Уласком у политику Двери нису желеле да буду само још једна странка на политичкој мапи Србије, већ организација која се залаже за враћање вере у традиционалне вредности једног друштва, организација која се истински залаже за промену, не само корумпиране власти, већ и целокуопног политичког система, али не за промену једног система материјалних вредности другим истим системом.
За све ове године Двери су истрајавале на својој искрености, доследности и интегритету. Двери нуде и траже истину, поштење, честитост, човекољубље, бригу за ближњег свог, солидарност, одговорност. Траже етику и морал као основу уређеног друштва. Посматрано са позиције разореног система вредности није ни мало лако подржавати или живети за политику Двери. Јер, она тражи одговорност. У политици Двери нема места за страначко запошљавање, за купљене дипломе, за крађу, корупцију, криминал, нема места за намештене тендере, за издају и продају наше државне територије, наших светиња. Али, у политици Двери увек има места за истину, за част и поштење, за искрену борбу за свој народ и своју земљу и увек има места за међусобно поверење.
Све ово свакодневно сведоче сви они који више или мање проносе идеје Двери, они који живе и страдају са Дверима. Верујем да то могу да виде и осете и сви други добронамерни људи, било да подржавају Двери или не, било да подржавају неке друге политичке опције или су незаинтересовани за политику. Али, такође, хоћу да верујем да и неки ранији чланови и симпатизери Двери, који су се из неког личног незадовољства окренули другим начинима поимања политике, у дубини душе, виде добронамерност дверјанског активизма, па зато не могу да схватим њихове све учесталије нападе на Двери, обилато потпомогнуте из других опозиционих организација. Разумљиво је да режим напада Двери у жељи да сачува власт не презајући ни од најгнуснијих лажи, али не могу да разумем да и у опозицији постоје људи спремни да износе лажи и клевете против Двери у тренуцима када нам је најпотребнија међуопозициона сарадња, разумевање, солидарност и поверење.
Можда одговор на то треба потражити и у псхологији која каже да имати поверење у некога као појединца или у организацију (у овом случају Двери) значи веровати у доследност и добронамерност у активностима и сопствену могућност да исте предвидимо на основу претходних заједничких искустава. А, претходна искуства показују, управо, доследност Двери у борби против режима, бескомпромисност и борбу за исте идеолошке циљеве од самог почетка политичке активности. Чињеница да верујемо у то да ће се особа или организација понашати у складу са нашим очекивањима даје нам могућност да са њом остваримо стабилан однос, испуњен поверењем.
У расправама о поверењу није увек јасно истакнуто да би о поверењу пре требало говорити као о способности индивидуе, односно њеном капацитету за стварање односа у којем постоји поверење, а тек онда као о карактеристици односа између више људи који осећају константно незадовољство односима које успостављају, погрешно трагају за решењем у самим односима, не схватајући да је проблем заправо у њима самима, то јест њиховој неспособности да успоставе однос поверења.
Промене у понашању су свакодневна појава, а постојање неизвесности и немогућност сагледавања блиске или даље будућности нас наводе на сагледавање особина сваког појединца. Различити погледи на свет у значајној мери утичу и на избор одговарајућих политика током времена. Из тог разлога је неопходно анализирати систем вредности становништва и његове промене током времена као и начин на који појединци доносе одлуке. Људи често занемарују сопствене унутрашње карактеристике у интерпретацији стварности.