Институт за пчеларство као решење за производњу и продају пчелињег отрова
У Србији има око 25 хиљада пчелара са око милион регистрованих заједница пчела којима на жалост власт државе Србије не служи јер то не дозвољавају ЕУ стандарди и поглавља. Према европским правилима, пчелињи отров, баш као и змијски, више нису ресор министарства пољопривреде. Према истим фамозним ЕУ стандардима министарство здравља би требало да регулише начин прављења, обраде, продаје и дистрибуције апитоксина, али то се још није десило јер наравно то њих не мучи или их се не тиче.
Потребно је да се законски пропишу услови за производњу и чување апитоксина почев од просторија и хигијене до свих осталих стандарда. СПОС (Савез пчеларских организација Србије) је тај захтев поднео надлежнима још 2008. године, али ништа се није решило. ЕУ смутња не дозвољава.
Институт за пчеларство Републике Србије би могао да буде основан кроз инвестицију Републике Србије не већу од милион евра, а омогућио би дуплирање вредности извоза пчеларских производа из наше земље који тренутно износи око десет милиона евра годишње и јако осцилује од сезоне до сезоне, јер осим меда нема других значајних производа за извоз.
Да ли је корисно са милион евра инвестиције државе омогућити десетоструко већи приход пчеларима Србије? Инвестирањем у коморе за вакуумску лиофилизацију и лабораторију за прераду апитоксина Република Србија би добила не само дуплирање извоза већ и мање осцилације извоза производа пчеларства кроз Институт за пчеларство. У Србији, на црном тржишту, цена апитоксина пада и на 16 евра за грам иако је његова права фармацеутска вредност преко 100 евра. Разлог за то је пре свега недостатак законске регулативе. Тек кад то закони Републике Србије дозволе, ослобођени ЕУ колонијалне надређености, производња на легалан начин ће бити омогућена и извесно ће доживети и сто пута већи обим од данашњег. Процене су да се данас у Србији произведе неколико килограма апитоксина. Више се произведе у Македонији, Бугарској или Хрватској.
Апитоксин се производи тако што се на кошницу постави плоча која се укључи у електро-апарат. Струја одређене фреквенције провоцира пчеле на убадање и лучење отрова на плочу а кроз танак најлон који спречава прљање апитоксина другим примесама. Са плоча (најчешће стаклених) се затим скидају кристали апитоксина и чувају у тамној стакленој теглици на тамном, потпуно сувом месту и ниској температури. Постоји неколико технолошких решења за сакупљање апитоксина која су детаљно описана у практичној студији групе професора са Државног универзитета у Нижњем Новгороду, Руска Федерација, у монографији „Апитоксинотерапија“ из 2015. године.
Лиофилизација и чување пчелињег отрова у данас непостојећем државном Институту за пчеларство је само пусти сан српских пчелара под актуелном неолибералном влашћу. Лиофилизовани апитоксин би имао неколико пута вишу цену и чувао се практично неограничено у назначеном државном институту. Будући Правилник о пчелињем отрову мора да обухвати и лиофилизацију као начин да се пчелињи отров чува не једну годину већ више година!
Једно пчелиње друштво годишње може да да преко два грама пчелињег отрова што је по вредности у новцу више од вредности меда која се просечно добије по кошници, а која по дугорочном просеку за багремов мед износи 13 килограма приноса за Србију. У 2021. години просечан принос багремовог меда је био око 4 килограма по пчелињем друштву што је вредност од око 25 евра. Два грама пчелињег отрова вреде или би вредели да постоје закони државе Србије, неколико пута више.
Са 15 пчелињих заједница се сакупи један грам апитоксина у једном дану, а њега излучи око 90.000 пчела стражарица старости од 18 до 21 дан. Сваки трећи или четврти дан се понавља сакупљање апитоксина на истим друштвима. Са 500 пчелињих друштава може да се сакупи килограм апитоксина у години уз велики пожртвовани рад. Не мали број је таквих пчелара у Србији данас.
Не стоји ни тврдња да се данас, нигде у закону и подзаконским актима не помиње апитоксин јер Правилник о квалитету и другим захтевима за мед, друге пчелиње производе, препарате на бази меда и других пчелињих производа (Правилник је објављен у „Службеном листу СЦГ“, бр. 45/2003 од 17.10.2003. године) каже : „Члан 38. Пчелињи отров је производ отровне жлезде пчела радилица. Члан 39. Пчелињи отров ставља се у промет сушен у облику белог праха. Члан 40. Рок трајања пчелињег отрова је једна година од датума одузимања пчелињег отрова од стране медоносних пчела до употребе.“
Држава Србија данас не служи народу. Ништа од набројаних мотивационо битних детаља, на жалост, нама у Србији ништа не вреди без промене власти и скидања колонијалног јарма са нашег народа.
Дејан Комненовић
Члан Српског покрета Двери, пчелар