Слободану Ерићу, уреднику „Геополитике“, неко угрожава живот. Он се жали надлежнима, али му не помаже. Ником није стало да одбрани часног грађанина Србије, истинског родољуба, који својим радом служи Богу и отаџбини. То је, опет и опет, доказ да у Србији влада глуво доба.
Глуво доба, или недоба, у српском народном веровању је онај период у току ноћи кад све мирује и спава – и човек и природа, али када се буде демонске силе, страшилишта и привиђења, ноћне море и утваре. У тај час, људско биће губи временску оријентацију, а његови страхови расту.
Задатак човека у глуво доба је да буде будан, окат, напрегнута слуха, да би чуо јутарњи поветарац који наговештава освит; он, кроз мрчаве тренутка, мора да види светлост која се назире на обзорју, и не сме се препустити страховима и привидима.
Бити будан – то је, дакле, све! Ерићева “Геополитика“ је новина која нам је помагала да, све ово време, од почетка 21. века, будемо будни. Док су многи-премноги желели да нас успавају, да би могли да овај простор разграде и окупирају, „Геополитика“ нас је, са својим главним и одговорним ( заиста одговорним! ) уредником опомињала на трајну будност. И били смо, са Слободаном Ерићем, будни сви ми – и аутори и читаоци. Ерић је увек знао да је Нови светски поредак нови светски хаос, и да се ближи крај „раја за магарце“. Ко зна колико су се душмани здравог разума и истине изругивали текстовима које је „Геополитика“ објављивала о слому савременог капиталистичког система и Трећем светском рату као последици тог слома, да би сад, у доба коронократије, видели како се све претвара у хаос и несрећу којој краја нема, нити се назире. Ерић је знао да су нам Косово и Метохија изнад Европске уније, јер су освештане крвљу србских мученика с кнезом Лазаром на челу, док је ЕУ саздана на песку антихришћанских лажи и ситних, земаљских интереса. Лако је сад, после БРЕГЗИТ-а, бити евроскептик, али је „Геополитика“ од првих бројева била евроскептична и знала то да образложи, јер смо видели разлику између бриселске Вавилонске куле, коју одијамо јер је тоталитарно -утопистичка, и деголовске Европе нација од Атлантика до Урала, коју бисмо и данас желели. Ерић је знао, као Драгош Калајић почетком деведесетих година прошлог века, кад је Русија била на коленима, да Русија устаје, и да је наше место уз земљу која нам је, вековима, једина стварно помагала да се ослободимо и остваримо своје националне циљеве и која нас, чак и кад није могла да помогне, никад није бомбардовала. Ерић је сведочио да Србија мора опет постати, и заувек остати земља домаћинска, која има довољно својих снага да се подигне, и да не треба да будемо убоги подражаваоци туђих образаца живљења. То јест, МОДЕРНИЗАЦИЈА БЕЗ ВЕСТЕРНИЗАЦИЈЕ, ТРЕЋИ ПУТ ИЗМЕЂУ БЕЗБОЖНОГ КОМУНИЗМА И НЕЧОВЕЧНОГ ЛИБЕРАЛ-КАПИТАЛИЗМА; ЛЕВИЦА РАДА И ДЕСНИЦА ВРЕДНОСТИ. Ерићева будност потиче од чињенице да је он ученик Христа, Бога пробуђених, Који нас је саветовао да читамо знаке времена и да се не плашимо, јер је Он победио свет.
Слободан Ерић, истински Србин и хришћанин, нас је будио и буди.
Зато морамо тражити, овде и сада, да његов живот буде заштићен. То је најмање од онога што је заслужио!
др Владимир Димитријевић
председник Политичког савета Двери