић, суспендовани заменик начелника СБПОК-а, враћен на посао у МУП без икаквих последица упркос томе што је злоупотребио службена овлашћења и брутално физички пребио Дејана Пејовића, власника ресторана „Јахорина“ из Београда, 22. октобра 2019. године у Заплањској улици на Вождовцу?

Против Горана Папића, чија је породица у кумовским односима са породицом министра полиције Небојше Стефановића, донедавно се водио дисциплински поступак због овог случаја, као и истрага Сектора унутрашње контроле МУП-а, у оквиру које је био обухваћен и његов колега Томислав Антонијевић, шеф Одељења за сузбијање кријумчарења наркотика у СБПОК-у, који је такође учествовао у овом бруталном пребијању Дејана Пејовића у сред бела дана на улици, пред Пејовићевом супругом која је вриштала све време.

 Министар полиције Небојша Стефановић и директор Дирекције полиције Владимир Ребић остали су дужни одговоре на бројна питања:

1. Зашто против Горана Папића и Томислава Антонијевића МУП није поднео кривичну пријаву?
2. Када ће МУП јавности показати диплому Горана Папића о завршеној средњој школи и факултету, с обзиром да постоји основана сумња да не само да Папић има купљену факултетску диплому, већ и да је купио диплому средње школе у Прибоју?
3. Како је без икакве полицијске школе Горан Папић, од позиције у кабинету министра, за мање од четири године напредовао до места заменика начелника СБПОК-а?
4. У каквим кумовским односима су породице Папић и Стефановић, о чему је сведочио Милорад Папић, отац Горана Папића, претећи Дејану Пејовићу: „Знаш ли ти ко је мој син – знаш ли ко му је кум? Министар полиције!“
5. Зашто је Одељење за посебне акције (ОПА) измештено у СБПОК и стављено под контролу Горана Папића и да ли се ОПА бави противзаконитим прислушкивањем опозиционих лидера и новинара?
6. Да ли је Горан Папић наследио Дијану Хркаловић на овим пословима тајног прислушкивања?
7. Да ли је истина да је Горан Папић власник стана у нелегално надзиданом поткровљу у новој згради у Прешевској 40 на Звездари, од 160 квадрата, у вредности од 200.000 евра? Може ли да докаже порекло ове имовине и да ли је платио порез на имовину?

Истовремено, Обрадовић је поставио питање о судбини Радоша Мићовића из Бање Ковиљаче који се, због сумње да је објављивањем фотомонтаже умрлице председника Србије на Фејсбуку починио кривично дело угрожавање сигурности, налази у затвору од 26. јула прошле године. Да ли је могуће да је један узоран и никада осуђиван грађанин Србије, који са месечним примањима на име пензије у износу од 18.000 динара даноноћно брине о свом старом оцу од 96 година, коме је здравље знатно нарушено откако је Радош проглашен кривим, лишен слободе више од шест месеци због овог бизарног случаја какви се сваки дан могу видети на Интернету према свим учесницима политичког живота у Србији? 

На крају конференције, Бошко Обрадовић је показао слику нове службене легитимације припадника МУП-а Србије која је урађена веома лоше, на којој из непознатих разлога стоји потпис министра и поставио питања: „Да ли то министар полиције Небојша Стефановић мисли да ће вечно остати министар? Да ли то значи да, када ускоро више не буде министар МУП, мора да штампа нове службене легитимације? Да ли је за израду нових легитимација уопште расписан тендер и ко је добио тај посао? И зашто се у потпису министра, уз његово име, не налази његова академска титула доктора наука, којом се до сада толико дичио? Да ли је Небојша Стефановић коначно схватио, да је веома дрско и увредљиво за грађане Србије који га плаћају, да се представља као доктор наука када није завршио ни основне факултетске студије и има фалсификовану факултетску диплому? Из мојих разговора са бројним припадницима МУП-а они су констатовали да их је блам оваквог министра полиције са купљеном дипломом и докторатом и да им нова службена легитимација само служи на срамоту“, закључио је Обрадовић. 

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 11:

ЉУДИ ИЗ ВРХА СНС ДИРЕКТНО СТОЈЕ ИЗА КРИЈУМЧАРЕЊА МИГРАНАТА

Одговор Управи граничне полиције МУП Србије

Нисам знао да је МУП Србије, конкретно Управа граничне полиције, почела да се бави политиком и да полемише у јавности са опозиционим народним посланицима. Али, дошло је и до тога. Наиме, извесни Миљан Стојановић, начелник Управе граничне полиције, у свом јучерашњем саопштењу реагује на коментар Двери о опасностима мигрантске кризе и назива „манипулацијама тврдње појединих политичара о наводном трајном насељавању миграната у Србији“. О томе шта је истина у вези са мигрантском кризом и њеним последицама, одговорићемо политичким инспираторима овог саопштења МУП-а на другом месту.

Уместо што се бави политиком и полемише са опозицијом која оправдано критикује власт због лоше мигрантске политике, Управа граничне полиције би могла да се бави својим послом и да обезбеди државне границе и спречи кријумчарење људи и друга тешка кривична дела која се свакодневно дешавају пред њиховим очима. Одговорно тврдим да иза кријумчарења миграната стоји врх СНС и да је МУП о свему томе одлично упознат, али да дозвољава богаћење појединаца из врха СНС који се бави кривичним делима кријумчарења људи. Зато постављам следећа питања Управи граничне полиције и врху МУП-а Србије:

1. Да ли је после кријумчарења дроге кријумчарење људи-миграната највећи криминал у Србији данас? Да ли је тачно да је само од јануара до новембра 2015. године откривено 358.885 илегалних миграната? Да ли је тачно да је МУП само у 2016. години поднео 349 пријава против 604 осумњичена за 386 кривичних дела кријумчарења? Да ли је тачно да је само 2017. године у више од сто акција ухапшено 114 кријумчара? Зашто ово никада и нигде није објављено у медијима? Да ли су ово криминалци блиски СНС?
2. Колико је СНС зарадила од аутобуског превоза миграната од Прешева до Суботице у протеклих осам година преко фирме ЛАСТРА из Лазаревца и каква је улога генерала Слободана Малешића, помоћника директора полиције Владимира Ребића, у овом послу? Колико су наплаћиване аутобуске карте за мигранте? Ко је забрањивао патролама саобраћајне полиције да заустављају и контролишу ове аутобусе? Да ли иза свега стоји Кабинет министра полиције Небојше Стефановића?
3. Да ли је тачно да су само у 2018. години 142 мигранта извршила 101 кривично дело у Београду, Врању, Ваљеву, Новом Пазару, Сомбору, Суботици, Кикинди и Сремској Митровици, док се у 2019. години број починилаца кривичних дела међу мигрантима повећао на 162, а број учињених кривичних дела на 113, док број прекршаја није познат? Зашто МУП Србије не даје податке о учињеним кривичним делима од стране миграната: која кривична дела су извршили мигранти, ко су жртве, да ли су извршиоци откривени, да ли су кривично гоњени, колико је осуђених, на коју казну су осуђени и колико је поступака обустављено због бекства окривљених миграната, да овде не помињемо обештећење због имовинских кривичних дела?

4. Да ли је тачно да се мигрантске руте и мигранти користе за преношење дроге и трговину дрогом, и да ли МУП Србије проверава ове наводе или се дозвољава несметани проток дроге кроз Србију преко мигрантских канала? Колико од ове дроге остаје у Србији? Ово су права питања на која МУП Србије грађанима дугује одговоре.

 

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ 12:

ОТКАЗИ ЖАНДАРМИМА ЗБОГ АНДРЕЈА ВУЧИЋА

Ванредна конференција за медије сазвана је поводом данашње информације да је пет припадника нишке Жандармерије, службеника Министарства унутрашњих послова, који су 28. септембра 2014. године учествовали у инциденту са Андрејем Вучићем, братом председника Српске напредне странке, Александра Вучића, добило отказ у Министарству унутрашњих послова, односно да им је престао радни однос. Желео бих да укажам на сво лицемерје и сав бесмисао једне овакве одлуке иза које стоји потпис министра унутрашњих послова, како овде стоји, др Небојше Стефановића.

Ако имате министра унутрашњих послова, који је фалсификовао своју факултетску диплому, који никада није завршио факултет, а представља се као доктор наука, ако имате министра унутрашњих послова, чији се отац бави трговином оружјем и уништава државне фирме које производе оружје за рачун приватних компанија које остварују екстра профит на извозу наоружања, ако се његов рођени брат такође бави веома сумњивим пословима са људима из врха Српске напредне странке који се баве трговином оружјем, онда је заиста више него лицемерно да, министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић даје отказе припадницима Жандармерије због, како се наводи у овом образложењу које ћу вам показати – “Правилника о утврђивању кривичних дела за чију осуду државни службеник постаје недостојан за обављане послова, односно вршења дужности”. Да ли је Небојша Стефановић после свих фалсификованих диплома и доктората, после свих криминалних и коруптивних радњи његовог брата и оца, достојан да буде министар унутрашњих послова? Откуд му право? Како га није срамота? Како себи може да дозволи да даје отказе петорици припадника Жандармерије Министарства унутрашњих послова?

У питању су Златко Гигић, Предраг Митровић, Бобан Лекић, Далибор Ђорђевић и Митар Милосављевић – петорица од осморице оптужених припадника нишке Жандармерије да су учествовали у инциденту са братом Александра Вучића, Андрејем Вучићем, 28. септембра 2014. године. Свако ко је видео тај инцидент зна да се бахати Андреј Вучић супротставио полицији и њиховој наредби да се туда не може пролазити, куда су они, и то он лично са својим војним обезбеђењем, желели да прођу. Не улазим уопште у одлуке Суда и не улазим уопште у то да ли је неко из нишке Жандармерије крив или не за прекомерну употребу силе, али оно што знам сигурно јесте да ови људи нису заслужили да због тога добију отказ у Министарству унутрашњих послова.

Конкретно ево и Решења, којим се утврђује да је Гигић Златко, полицијски службеник Министарства унутрашњих послова Жандармерије, одреда Жандармерије у Нишу, да му је престао радни однос 19. децембра прошле 2019. године. Према мојим информацијама, ради се о припаднику Жандармерије, који је два пута рањен на ратиштима, који је одликован орденом за заслуге у одбрани и безбедности, који је носилац златника који додељује министар полиције за посебне заслуге у раду и који, после двадесет и више година, добија отказ од, замислите кога, Небојше Стефановића, који се веровали или не, и даље потписује као доктор Небојша Стефановић, а нема завршене ни основне факултетске студије и учинио је кривично дело фалсификовања јавне исправе тиме што је измислио факултетску диплому факултета који не постоји, никада није ни постојао и који он никада није ни похађао, ни студирао ни полагао испите, и за који се лажно представља да га је завршио.

Све ово је посебно лицемерно када имате у виду да је кум министра полиције Небојше Стефановића, Горан Папић, заменик начелника Службе за борбу прозив организованог криминала МУП-а Србије, пре неколико месеци у сред бела дана, на Вождовцу, кршећи службена овлашћења, а да не говоримо о употреби прекомерне силе по којој су осуђени ови припадници Жандармерије, јавно на улици пребио господина Дејана Пејовића, власника ресторана “Јахорина” на Вождовцу, и то пред његовом супругом, која је све време вриштала и молила га да престане. Министров кум пребија човека који је потпуно недужан, на улици, у сред бела дана, и бива ослобођен сваке кривице. Против њега МУП не покреће чак ни кривичну пријаву. Сектор за унутрашњу контолу МУП-а му све то опрашта. Он није чак ни дисциплински кажњен, већ је након кратке суспензије враћен на посао. Човек без дана полицијске службе, без икакве полицијске школе. Човек кога је министар полиције запослио када је постао министар и човек који је за четири године доспео до заменика начелника најважније службе МУП-а Србије, Службе за борбу против организованог криминала – може да пребија људе на улици и да за то не одговара и да остаје највиши службеник полиције само зато што је министров кум. Односно, зато што су породице Папић и Стефановић у кумовским односима.

Зато, Златко Гигић, човек који је два пута рањаван, човек који носи неколико ордења и посебних заслуга у Министарству унутрашњих послова добија отказ, само зато што је учествовао у једном несрећном инциденту са братом председника Српске напредне странке. Постоји једна невероватна правно нелогична и формално бесмислена ситница у Решењу које је Златко Гигић добио. Наиме, ово Решење је, као што можете видети, од 11. фебруара ове 2020. године. Доноси га Министарство унутрашњих послова, Кабинет министра, има и број Решења и потпис министра, а онда се по овом Решењу утврђује да је Гигић Златку, полицијском службенику Министарства унутрашњих послова Жандармерије, одреда Жандармерије у Нишу, престао радни однос 19. децембра прошле 2019. године када је постала правоснажна пресуда након одлуке Апелационог суда у Београду. Дакле, он је данас добио престанак свог радног односа као одлуку министра од 11. фебруара која важи од 19. децембра. По овој одлуци надлежног министра, Златко Гигић није више запослен у МУП-у од 19. децембра прошле године. Пре скоро два месеца, а он је сва та два месеца радио и данас је ову одлуку о престанку радног односа добио у Нишу на свом радном месту.

О чему се ради? Да ли је ово што се у Србији дешава прешло све границе нормалности? Како министар полиције Небојша Стефановић, човек који нема основну факултетску диплому, човек који је плагирао свој докторат, човек чији се отац бави трговином оружјем и уништава државне фирме за рачун приватних, човек чији је брат, такође, уплетен у све ово и чији је кум насилник, који је брутално физички пребио човека на сред улице, у сред бела дана, пред његовом супругом, а да за то никада није одговарао, себи дозвољава да петорицу припадника нишке Жандармерије оставља без радног места, без хлеба за њихове породице и то по правилнику који носи назив “Правилник о утврђивању кривичних дела за чију осуду државни службеник постаје недостојан за обављане послова, односно вршења дужности”.

Постављам питање на крају када ће по овом истом “Правилнику” Горан Папић, заменик начелника Службе за борбу против организованог криминала, постати недостојан функције и бити избачен из Министарства унутрашњих послова? Постављам питање када ће по овом истом “Правилнику” министар полиције постати коначно недостојан за обављање своје функције, јер је плагијатор, фалсификатор, лопов и заједно са својим оцем и братом учесник у низу крупних криминалних и коруптивних афера?! Једини одговор на ово што ради министар полиције Небојша Стефановић је оставка! Оставка Небојше Стефановића и читавог криминалног круга око њега, који је населио врх МУП-а од Дијане Хркаловић, која је прва била експонент мафије у врху МУП-а, па до Горана Папића, који ју је наследио у прислушкивању политичких противника, новинара и свих других који се не слажу са овим режимом, па до дана данашњег када имате људе који у МУП-у не раде за државу, у борби против криминала и корупције, за поштовање закона, него раде директно  за мафију, за криминалне кругове, богате се од злоупотребе службеног положаја, од сакривања афера и криминала и од подршке криминалу.

Већ сам говорио о једном од највећих криминала који се тренутно дешава у врху МУПа, а то је кријумчарење људи, кријумчарење миграната преко наших државних граница од кога се обогатио велики број људи у врху СНС-а. Један од главних организатора превоза миграната преко наше територије седи управо у Кабинету министра полиције. Тај човек је донео одлуку о отказу припаднику Жандармерије, који је два пута рањаван и који има неколико ордена за заслуге у раду и за одбрану и безбедност Србије.

Дошло је крајње време да се одвоји жито од кукоља кога чине дезертери попут Александра Вулина, који није ни служио војску, а налази се на челу Министарства одбране или попут људи који су плагирали своје факултетске дипломе и докторате као што су министри Небојша Стефановић, Синиша Мали, Зоран Ђорђевић, Александар Антић… Пола Владе Србије има купљене дипломе и лажне докторате и ти људи да одлучују о достојности припадника МУП-а који су гинули за ову земљу и који су били спремни да дају своје животе у отаџбинским ратовима од 1991. до 1999. године!? Срам вас било! Кад-тад вама ће бити суђено због свега овога што радите!

Лопови и криминалци напред – часни официри стој!

Отпуштање петорице припадника Жандармерије у Нишу због инцидента са братом председника СНС Александра Вучића и његовим противзаконитим обезбеђењем из 2014 – слика је и прилика ове власти. У Министарству унутрашњих послова напредују фалсификатори јавних исправа, купци диплома и плагијатори доктората, попут самог министра Небојше Стефановића или насилници без икаквог полицијског знања и искуства попут његовог кума Горана Папића, док часни официри добијају отказе. Ново правило МУП-а Србије гласи: “Лопови и криминалци напред у полицији – часни професионалци стој!”

Најбољи пример је Златко Гигић, два пута рањавани ратни ветеран, добитник ордена за заслуге у одбрани и безбедности и више признања и награда за заслуге у полицијском раду, који је добио отказ као недостојан за даље вршење дужности само зато што је стао на пут бахатом брату председника државе и брату министра финансија који су са својим противзаконитим војним обезбеђењем хтели на силу да прођу тамо где је било забрањено од стране полиције. То је слика Србије: они на власти, њихова браћа и кумови, њихови очеви, баве се криминалом и корупцијом, раде шта хоће, бахате се и мангупирају, а они који им стану на пут штитећи закон и Устав ове државе бивају кажњени и протерани из МУП-а. Криминални кругови завладали су Кабинетом Министра полиције и Дирекцијом полиције, док преко 90% часних официра и озбиљних професионалаца у МУП-у трпи њихову власт и тортуру. Петорица породичних људи остали су без посла после више од 20 година полицијске каријере без мрље и нису једини које ова власт отпушта сада већ на дневном нивоу ако нису довољно послушни или се усуде да постану узбуњивачи и проговоре истину о криминалу и корупцији у врху власти. Време ове власти пролази, сви који крше закон мораће да одговарају, а време часних професионалаца у МУП-у тек долази и они ће се ускоро много више питати и одлучивати у полицији. Ја сам спреман да им то гарантујем. Очистићемо Полицију од криминалаца и пружити пуну подршку правим професионалцима да раде свој посао и да онда заједничким снагама очистимо Србију од криминала и корупције. То је најважнији задатак у политичким променама које долазе.

 

ПИТАЊА ЗА ТУЖИЛАШТВО КОЈА СУ ОСТАЛА БЕЗ ОДГОВОРА

У свим државама света постоје људи на државним функцијама који злоупотребљавају свој положај и баве се коруптивним радњама. Али у ретко којој демократској земљи тужилаштво и судови ћуте када се такве криминалне афере открију. Зато постављамо следећа питања Загорки Доловац, републичком јавном тужиоцу, и Младену Ненадићу, тужиоцу за организовани криминал:

1. Да ли ће и када Тужилаштво да покрене истражни поступак и испита наводе и доказе које је изнео узбуњивач Александар Обрадовић из Ваљева, а који указују на то да је оружје из „Крушика“ продавано приватној фирми „ГИМ“ по повлашћеним ценама и да је у ту трговину умешан и отац министра полиције?
2. Да ли је Бранко Стефановић пензионер, власник, сувласник, правни саветник или обичан радник приватне фирме „ГИМ“ која купује оружје по повлашћеним ценама од државне фирме, онај који „ГИМ“ представља на сајмовима, трговац оружјем, произвођач наоружања, купац хотела или нешто друго?
3. Шта је у то време радник „Телеком Србија“ Бранко Стефановић, отац министра полиције, радио 2017. године у радно време у државној фабрици наменске индустрије „Крушик“ у Ваљеву као члан делегације приватне фирме која тргује оружјем?
4. Да ли ће и када Тужилаштво да испита пословање фирме „ГИМ“, чије је пословање и остваривање профита и добити нагло кренуло да расте од када је њен власник, Горан Тодоровић, постао сувласник фирме „United BG“ са Бранком Стефановићем, оцем министра полиције?
5. Како је могуће да је управо фирма „United BG“, након што се 2018. године Бранко Стефановић уписао као једини власник фирме, експресно добила дозволу за трговину и производњу оружја, коју издаје МУП на чијем челу је његов син?
6. Зашто је фирма ГИМ пребацивала новац фирмама „United BG“ и „Wordwide constructions and engineering company“, чији је власник и сувласник Бранко Стефановић и да ли се ради о трговини утицајем?
7. Да ли је међу фирмама које послују по повлашћеним ценама са „Крушиком“ и „Партизан ТЕК“, која је у власништву Слободана Тешића, једног од финансијера Српске напредне странке, који је 2012. године био гарант кредита који је СНС узела пред изборе у касније пропалој „Универзал банци“?
8. Да ли је ћерка Слободана Тешића запослена у МУП-у, а зет у БИА, и каква је његова улога у трговини оружјем данас?
9. Да ли је тачно да управо „ГИМ“ и фирме Слободана Тешића спадају у највеће дужнике „Крушика“?
10. Да ли би Тужилаштво већ испитало зашто се неко појављује у хотелу „Шумадија“ са 300.000 евра кеша непознатог порекла у торби да тај неко није отац министра полиције?
11. Зашто Сузана Васиљевић, Ивица Дачић и Александар Вучић ћуте о несумњиво аутентичном писму тадашњег саветника министра полиције Сузане Васиљевић Ивици Дачићу из 2010. у коме Сузана Васиљевић, садашњи Вучићев саветник, каже да Дачићева познаница и „бивша проститутка води кадровску политику у МУП-у“ и цитира речи Ивице Дачића који каже да је „МУП грозна институција и да прави људи због шљама не могу да дођу до изражаја“?
12. Зашто министар полиције Небојша Стефановић ћути о свом куму батинашу Горану Папићу, „чуду од полицајца“ који је за четири године без икакве полицијске школе напредовао до заменика начелника СБПОК-а?
13. Докле је стигао дисциплински поступак против Горана Папића и Томислава Антонијевића, шефа одсека УКП за сузбијање кријумчарења наркотика, и шта је утврдила истрага Сектора за унутрашњу контролу МУП-а у вези са поменутом двојицом и случајем злоупотребе службених овлашћења и пребијања доктора наука и угоститеља Дејана Пејовића из Београда 22. октобра 2019. године у Заплањској улици на Вождовцу, пред Пејовићевом женом која вришти?
14. Зашто МУП и надлежни тужилац нису подигли кривичну пријаву против Горана Папића због насилничког понашања и бруталног пребијања Дејана Пејовића, већ је то жртва морала сама да учини?
15. Да ли је истина да је Горан Папић власник стана у нелегално надзиданом поткровљу у новој згради у Прешевској 40 на Звездари, од 160 квадрата, у вредности од 200.000 евра и може ли да докаже порекло ове имовине и да ли је платио порез на имовину?
16. Зашто кријете диплому средње школе и факултета Горана Папића, односно да ли је за његово запослење и напредовање у служби пресудно то што је, према сведочењу Папићевог оца, кум министра полиције?
17. Да ли је Слободан Малешић напредовао у генералски чин и дошао на место помоћника директора полиције због блиских веза, дружења и кумства са Звонком Веселиновићем?
18. Да ли начелник Одељења за борбу против корупције Дарко Луковић звани Роковник може да наведе један случај високе корупције у врху актуелне власти који је ово одељење МУП-а истраживало?
19. Да ли је начелник УКП Дејан Ковачевић дозволио измештање ОПА (Одељење за посебне акције) у СБПОК и под контролу Горана Папића и да ли се ово одељење бави противзаконитим праћењем и прислушкивањем лидера опозиције и новинара?
20. Да ли су се у магацину МУП-а Србије налазили сандуци са оружјем са натписом фирме „ГИМ“, са којом је повезан отац министра полиције Бранко Стефановић?
21. О ком оружју се ради? Да ли је у питању замењено и расходовано оружје полицијских службеника или оружје које је одузето од грађана, односно које су грађани предали?
22. Ако је ово оружје на било који начин припадало МУП-у Србије – како је прешло у руке фирме блиске оцу министра полиције?
23. Да ли постоји одлука Дирекције полиције, по којој процедури и за коју цену је ово оружје продато фирми „ГИМ“ за даљу препродају?
24. Ако је све ово тачно, да ли је нормално да син и отац, Небојша и Бранко Стефановић, тргују интересима и оружјем у оквиру МУП-а Србије, тако што министар полиције продаје оружје свом оцу и до даље препродаје га чува у магацинима МУП-а?
25. Да ли је фирма „ГИМ“ у међувремену набављала џипове за потребе МУП-а и да ли је ово нови сукоб интереса који се покушава сакрити као и продаја оружја у поседу МУП-а Србије?
26. Да ли је Бранко Стефановић био део делегације фирме „ГИМ“ у саставу државне делегације МУП-а у посети фабрици оружја „Берета“ у Италији?
27. Да ли је Дирекција полиције упозната са уговором између Независног синдиката полиције и Универзитета Мегатренд о школовању полицијских службеника са попустом од 50% од 7. маја 2018. године и да ли је руководству полиције познато да се на овом приватном универзитету од 1990. године производе и продају лажне дипломе?
28. Да ли Дирекција полиције сматра да полицијски службеници треба да следују примеру министра полиције који је учинио кривично дело фалсификовања јавне исправе, конкретно лажирања своје факултетске дипломе са непостојећег Мегатренда у Лондону, као и покрао туђу интелектуалну својину плагирајући докторску дисертацију?
29. Да ли је приликом истраге о пронађеној плантажи марихуане на пољопривредном добру „Јовањица“ надомак Београда узета изјава од пуковника полиције Милана Кендије на околности да се са значком МУП-а представио као шеф обезбеђења на овом приватном имању, а још је активан у тзв. Петој управи односно јединици за обезбеђење личности и објеката?
30. Да ли је у Служби за заштиту података у току уништавање дела документације и стављање дела документације под ознаку службене тајне?
31. Да ли је Југослав Петковић пословни ортак Немање Стефановића, брата Небојше Стефановића, још од 2007. године када су били сувласници дневног листа „Правда“, заједно са Николом Петровићем, кумом Александра Вучића? Да ли је Ана Стефановић, садашња или бивша жена Небојше Стефановића, била директор „Правде“, која је своје излажење завршила стечајем, са милионским губицима и неисплаћеним потраживањима пословних сарадника?
32. Да ли је пензионер Бранко Стефановић, отац министра полиције и пословног ортака Југослава Петковића Немање Стефановића, ранији радник „Телеком Србија“, могао ући у посао трговине оружјем са својим пословним партнером Гораном Тодоровићем, без подршке Југослава Петковића, директора „Југоимпорт СДПР“?
33. Како су приватне фирме блиске СНС добиле послове извоза оружја које је раније радио „Југоимпорт СДПР“, посебно када се ради о „Крушику“ из Ваљева са којим „Југоимпорт СДПР“ има вишегодишњу сарадњу и заједничке ћерке фирме?
34. Да ли је тачно да када „Југоимпорт СДПР“ откупљује оружје од „Крушика“ то чини по цени која је од 5-20% скупља него што „Крушик“ продаје исто то оружје приватним фирмама блиским СНС, конкретно фирмама са којима је повезан отац министра полиције Бранко Стефановић или велики донатор СНС Слободан Тешић?
35. Да ли је „Југоимпорт СДПР“ кренуо силазном путањом од како је Југослав Петковић постао директор, односно колико се годишњи профит ове државне фирме смањио последњих година?
36. Да ли је тачно да је Влада Србије 10. марта 2017. године због дубиозе у којој се нашао „Југоимпорт СДПР“ овој фирми позајмила без камате 1,16 милијарди динара или око 9,4 милиона евра, да би већ 4. маја исте године ово потраживање конвертовала у капитал фирме, иако је и пре те конверзије држава била 100 одсто власник „Југоимпорт СДПР“?
37. Да ли је на адреси „Југоимпорт СДПР“ регистрован режимски портал srbijadanas.com и како је то могуће да се са државне адресе свакодневно медијски нападају лидери опозиције?
38. Да ли је тачно да је у згради „Југоимпорт СДПР“ у Булевару уметности у Београду регистрован и нови приватни факултет под називом „Факултет друштвених наука“, иза кога стоји Бранислав Простран, заменик директора „Југоимпорт СДПР“ и веома утицајан члан СНС, некадашњи председник општине Земун и такође запослени у дневном листу „Правда“ од 2007-2009? Да ли овај нови приватни факултет, који још увек нема акредитацију, већ уписује студенте? Где се одвија настава и ко су професори? Да ли је ово покушај стварања Мегатренда 2 у Србији под контролом врха СНС, пошто је Мегатренд 1 дуго био под контролом и заштитом СПС?
39. Да ли се Југослав Петковић одужио браћи Стефановић тако што је жену Немање Стефановића запослио у државној фирми „Југоимпорт СДПР“? Да ли је Стефановићева супруга једини запослени који је унапређен за време породиљског одсуствовања са посла у овој фирми?
40. Да ли је Милинко Величковић, бивши полицајац и телохранитељ Миће Јовановића, власника и ректора Универзитета Мегатренд, који је под сумњивим околностима дипломирао и докторирао на овом приватном универзитету, „средио“ факултетску диплому и докторат Небојши Стефановићу, као и да ли је био главни човек Миће Јовановића за производњу и продају диплома овог приватног универзитета познатим личностима из СНС и СПС, због чега је награђен функцијом градског секретара за привреду у Управи града Београда?

Ако власт ћути већ месецима и нема одговор на ова директна питања, онда је све ово изречено истина и сви поменути су учиниоци кривичних дела. Позивамо Загорку Доловац и Младена Ненадића да са својим сарадницима почну да раде свој посао и покрену истрагу по овим питањима. У супротном, сматраћемо их саучесницима и онда ће због нечињења морати подједнако да сносе законску одговорност за све криминалне и коруптивне радње које су оштетиле буџет државе до сада и од сада.

 

12 ВЕЛИКИХ НЕРАСВЕТЉЕНИХ АФЕРА АКТУЕЛНЕ ВЛАСТИ СНС И СПС

1. АФЕРА: ПАД ХЕЛИКОПТЕРА

У паду хеликоптера Ми-17 13. марта 2015. године на око километар од београдског аеродрома, погинули су пилоти мајор Омер Мехић и капетан Милован Ђукарић, механичари заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар новопазарске болнице Џевад Љајић и његов колега анестетичар Мирослав Веселиновић, као и петодневна беба из новопазарске породице Адемовић. Више јавно тужилаштво изјаснило се да нико није одговоран за пад хеликоптера и да истрага неће бити покренута. Поред кривичне изостала је и политичка одговорност.

2. АФЕРА „ТЕТКА ИЗ КАНАДЕ“

Министар војни Александар Вулин изјавио је да је 205.000 евра у кешу за куповину стана у Београду позајмио од тетке своје супруге, која станује у Канади. Ниједно од три тужилаштва, колико их се посветило случају, није установило порекло новца. У међувремену, обустављени су сви поступци против министра.

3. АФЕРА: КУПОВИНА СИГУРНОСНИХ КАМЕРА ЗА СЕВЕР КИМ

Александар Вулин је 2014. године, док је био на челу Канцеларије за Косово и Метохију, без расписивања тендера, купио сигурносне камере за север Косова у вредности од милион евра. Посао је склопио са фирмом „ДБС Консел секјурити сервис“ Уроша Чубриловића, свог пријатеља.

4. АФЕРА: ДОКТОРАТ ГУВЕРНЕРКЕ НБС ЈОРГОВАНКЕ ТАБАКОВИЋ

Докторат гувернерке Народне банке Србије обилује преписаним пасусима других аутора, који нису цитирани. У појединим реченицама, разлике се састоје искључиво од синонима. Анализа гувернеркине докторске дисертације показала је да је петина текста преузета без цитирања. Подсећамо да је Јоргованка Табаковић своју дисертацију одбранила 2011. године на приватном Факултету за услужни бизнис Универзитета Едуконс из Сремске Каменице, под менторством професора Миленка Џелетовића, председника Економског савета Српске напредне странке (СНС).

5. АФЕРА: 300 ХИЉАДА ЕВРА У КЕШУ У ТОРБИ ОЦА НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА

Отац министра Стефановића, Бранко Стефановић, посредовао је у сумњивој куповини хотела „Шумадија“ на Бановом брду. Према речима Његомира Килибарде, некадашњег власника „Шумадије“, Бранко Стефановић „носио је ранац преко рамена. Рекао је ’овде је 300.000 евра, када потпишеш уговор добијаш паре’“. Подсећамо да се 15. фебруара 2019. године појавило петнаестак мушкараца са фантомкама на глави и демолирало улаз хотела, а да је након тог догађаја уследила продаја овог хотела.

6. АФЕРА: ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА

Министар Небојша Стефановић је, у јуну 2013. године, док је био председник Народне скупштине, на Универзитету Мегатренд одбранио докторску дисертацију под насловом: „Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом (пример града Београда)“. Годину дана потом, поједини научници су, анализирајући његову дисертацију, закључили да „обилује плагијатима, што је тежак академски прекршај“.

7. АФЕРА: ФАНТОМИ У САВАМАЛИ

Градоначелнички мандат Синише Малог обележило је рушење неколико приватних објеката у Савамали у ноћи после избора у априлу 2016. године. Александар Вучић, тада премијер, рекао је да иза рушења у Херцеговачкој улици стоје градски челници и обећао да ће Мали поднети оставку. Међутим, Мали оставку никада није поднео: на функцији градоначелника дочекао је локалне изборе у Београду, у марту 2018. године, а његова улога у афери „Савамала“ никада није откривена. За рушење у Савамали Малог је оптужила и његова бивша супруга, Марија Мали, у фебруару 2017. године. Име Синише Малог помиње се и у аферама „24 стана у Бугарској“ и „45 банковних рачуна“ у Србији.

8. АФЕРА: „ЛИДИЈА УДОВИЧКИ“

Сајт „Телепромптер“ је 2015. године објавио транскрипт телефонског разговора између Бојана Пајтића и Лидије Удовички. Удовички је навела да је кум премијера Србије Александра Вучића и директор ЕМС-а Никола Петровић покушао да наплати рекет од два милиона евра од америчке фирме „Континентал винд партнерс“ не би ли њихов нови ветропарк у Србији прикључили на електромрежу. У овој фирми је радила Ана Брнабић од 2011. до 2013. године и за јавно сведочење да није било овог рекетирања од стране Вучићевог кума награђена је прво министарским, а потом и премијерским местом.

КРИМИНАЛНИ КРУГОВИ

9. АФЕРА: ПРАЊЕ НОВЦА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ СНС

Случај „прања новца“ је случај када је 12.000 људи уплатило истоветан износ (од 40.000 динара) у укупној висини четири милиона евра, који потичу из тајних фондова СНС, на изборне рачуне странке 2012, 2014. и 2017. године. Посебно је карактеристичан случај пребацивања два милиона евра добијених од државе за други круг председничких избора 2012. године на приватни рачун непознате и касније угашене маркетиншке агенције у власништву Вучићевог кума и личног банкара Горана Веселиновића, за које никада није доказано на шта су утрошени.

10. АФЕРА: ВЕЗА МИНИСТРА ЛОНЧАРА СА ЗЕМУНСКИМ КЛАНОМ

Према сведочењима неколико чланова Земунског клана, министар здравља Златибор Лончар блиско је сарађивао са вођом ове криминалне групе Душаном Спасојевићем. Министар Лончар је 2002. године закључио уговор о куповини стана са супругом припадника земунског клана Сретка Калинића.

11. АФЕРА: АНА БРНАБИЋ НЕ МОЖЕ ДА ДОКАЖЕ ПОРЕКЛО ИМОВИНЕ

Ана Брнабић је 2014. године купила вилу на Дедињу од 328 квадрата, за коју је тврдила да кредитну рату, дупло већу од њених примања, отплаћује из уштеђевине, коју никада није пријавила Агенцији за борбу против корупције.

12. АФЕРА: ИВИЦА ДАЧИЋ

На снимцима који су изашли у јавност без тона, виде се тајни разговори Ивице Дачића и Родољуба Радуловића званог Миша Банана, који је осуђен као припадник Шарићевог клана. Својевремено, СПС је издавао простор у седишту странке у Београду сарадницима Дарка Шарића који је оптужен за кријумчарење дроге.

 

Трећи део

КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ АЛЕКСАНДРА ВУЛИНА

ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ, БЕОГРАД

На основу чл. 280 ст. 1 и чл. 281 ст. 1 Законика о кривичном поступку, Обрадовић Бошко у својству заступника Српског покрета ДВЕРИ из Београда, ул. Вишеградска 6/1/14 подноси

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ

ПРОТИВ: Осумњиченог Вулин Александра, министра одбране у Влади Републике Србије, рођеног 02. 10. 1972. у Новом Саду, по занимању правник, остали подаци непознати

ЗБОГ: Кривичних дела признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ, угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ и позивање на насилну промену уставног уређења из чл. 309 ст. 1. КЗ

Осумњичени је дана 07. 04. 2019 год. у интервјуу за дневни лист „Вечерње новости“, који је дао као министар одбране РС, у урачунљивом стању, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, а био свестан да је његово дело забрањено, изговорио следеће:

„Велика Албанија је ту, боље да је не чекамо у централној Србији. Залажем се за разграничење са Шиптарима, и то што пре. Велика Албанија долази, дошла је, ту је. Желим да се одвојим од Шиптара, верујем да је то најбоље решење. Што пре се откинемо од Шиптара пре ћемо почети да живимо. Срећно нам независно и целовито Косово“. Осумњичени се оваквим изјавама сагласио са запоседањем дела територије наше земље као грађанин који има одређену политичку функцију. Неопходно је посебно истаћи намеру која је кроз изговорено јасно усмерена на угрожавање уставног уређења, управо кроз кршење основних начела Устава РС о неотуђивости покрајине Косово и Метохија од Србије. Кроз изговорено осумњичени је учинио покушај противуставне сецесије дела територије Србије, повредивши право народа на самоопредељење које се мора остварити једино на начин предвиђен Уставом. Изговарањем поменутог осумњичени је упутио позив неодређеном кругу лица са намером изазивања одлуке  уперене на угрожавање уставног уређења Србије.

Осумњичени је радње кривичних дела предузимао у урачунљивом стању, при чему је био свестан значаја својих дела и хтео њихово извршење и био свестан о забрањености истих, на напред описани начин извршио кривична дела признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ, угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ и позивање на насилну промену уставног уређења из чл. 309 ст. 1 КЗ.

Доказ: Увид у интервју Александра Вулина објављеног у дневном листу „Вечерње новости“ дана 07. 04. 2019. год.

У Београду,

дана 08. 04. 2019. год.                                                                        

Подносилац пријаве,

 Бошко Обрадовић

 

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ, БЕОГРАД

На основу члана 280 ст. 1 и чл. 281 ст. 1  Законика о кривичном поступку, Обрадовић Бошко у својству заступника Српског покрета Двери из Београда, ул. Ђорђа Јовановића бр. 11 подноси

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ

ПРОТИВ: Осумњиченог Вучић Александра, председника Републике Србије, рођеног 05. 03. 1970. год. у Београду, по занимању дипломираног правника, кога позвати на адреси Председништва РС, ул. Андрићев венац бр. 1, општина Стари град, остали подаци непознати.

ЗБОГ: Кривичних дела угрожавање независности из чл. 305 КЗ, признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ,  дела угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ, припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ.

Осумњичени је дана 06. 09. 2019. године након сусрета са америчким сенаторима Роном Џонсоном и Крисом Марфијем у Београду на конференцији за новинаре у згради Генералног секретаријата председника Републике, а што су пренеле агенције, електронски и штампани медији, изјавио: „Наша позиција није нимало лака. Албанци очекују да добију потврду онога што мисле да су сасвим добили. И ни на шта мање не желе да пристану јер не желе да признају да им никада неће бити консолидована држава без Србије. Наравно да ће највећи притисак бити на Србији. Али Србија не може да призна независност ако не дође до компромисног решења“. Све ово је окривљени изговорио у урачунљивом стању при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, а био свестан да је његово дело забрањено.

Оваквом изјавом да ће Србија после постигнутог компромиса признати независност АП Косову и Метохији осумњичени је на противуставан начин покушао да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави и покушао да на силу отцепи део територије Србије тј. да део те територије припоји другој држави. Изговарајући поменуто председник Републике је реаговао супротно Уставу имајући у виду да је самом преамбулом Устава предвиђено „да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“, као и „да из таквог положаја Косова и Метохије следе Уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима”. На тај начин одређен је значај покрајине Косова и Метохије: као саставни део Србије као једна од највиших вредности Устава која га чини уставоидентитетским питањем, односно једна од вредности на којој почива и на којој се темељи цео уставни поредак РС. Сви грађани РС могу се у приватним и професионалним улогама залагати за одређена решења која су другачија од оних предвиђених Уставом и желети да изврше промену поретка кроз ревизију Устава нпр. прелазак државног уређења са републике на монархију, увођење дводомне скупштине, па чак и промена границе. Оно што је јасно одређено је да државни органи, а нарочито они највиши, имају обавезу деловања у оквиру постојећег Устава, а нарочито морају заступати и штитити државне интересе Србије на Косову и Метохији који су јасно одређени делом где се истиче да је Покрајина Косово и Метохија саставни део Србије. Деловање ван ових принципа, Уставних одредби и оквира јасно представља противуставно деловање државних органа, а нарочито је изражено ако га чини председник РС. Кажњиво и противуставно понашање председника РС је нарочито видљиво ако се у виду има заклетва коју председник Републике полаже пред Народном Скупштином приликом ступања на дужност, која гласи: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије РС, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава, очувању мира и благостања свих грађана РС и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности“.

Оваква изјава осумњиченог довољна је за постојање кривичног дела признавања окупације тј. капитулације јер овакво понашање осумњиченог значи мирење и саглашавање са запоседањем дела територије Републике Србије.

Имајући у виду наведено очигледно је да председник РС делује на противуставан начин и покушава да одвоји део територије РС што је биће кривичног дела угрожавања територијалне целине из чл. 307 КЗ.

Осумњичени је радње кривичних дела предузимао у урачунљивом стању, при чему је био свестан значаја својих дела и хтео њихово извршење и био свестан о забрањености истих, на напред описани начин извршио кривична дела угрожавање независности из чл. 305 КЗ, признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ,  угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ и припремање дела из уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ.

Доказ: https://www.danas.rs/politika/vucic-sa-americkim-senatorima-o-kosovu/

У Београду, дана 09. септембра 2019. год.                             

Подносилац пријаве,

Бошко Обрадовић

 

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА, БРАНКА СТЕФАНОВИЋА И ВЛАДИМИРА РЕБИЋА

ТУЖИЛАШТВУ ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ, БЕОГРАД

На основу члана 280 ст. 1 и чл. 281 ст. 1 Законика о кривичном поступку, Обрадовић Бошко у својству заступника Српског покрета Двери из Београда, ул. Ђорђа Јовановића бр. 11 подноси                           

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ПРОТИВ: Осумњиченог Бранка Стефановића, кога позвати на адреси Патријарха Димитрија бр. 024, Раковица, 11090 Београд,

Осумњиченог Небојше Стефановића, министра унутрашњих послова РС, кога позвати на адреси Булевар Михајла Пупина бр. 002, 11070 Нови Београд.

Осумњиченог Владимира Ребића, директора Дирекције полиције, кога позвати на адреси Булевар Михајла Пупина 002, 11070 Нови Београд

ЗБОГ: Кривичних дела трговине утицајем из чл. 366 ст. 1 и ст. 2  КЗ РС, злоупотребе службеног положаја из чл. 359 ст. 3 КЗ РС, удруживања ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 2 и ст. 4 КЗ РС.

Осумњичени Бранко Стефановић је у периоду од 2015. до 2019. године у својству правног заступника фирме „ГИМ“ која се бави продајом оружја куповао велике количине оружја од наменске индустрије „Крушик“ из Ваљева по повлашћеним ценама у односу на конкуренцију, а све на штету ове државне фирме. У садејству са трећим лицима Бранко Стефановић је допринео да „Крушик“ буде оштећен штетним поступањем директора, а све у корист фирме „ГИМ“ и њеног правног саветника Бранка Стефановића, иначе оца министра Небојше Стефановића, другоосумњиченог овде. Све ово је осумњичени предузимао у урачунљивом стању при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, а био свестан да је његово дело забрањено.

На који начин је фирми „ГИМ“ уопште додељена дозвола за производњу и промет оружја, односно да ли је фирма „ГИМ“ захваљујући родбинским везама и сукобу интереса добила дозволу од Министарства унутрашњих послова противно прописима? У којој мери је предузеће „Крушик“ оштећено овим пословањем и да ли је ово доказ корупције у врху власти?

Да ли су се у магацину МУП-а Србије налазили сандуци са оружјем са натписом фирме „ГИМ“ са којом је повезан отац министра полиције – Бранко Стефановић? О ком оружју се ради? Да ли је у питању замењено и расходовано оружје полицијских службеника или оружје које је одузето од грађана односно које су грађани предали? Ако је ово оружје на било који начин припадало МУП-у Србије – како је прешло у руке фирме блиске оцу министра полиције? Да ли постоји одлука Дирекције полиције, по којој процедури и за коју цену је ово оружје продато фирми „ГИМ“ за даљу препродају?

Ако је све ово тачно – да ли је нормално да син и отац, Небојша и Бранко Стефановић, тргују интересима и оружјем у оквиру МУП-а Србије, тако што министар полиције продаје оружје свом оцу и до даље препродаје га чува у магацинима МУП-а? Да ли је фирма „ГИМ“ у међувремену набављала џипове за потребе МУП-а и да ли је ово нови сукоб интереса који се покушава сакрити као и продаја оружја у поседу МУП-а Србије?

Другоосумњичени Стефановић Небојша је поступао са очигледним приватним интересом приликом издавања безбедоносног сертификата фирми за производњу и промет наоружања „ГИМ“, с обзиром да је његов отац, овде првоосумњичени, директно повезан са поменутом фирмом, чак је био и део државне делегације МУП-а Србије у посети италијанској фирми „Берета“. Очигледан приватни интерес који министар Стефановић Небојша има утиче на поступање тј. вршење јавне функције на којој се налази на начин који угрожава јавни интерес. Овакав сукоб интереса министар није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Другоосумњичени је овим извршио радње кривичних дела из чл. 366 ст 1. КЗ РС, из чл. 359 ст. 3 КЗ РС и из чл. 346 ст. 2 КЗ РС које је предузимао у урачунљивом стању, при чему је био свестан значаја својих дела и хтео њихово извршење и био свестан о забрањености истих.

Трећеосумњичени, Ребић Владимир, који се налази на највишој функцији у систему српске полиције, није поступао по службеној дужности и спречио наведене радње већ је очигледно поступао са приватним интересом и као део овог удруживања ради вршења кривичних дела.

Као подносилац пријаве предлажем да се

• изврши вештачење од стране вештака финансијске струке и то вештачењем пословних књига фирми „ГИМ“ и „Крушик“ у вези међусобних пословних односа, те сравњивањем истих како би се утврдило да ли је једна од фирми остварила екстрапрофит, а друга претрпела штету,
• прибави извештај о јавним набавкама на којима је „ГИМ“ учествовао са посебним апострофирањем на „Крушик“,
• затражи извештај АПР-а о заступницима фирме „ГИМ“ у критичном периоду,
• позове за сведока лице Александар Обрадовић, узбуњивач из Ваљева, како би доставио документа о наводима из пријаве о којима се јавно изјаснио да исте поседује,
• испитају одлуке и комплетно деловање Дирекције полиције у наведеним случајевима,– саслуша бивши директор „Крушика“ Младен Петковић, – саслушају осумњичени.

У Београду, дана 16. јануара 2020.                                                                                        

Подносилац пријаве,

Бошко Обрадовић, народни посланик и

председник Српског покрета Двери

 

ДРУГА КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ

На основу члана 280 Законика о кривичном поступку, Обрадовић Бошко у својству заступника Српског покрета Двери из Београда, ул. Ђорђа Јовановића бр.11, подноси:

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ

ПРОТИВ: Председника Републике Србије Александра Вучића из Београда, са пребивалиштем у Булевару Михајла Пупина 10а, због основане сумње да је:

У периоду од 08. 06. 2016. године до данас у Београду, у ул. Андрићев венац 2, способан да управља својим поступцима и свестан значаја свог дела, вршећи дужност Председника Владе Републике Србије, на основу података до којих је дошао посредством рада градске управе Града Београда, полиције и тужилаштва, сазнао да је извршено кривично дело Противправно лишење слободе, из члана 132. став 3. КЗ-а и Уништење и отуђење туђе ствари из члана 212. став 3. КЗ-а те затим јавно изрекао да ће „обелоданити ко су комплетни идиоти из врха градске власти који су рушили у Савамали”, да би потом пропуштањем дужности подношења кривичне пријаве за наведено дело свестан забрањености свога дела чије је извршење хтео извршио кривично дело садржано у даљим наводима ове пријаве.

Дана 17. 03. 2019. године у изјави за Пинк коју је пренео Танјуг, Александар Вучић је изјавио: ,,Тврдим да је Драган Ђилас лопов и идем на суд по том питању, показујући табелу на којој су приказани приходи Ђиласових фирми од када је био на власти”. Такође је казао да је Ђилас ојадио државу за око седамсто двадесет милиона евра, да би потом пропуштањем дужности подношења кривичне пријаве за наведено дело свестан забрањености свога дела чије је извршење хтео извршио кривично дело садржано у даљим наводима ове пријаве.

Дана 06. 11. 2019. године у емисији ,,Без цензуре“, приликом разговора са новинаром Александар Вучић изјавио је: „Не мислим само да је Драган Ђилас бивши лопов, он је велики лопов, човек који је узео петсто милиона у приходима и спреман сам сада да пружим доказе за то. Ја мислим да је украо. Зашто су лопови на слободи, то се питам”. Пропуштањем дужности подношења пријаве против учиниоца кривичног дела Тешка крађа из чл. 204 ст. 4 Кривичног законика РС, свестан забрањености свога дела, чије је извршење хтео Александар Вучић је извршио продужено кривично дело Непријављивање учиниоца кривичног дела из члана 332. став 2. Кривичног законика Републике Србије у вези са чланом 61 КЗ-а.

Образложење

До сазнања да је извршено кривично дело описано у изреци Кривичне пријаве дошло је након јавних наступа пријављеног, и то приликом давања изјаве за новинаре, након чега пријављени није демантовао своје наводе нити је негирао своје наводе изречене овом приликом. Доказ – прилог:

http://rs.n1info.com/Vesti/a167197/Vucic-o-savamali.html

https://www.srbijadanas.com/vesti/info/sto-je-vise-zaradivao-se-beograd-vise-zaduzivao-

vucic-ostro-dilas-je-lopov-2019-03-17 https://www.youtube.com/watch?v=hF2mBpR2LuA

У конкретном случају, друштвена опасност извршеног кривичног дела утолико је већа у присуству чињенице да је извршено од стране лица које је обављало дужност Председника Владе Републике Србије, касније дужност Председника РС.

Наведене изјаве које се односе на упознавање јавности о постојању сазнања да је извршено одређено кривично дело, показало се, немају другу сврху осим злоупотребу поменутих државних функција, а у циљу одржања на власти.

Имајући у виду да се наведено кривично дело извршило од стране високог дужносника Републике Србије, посебно указујемо Јавном тужиоцу да наставак вршења оваквих кривичних дела има и може имати несагледиве последице по уставноправни поредак Републике Србије, уколико Јавни тужилац као надлежни орган хитно не покрене одговарајући кривични поступак који би имао за циљ утврђивање кривичне одговорности пријављеног Александра Вучића, а тиме и престанак даљег урушавања уставноправног поретка Републике Србије.

У Београду,

26. фебруара 2020. године

Подносилац пријаве,

Бошко Обрадовић,

народни посланик и

председник Српског покрета Двери

 

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ЗАГОРКЕ ДОЛОВАЦ

ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ

Политичка организација, Српски покрет Двери из Београда, посредством свог председника Бошка Обрадовића, на основу Законика о кривичном поступку подноси следећу:

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ

ПРОТИВ:

Републичког јавног тужиоца Загорке Доловац, из Београда због основане сумње да је:

у својству Републичког јавног тужиоца, Републичког јавног тужилаштва, чије је седи-

ште у Београду, поступајући у урачунљивом стању, свесна наступања забрањене последице, пропуштањем дужности надзора, поступајући очигледно несавесно, пропустила дужност састављања кривичне пријаве, пропустила дужност прикупљања одговарајућих података, пропустила дужност покретања кривичног поступка против одговорних лица, која се сумњиче да су извршила кривична дела која се покрећу по службеној дужности, а за која постоје основана сумња да су извршила кривична дела, а притом се посебно мисли на:

1. постојање основане сумње да је председник Републике Србије, Александар Вучић, противно Закону о тајности података, на телевизији са националном фреквенцијом – РТВ „ПИНК“ саопштио јавности податке који су означени као државна тајна, а да претходно није спровео поступак скидања ознаке тајности прописан истим Законом, односно донео одлуку о скидању ознаке тајности, обавестио о чињеници скидања ознаке тајности службенике чија је дужност чување државне тајне и огласио исту одлуку у „Службеном гласнику“.
2. постојање основане сумње да је приликом продаје наоружања и војне опреме од стране Јавног предузећа „Крушик“ из Ваљева дошло до злоупотребе изазване постојањем сукоба интереса на тај начин што је у својству министра полиције Небојша Стефановић из Београда, привредном друштву „ГИМ“ д.о.о. из Београда дао дозволу за производњу и извоз наоружања и војне опреме, а у коме привредном друштву, за време закључења овог правног посла је одлучујући утицај на пословање и одлучивање вршио његов отац Бранко Стефановић, а којом приликом је Јавно предузеће „Крушик“ Ваљево претрпело вишемилионску, ненадокнадиву штету.
3. постојање основане сумње да је у пољопривредном добру „Јовањица“ дошло до производње и стављања у промет опојних дрога уз знање и учешће државних службеника Републике Србије, посебно имајући у виду чињеницу да је поменуто пољопривредно добро добијало субвенције из државног буџета, да је тадашњи министар Александар Вулин присуствовао отварању и презентацији рада поменутог пољопривредног добра, као и да су запослени у МУП-у учестовали у обезбеђењу ове фирме,

на који начин је осумњичена Загорка Доловац невршењем службене дужности, поступила противно Закону о јавном тужилаштву, на основу кога је иста дужна да гони учиниоце кривичних дела као и да предузима мере заштите уставности и законитости, чиме је осумњичена извршила кривично дело Злоупотреба службеног положаја, из члана 359. став 3. Кривичног законика Републике Србије.

Образложење

Полазећи од Устава Републике Србије, Закона о јавном тужилаштву, Кривичног законика, потребе да јавни службеници поступају у складу са поменутим законима, штите како уставност и законитост Републике Србије, тако и грађане Републике Србије, подносим ову кривичну пријаву против лица које очигледно не врши своју службену дужност.

Потреба подношења кривичне пријаве исказује се као нужна и целисходна будући да се у Републици Србији несметано и пред очима јавности врше тешка кривична дела уз учешће највиших државних службеника, што је праћено очигледним игнорисањем од стране Републичког јавног тужиоца који иако располаже законским овлашћењима и могућностима, не покреће нити показује намеру да покрене било какав кривични поступак.

Подношење ове кривичне пријаве посебно је оправдано из разлога губитка поверења јавности у институцију Јавног тужилаштва, која оправдано очекује да се у случају извршења кривичног дела од стране носиоца државне власти против истог покрене поступак.

Доказ – прилог:

• http://rs.n1info.com/Vesti/a504324/Vucic-citao-izvestaje-s-oznakom-drzavna-tajnanavodio-imena-sudija-i-diplomata.html
• https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50715636
• https://www.021.rs/story/Info/Srbija/231505/Jovanjica-afera-ciji-se-kraj-ne-nazire.html

Предлажемо да надлежни Јавни тужилац саслуша Републичког јавног тужиоца Загорку Доловац на околности наведене у изреци ове кривичне пријаве, као и да изведе све потребне доказе у циљу утврђивања тачног и потпуног чињеничног стања.

У Београду, дана, 5. марта 2020.

Подносилац пријаве:                                                                                                                                                                                             

Бошко Обрадовић,

председник Српског покрета Двери

 

Четврти део

ПРИЛОЗИ

ОДГОВОР МИНИСТРУ ПОЛИЦИЈЕ НЕБОЈШИ СТЕФАНОВИЋУ

Како су се само узнемирили чланови клана Небојше Стефановића у Београду након моје јучерашње конференције за медије у Народној скупштини у оквиру серијала „Криминални кругови“, на којој сам изнео имена водећих чланова овог клана и њихове активности са друге стране закона. Увек је тако када уђете у мрачну просторију у којој се неко бави незаконитим радњама и упалите светло – никоме од присутних није пријатно што су откривени и изнети на светлост дана.

Тако су јуче посебним саопштењима против мене реаговали бројни са моје стране поменути и непоменути чланови клана Небојше Стефановића у СНС у Београду: Александар Папић, контроверзни бизнисмен, Милосав Миличковић, државни секретар у МУП-у, Биљана Поповић Ивковић, такође државни секретар у МУП-у, Александар Мирковић, шеф одборничке групе СНС у Скупштини града Београда, Дамир Хандановић, члан ГО СНС…

Огласио се и „Српски телеграф“, који је прошле недеље писао о „СНС тајкуну“ Дмитру Ђуровићу. Једино се до сада није огласио управо Дмитар Ђуровић, јер има проблем како да нападне режимско гласило „Српски телеграф“, када зна да је прича о њему тамо пуштена по налогу супарничког клана у СНС Андреја Вучића и да би онда морао да их тужи и да се даље упетљава у нове клановске сукобе.

Посебно је занимљиво реаговање вође овог СНС клана Небојше Стефановића, који је уместо да одговори на моја постављена питања изнова покушао да побегне у друге теме и небулозе попут оне да неко из Двери, ко никада није био на власти, може да има везе са резултатима рада бивше власти. Ако сам, притом, ја део било које криминалне организације како тврди министар полиције – шта га спречава да ме ухапси и даље процесуира? Или је то само празна прича и замена теза како би избегао одговоре на кључна питања од којих бежи као „ђаво од крста“ и због којих може завршити у затвору:

1. Да ли је фалсификовао диплому основних факултетских студија које је завршио на Мегатренд факултету у Лондону који никада није постојао?
2. Да ли је његова докторска дисертација плагијат?
3. Да ли може да докаже порекло своје имовине, као и имовине својих најближих сарадника Александра Папића, Дмитра Ђуровића, Милосава Миличковића и Горана Папића?
4. Како је Горан Папић без икакве полицијске школе за мање од четири године постао заменик начелника Службе за борбу против организованог криминала?
5. Шта је његов отац Бранко Стефановић као запослени у „Телеком Србија“ тражио у државној компанији наменске индустрије „Крушик“ у Ваљеву као део делегације приватне фирме за трговину оружјем, а шта као правни саветник исте фирме у Саудијској Арабији?
6. Зашто је лагао јавност да његов отац нема никакве везе са трговином оружјем и приватном фирмом „ГИМ“?
7. Када ће да поднесе оставку на све државне и страначке функције због јавно изнетих лажи и трговине утицајем?
8. Када ће републичко јавно тужилаштво да покрене истрагу против Бранка Стефановића и других који су оштетили државну фирму за рачун приватних фирми?

 

ОДГОВОР ДЕЈАНУ КОВАЧЕВИЋУ, НАЧЕЛНИКУ УКП МУП СРБИЈЕ

Поштовани г. Начелниче,

Посебно ми је драго што сте се Ви први јавили из Министарства унутрашњих послова након моје данашње конференције за медије на којој сам раскринкао криминалце у Вашим редовима. Живо ме је интересовало ко ће први стати у заштиту ових бахатих батинаша из најближег окружења министра Небојше Стефановића, и то сте били управо Ви, што ми много говори. Уосталом, чему толика журба? Једна од епизода свакако ће бити и Вама посвећена, па ћемо се детаљно испричати. Што Ви браните туђе грешке и криминал? 

Драго ми је да сте признали да су високи полицијски службеници Ваше управе, Горан Папић, заменик начелника СБПОК-а, и Томислав Антонијевић, шеф одсека за сузбијање кријумчарења опојних дрога, удаљени са посла до окончања дисциплинског поступка због бруталног пребијања Дејана Пејовића усред бела дана, пред његовом супругом Иваном која све време вришти и преклиње да престану јер им њен муж, доктор наука, познати предузетник и отац троје успешне деце, никада осуђиван – ништа није крив. Са великим ишчекивањем очекујемо резултат овог дисциплинског поступка који је против њих покренут због незаконите примене полицијских овлашћења, као и резултате детаљне истраге Сектора за унутрашњу контролу МУП-а. Данас сам понудио доказе за њихово кривично гоњење и избацивање са посла. Али, пре тога, Ви бисте могли да јавно објавите стручну спрему дотичне господе, посебно Горана Папића који је без икакве полицијске школе за четири године постао заменик начелника једне од најважнијих служби у Вашој Управи – Службе за борбу против организованог криминала, само зато што је његова породица у кумовској вези са породицом Стефановић? Да ли је то нормално, г. Начелниче? Колико полицијских официра са преко 20 година искуства то не може ни да сања?

Нема овде никакве политике, ни моје лично, нити Двери, нити Савеза за Србију, већ је ово чиста борба против криминала и корупције, коју одлично препознају многе Ваше колеге којима је доста напредовања у МУП-у неспособних СНС кадрова са купљеним дипломама, крупним коруптивним радњама и јаким везама у криминалним круговима. И, верујте да се они неће сакрити иза врхунских професионалаца и честитих полицајаца у Вашој служби и другим деловима МУП-а који одлично раде свој посао. Дошло је време да се направе две колоне у МУП-у, она која ради за народ и државу, поштујући закон, и она која ради за политичку мафију и криминалне структуре, кршећи закон и сва правила службе, и компромитујући часну полицијску униформу. 

И будите сигурни да ми одговара, са Ваше стране истакнута бескомпромисна борба против организованог криминала, само што ја инсистирам да се она води и унутар Ваше управе и саме Службе за борбу против организованог криминала, дакле, и изнутра.

До следеће епизоде овог серијала желим Вам свако добро и сваки успех у Вашем раду!

 

ОДГОВОР РЕЖИМСКОМ ПОЛИЦИЈСКОМ УДРУЖЕЊУ

После моје јучерашње конференције за медије у Народној скупштини, у оквиру серијала „Криминални кругови“ (епизода број 5), уместо прозваних руководећих људи Дирекције полиције МУП-а Србије, задатак да реагује добило је фамозно струковно удружење полиције „Др Рудолф Арчибалд Рајс“ које константно срамоти име овог великог пријатеља српског народа. Свако ко је имао прилику да гледа моју конференцију или чита саопштење Двери тим поводом, могао је да се увери да нити једног часа нисам блатио припаднике Министарства унутрашњих послова, како то каже по задатку ово фиктивно удружење под контролом владајућег режима. Управо супротно, како сам и нагласио на крају конференције: „Овај серијал „Криминални кругови“ има за циљ да очисти МУП Србије од криминалаца и оних који штите криминал, а налазе се на највишим положајима у Дирекцији полиције. У полицији ради преко 90% врхунских професионалаца… Поручујем свим часним људима у МУП-у да је ово наша заједничка борба и да ћемо се заједно изборити и победити“.

Не могу се отети утиску да се писац саопштења није препознао међу ових 90% часних људи у МУП-у и да је брже-боље појурио да стане на страну корумпираног руководства Дирекције полиције. Оно што Антикорупцијски тим Двери и ја радимо недељама уназад јесте управо одбрана МУП-а Србије од оних који су заузели највише функције са купљеним дипломама и плагираним докторатима, оних који су без икакве полицијске школе дошли на највише функције, оних који су се окумили са мафијашима, оних који су или неспособни или директно штите организовани криминал у Србији. Оно што полиција истражује и хапси јесу само „ситне рибе“ и ниже рангирани делови политичке корупције у Србији. Они, дакле, смеју да истражују и хапсе само у оним случајевима за које им је дозвољено, али не и у оним где криминал и корупција имају заштиту у врху власти, а камоли у оним где су највиши државни функционери огрезли у лоповлуку.

Стара фора да се замене тезе и да они који указују на криминал и корупцију буду оптужени за везе са мафијом – овога пута неће проћи. Посебно је смешна изјава о некаквом мом кумству са некаквим трговцем дрогом из Младеновца за кога никада у животу нисам чуо нити га видео, а камо ли да смо кумови. Писац овог срамног саопштења ће ускоро имати прилику да на суду докаже своја „оперативна сазнања“, која да су заиста таква, ваљда не би смела у јавност. Очито му је то неко дојавио да стави у саопштење пошто против Бошка Обрадовића и Двери не могу да нађу ништа спорно у нашим биографијама нити иза нас постоје било какве афере.

Користимо се приликом да питамо председника овог фамозног удружења Ненада Љубишића, који 24 сата дневно ради као бот СНС и министра полиције на Твитеру, да ли је тачно:

• да је на место командира полицијске станице у Сремским Карловцима дошао по доласку СНС на власт?
• Да ли је тачно да је најурен из Синдиката српске полиције?
• Да ли је тачно да је против њега поднета кривична пријава због злоупотребе положаја у синдикату?
• Који факултет је завршио преко ноћи?
• Да ли му је ово саопштење написала Биљана Поповић Ивковић, државни секретар, која му је и помогла у вртоглавом успону у каријери до чина капетана?

 

ТУЖБА БОШКА ОБРАДОВИЋА ПРОТИВ ПОЛИЦИЈСКОГ УДРУЖЕЊА „ДР РУДОЛФ АРЧИБАЛД РАЈС“ ЗА ПОВРЕДУ УГЛЕДА И ЧАСТИ

Адвокат Владимир Тодорић поднео је 11. децембра Првом основном суду у Београду тужбу против удружења грађана „Струковно удружење полиције др Рудолф Арчибалд Рајс“ из Новог Сада због повреде угледа и части народног посланика Бошка Обрадовића. Повод за тужбу је саопштење овог удружења које носи наслов: „За чије интересе Бошко Обрадовић сатанизује и блати полицију“, у коме, између осталог, аутор тврди да поседује оперативна сазнања да је недавно ухапшени трговац дрогом Младен Новаковић Тоцило из Младеновца кум Бошка Обрадовића и да је његово хапшење са 77 килограма хероина разлог појачане агресије Бошка Обрадовића у „нападима на полицију“.

У образложењу тужбе стоји: „У овој изјави тужени износи неистиниту чињеничну тврдњу да је извесни Младен Новаковић Тоцило који је ухапшен са 77 килограма хероина кум тужиоца. Ово је потпуна измишљотина. Тужилац не познаје никаквог Младена Новаковића Тоцила. Нити је чуо за некога под тим именом пре саопштења туженог… На бази свесно планиране неистине тужени јасно инсинуира у својој изјави да је тужилац део мафије и да он под плаштом политичке борбе напада полицију да би заштитио своје пријатеље и кумове нарко-дилере. Ово су озбиљне и тешке оптужбе које су повредиле углед и част тужиоца… Изјава туженог је дата у намери стигматизације и криминализације тужиоца као политичког ривала тренутне власти у Републици Србији“.

Овим поводом Бошко Обрадовић је изјавио следеће: „Немам никаквог кума Тоцила нити сам икада чуо за Младена Новаковића из Младеновца. Моји Обрадовићи из села Вранића код Чачка већ скоро 100 година имају само једну, исту кумовску породицу из истог села. Посебно немам никакве везе са мафијом и трговином дрогом. Управо обрнуто, тиме се баве појединци из власти и њихови рођаци и кумови. Владајући режим је очито у нокдауну чим је спреман да овако монструозно измишља и лаже како би наудио својим политичким противницима који откривају криминал и корупцију у врху власти, Али, то је добра вест. Сви који лажу и краду мораће да одговарају и то време се убрзано приближава.

Суд ће бити јединствена прилика за Ненада Љубишића, председника овог фамозног и лажног удружења да докаже своја оперативна сазнања и одговори на питање да ли је прави аутор овог саопштења заправо Биљана Поповић Ивковић, државни секретар МУП-а, која је помогла Љубишићеву каријеру до капетана полиције и командира станице упркос сумњивој факултетској дипломи“.

 

ОДГОВОР АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ

Поприлично ненормалан обичај председника СНС да се приликом дипломатских посета другим државама уживо укључује у програм напредњачких телевизија и напада своје политичке противнике – није никаква новост. Он то ради и приликом отварања државних инвестиција попут нових путева и болница, куповине наоружања за потребе Војске Србије, конференција за медије на позицији председника Србије или сваком другом пригодом када се државне активности злоупотребљавају за партијске обрачуне и режимску пропаганду. То, пре свега, говори о односу председника СНС према државној функцији на којој се налази, а на којој би требало да буде председник свих грађана а не само СНС, али и о сада већ патолошкој потреби да у свакој ситуацији говори најгоре о својим политичким неистомишљеницима, били они политичари из опозиције или драмски уметници, академици, професори универзитета или било ко други ко се усуди да критикује власт или искаже другачије мишљење. 

Међутим, синоћно ванредно уживо укључење председника СНС из Атине било је карактеристично по нечему другом. Не по томе што се из престонице Грчке Александар Вучић државнички бавио непостојећим кумовским односима једног од лидера опозиције са трговцем дрогом из Младеновца, јер је чак и он – краљ свих лажи и лажова – морао да негира да зна ишта о томе и да истакне како не жели да прича неистине. Замислите онда колику је лаж изговорила Биљана Поповић Ивковић, државни секретар МУП-а, на конференцији за медије који сат раније када ни председник СНС није могао да је подржи у томе, остављајући је онако уцењену и корумпирану купљеном дипломом и имовином без доказа о пореклу да се сама копрца и удави у својим безочним лажима и клеветама?

Оно што је заправо ново и важно јесте да је председник СНС морао ванредно из Атине да пружи судску одбрану Горана Папића, заменика начелника СБПОК-а, за кога се не сећа да ли га је икада упознао или случајно срео. Зашто је ово сада било толико хитно и битно да се каже у Атини – после месец дана од моје прве епизоде у серијалу „Криминални кругови“ у Народној скупштини у којој сам на светлост дана изнео деловање Горана Папића, кума министра полиције Небојше Стефановића? Једино логично образложење гласи да је синоћна атинска одбрана Стефановићевог кума Горана Папића и криминала у врху МУП-а од стране председника СНС први знак помирења два мафијашка клана у СНС – Андрејевог и Небојшиног – у невиђеном страху од распада читавог корумпираног система због открића крупних афера у врху власти последњих неколико недеља.

Ко је Горан Папић звани Конобар, кога је председник СНС синоћ из Атине ванредно морао да брани и због чега?

Горан Папић је суспендовани заменик начелника једне од најважнијих служби унутар Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије – СБПОК-а (Службе за борбу против организованог криминала). Против њега и његовог такође суспендованог колеге Томислава Антонијевића, шефа одсека УКП за сузбијање кријумчарења опојних дрога, води се дисциплински поступак и посебна истрага Сектора унутрашње контроле МУП-а због бруталног пребијања и покушаја убиства Дејана Пејовића, власника ресторана „Јахорина“ у Београду, 22. октобра, у улици Заплањској на Вождовцу, у сред бела дана, пред Пејовићевом супругом која је вриштала. Ови поступци против суспендованих Папића и Антонијевића још увек нису окончани и не зна се њихов епилог.

Такође, МУП Србије одбија да пружи следеће информације од јавног значаја:

• Ко је дао препоруку и потписао напредовање Горана Папића, званог Конобар, који је без икакве полицијске школе за мање од четири године постао заменик начелника СБПОК-а?
• Коју диплому средње школе и факултета има Горан Папић, пре запослења у полицији конобар у угоститељском објекту свога оца, односно да ли је за његово запослење и напредовање у служби од 2014. године пресудно то што је, према сведочењу Папићевог оца Милорада, кум министра полиције Небојше Стефановића који те 2014. године постаје министар?

Иначе, први Папићев задатак у МУП-у био је у Кабинету министра на пословима безбедности где се бавио прислушкивањем новинара, Данас надзире Одељење за посебне акције (ОПА), које је у међувремену измештено у СБПОК и стављено под његову контролу. Ово Одељење се бави противзаконитим праћењем и прислушкивањем опозиционих лидера и новинара. Горан Папић је тако постао наследник Дијане Хркаловић, познатог експонента мафије у врху МУП-а, која је у међувремену склоњена и променила идентитет. Шта је судбина Горана Папића видећемо ускоро.

 

ОРИГИНАЛНО ПИСМО СУЗАНЕ ВАСИЉЕВИЋ, АКТУЕЛНОГ САВЕТНИКА ЗА МЕДИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА,

УПУЋЕНО 5. ЈУЛА 2010. ГОДИНЕ ЊЕНОМ ТАДАШЊЕМ ШЕФУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ИВИЦИ ДАЧИЋУ

Šefe,

S obzirom da nam prilike neće dozvoliti da se vidimo, a ja ne mogu da ne kažem ono što me u poslednje vreme muči, ovo je jedini način da ti to prenesem.

Ja sam došla u MUP Srbije na tvoj zahtev, odbivši ponudu Telekoma da budem šef marketinga (koju mi je Radujko uputio 3 dana posle tebe). Došla sam i od Biroa sa 6 zaposlenih, napravila ozbiljno odelenje od skoro 20 ljudi, web site, novine, medijsku mrežu i video servis.  

Nikada za ove, skoro 2 godine, nisam uradila ništa što bi tebe kompromitovalo, ni kao ministra ni kao predsednika SPS-a. Štitila sam tvoje interese, zaustavljala nepoželjne članke u novinama i priloge na televiziji, zaustavljala štampanje Pravde, radila političku kampanju u medjunarodnoj zajednici, ne zato što sam špijun, već zato što sam prvi put bila u mogućnosti da podržim nešto za šta sam mislila da je dobro za moju zemlju.

Kada su ti Amerikanci, Francuzi i Nemci okrenuli ledja, ja sam sa Brankom jurila ambasadore po Beogradu da ih molim da te razumeju. Po gradu me prozivaju jer svoje privatne veze koristim da tebi zakazujem sastanke sa ministrima drugih zemalja. Uz mene je došla i podrška Nataše Kandić, Biljane Kovačević Vučo, NUNS-a, OEBS-a i mnogih drugih, koji su sa podozrenjem gledali tvoj dolazak na vlast. Možda me neki u SPS-u nisu voleli, ali oni koji su te do tada mrzeli počeli su da te gledaju sa odobravanjem. Na novinarskim tribinama je hvaljena odluka Ivice Dačića koji je „jedini dovoljno hrabar“ ministar pa je za šefa Biroa za medije doveo čoveka koji nije iz stranke, nego je profesionalac. OEBS nas je u zvaničnom izveštaju proglasio najboljim odelenjem u MUP-u… To nije bila samo pohvala meni. Ja sam je shvatala kao naš zajednički posao. Da ne pominjem porast rejtinga, nagradu „Najevropljanin“ za koju je Branko pola života dao ne bi li omogućio da je dobiješ, pregovore oko vizne liberalizacije, koje je takodje Branko vodio i još milion drugih stvari, koje smo zbog tebe radili, jer samo je TEBI rastao rejting dok mi nismo dobili ni jedno „hvala“ od rodjenog šefa!

Ovo što se sada dešava je dovelo do toga da mi je užasno krivo što sam i jedan jedini dan života provela radeći za tebe. Prvo si Branka ostavio na cedilu jer „nećeš svoju karijeru da vezuješ za njega“ (kako si mi onda u Washingtonu rekao), a sada i mene jer jednom ljudskom otpadu ne možeš da kažeš ne. Kako sam ja tačno tebe mogla da sprečim da je postaviš na mesto šefa Biroa? Pa zašto onda to nisi uradio? Zašto njoj ne kažeš pravi razlog nego joj objašnjavaš u sms porukama (koje ona naravno dalje šalje nama) da ne možeš da nas oteraš sada i da ona zna zašto! I dozvoljavaš da jedna bivša prostitutka moje, Brankovo a na kraju i tvoje ime, povlači po internetu i televiziji, da meni preti batinama i šalje vulgarne sms poruke.

U stranim izveštajima koji kruže ovih dana po Beogradu se kaže da „bivša poslovna pratnja, koju je Ivica Dačić upoznao u restoranu Que Passa vodi kadrovsku politiku po MUP-u“. O svemu tome obavešten je i tvoj šef kabineta Branko Lazarević. Da li si se ti sve ove godine borio za to da u jednom danu izgubiš sve zbog takve spodobe? Zbog osobe koja javno u Gradskoj skupštini tvog snimatelja, pred još pedeset ljudi, hvata za dupe i zove ga da dodje kod nje kući!!!

Da li je u redu da se Dragan Marković smeje dok mi saopštava da si ga iz Bugarske zvao da mi prenese da se na Danu policije ne eksponiram jer će Ivana da se ljuti? Ili da ne mogu da idem na TV Pink, kao predsednik organizacionog odbora Dana policije, jer će to Ivanu da nervira? A onda s punim pravom Milošu Oparnici u Montevideu kukaš kako je MUP grozna institucija i kako pravi ljudi zbog šljama ne mogu da dodju do izražaja!!! Pa kome na ovom svetu ti onda možeš da objasniš svoje odluke????

Šta ja da kažem novinarima koji me zovu i pitaju da li znam da mi je šefova žena završila u bolnici pod nervnim slomom pre neku nedelju, zbog afere sa nekom cigankom?

Šta da kažem predstavnicima ambasada kojima se za pomoć obraćaju funcioneri tvoje stranke žaleći se na Ivanu (znam i kojim ambasadama i koji funkcioneri ali ti neću reći imena da ljudi posle pakao od nje ne bi preživljavali). Zar ja posle 42 godine života ne smem na miru da izadjem iz kuće jer mislim da će me psihopata sačekati negde na ulici i izbosti nožem?

I zar ti posle 2 godine zajedničkog rada nemaš hrabrosti da me pogledaš u oči i kažeš mi šta misliš o meni i gde je tačno nastao problem u našoj komunikaciji nego ove odvrtane poruke šalješ njoj?

Svi predstavnici medjunarodne zajednice, OEBS-a i nevladinih organizacija su obavešteni o akciji koja se vodi protiv mene. S obzirom da sam ja profesionalac i da još uvek radim za tebe, nisam nikome rekla ko zaista stoji iza ovoga. Ne zbog tebe, već zbog mene same i tvoje porodice. Svi misle da su to ljudi iz SPS-a jer su joj oni jedini prijatelji na toj lažnoj stranici Facebooka. Zato te molim da svoj problem rešiš uskoro, na ovaj ili onaj način.

Suzana

 

ДОПИС НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ О ПРЕИСПИТИВАЊУ ДОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИЈА НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА И ЈОРГОВАНКЕ ТАБАКОВИЋ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поштовани,

Обраћамо Вам се са захтевом за покретање поступка преиспитивања докторских дисертација министра унутрашњих послова и секретара Савета за националну безбедност г. Небојше Стефановића и гувернерке Народне банке Србије гђе Јоргованке Табаковић.

Након утврђивања да је докторска дисертација министра финансија у Влади Републике Србије Синише Малог плагијат, сматрамо да је потребно да се покрену поступци за преиспитивање докторских дисертација министра унутрашњих послова, у чију се оригиналност сумња још од 2014. године, након текста научних радника Угљеше Грушића, Бранислава Радељића и Слободана Томића, који достављамо у прилогу.

Такође, оригиналност докторске дисертације гувернерке Народне банке спорна је још од 2016. године када су новинари ЦИНС-а након провлачења доктората кроз софтвер „Турнитин“ утврдили велики део текста који је дословце преписан из туђих радова без цитирања. Текст о томе такође достављамо у прилогу.

Пошто су у питању одбране докторских радова на приватним факултетима, захтевамо од Министарства просвете да се што пре оформи непристрасна комисија и покрене процедура преиспитивања.

У Београду, 25. новембра 2019. године

Бошко Обрадовић, народни посланик мр Иван Костић, народни посланик Марија Јањушевић, народни посланик др Драган Весовић, народни посланик

*****

МАФИЈАШКА ПОЛИТИЧКА ПИРАМИДА У СРБИЈИ

Александар Вучић, шеф политичке мафије

Андреј Вучић, извршни шеф политичке мафије

Политики мафијаши у Влади Србије

Златибор Лончар, министар здравља

Синиша Мали, министар финансија

Небојша Стефановић, министар полиције

Братислав Гашић, директор БИА

Дијана Хркаловић, бивши државни секретар МУП-а

Политичка мафија у тужилаштву и судству

Загорка Доловац, републички јавни тужилац

Александар Степановић, председник Вишег суда

Јован Јовановић, председник Привредног суда

Политичка мафија у медијима

Владимир Беба Поповић, саветник СНС за медије

Жељко Митровић, власник страначке СНС ТВ ПИНК

Драган Ј. Вучићевић, главни уредник дневног СНС листа „Информер“

Оливера Зекић, члан СНС РЕМ-а

Драган Бујошевић, директор СНС РТС

Ненад Љ. Стефановић, главни уредник информативног програма СНС РТС

СНС кумови

Станко Суботић Цане

Никола Петровић

Ненад Ковач

Звонко Веселиновић

Милан Радојичић

Славиша Кокеза

Горан Веселиновић

Горан Папић

Александар Папић

Дмитар Ђуровић

Милосав Миличковић

Југослав Петковић

Младен Петковић

Милинко Величковић

Браћа политичке мафије

Андреј Вучић

Предраг Мали

Игор Брнабић

Немања Стефановић

Очеви политичке мафије

Анђелко Вучић

Бранко Стефановић