Ауторитетом се често пута погрешно назива нешто што проистиче из других односа и других тежња, које немају ничег заједничког са оним из чега проистиче прави ауторитет. Ауторитет потиче од способности и моћи једног човека да уреди извесне односе, из његове храбрости и одлучности, из поверења и угледа који ужива код других људи, из брзог решавања неких питања у сваком моменту и обезбеђеног успеха за све подухвате, из моћи предвиђања и предупређивања, из способности правилног просуђивања и процењивања људи и догађаја. То су главне особине их којих се рађа ауторитет, посебно политички ауторитет.
Ауторитет се не ствара силом. Употреба силе без ауторитета је насиље. Међутим, ауторитет ствара свога носиоца оном силом којој се свесно и добровољно подвргавају милиони људи.
Политички ауторитет представља велико поверење најширих слојева народних, да је политика коју носи и води тај политичар најбољи пут ка народном обезбеђењу и унапређењу, он тражи високу моралну вредност и жртвовање свих личних интереса. Ауторитативни политичар жртвује и свој живот ка циљу који је поставио, општи заједнички интерес њему је изнад свега.
Само ауторитети оваквих моралних квалификација могу обезбедити и учврстити стабилност једне политиче ситуације. Не помаже ту ни водећи положај, јер ауторитет је у служби свима и свакоме зарад опште народне користи, такође, не помаже ни највиши положај у држави, ако личност која га представља нема својства и одлике ауторитета.
Србија је вековима као многогрешна, многонапаћена и многострадална ипак рађала ауторитете наведених особина. Ново време нам је дало још једног таквог човека који је својом жртвом стекао поверење и епитет који носи тешко бреме ауторитета коме се може веровати. Такву личност су стварали сви наши велики ауторитети: били они црквени, философски или политички.
Захваљујући њима нисмо остали на ветромини новог доба. Имамо избор и решење…
Дејан Лукић
Мастер теолог
Председник ОО Двери Мали Зворник