Још од приватизације медија у Србији током 2014. и 2015. године, очекивало се доста по питању медијских слобода.
Излазак државе из власништва у медијима и пројектно суфинансирање садржаја од јавног значаја уместо државног система финансирања, уливало је наду да ћемо имати слободне медије, на које власт више неће моћи у толикој мери да утиче и да их контролише. Уместо тога добили смо приватизацију у којој је велики број локалних медија приватизован од стране појединаца блиских власти. Тако смо добили локалне телевизије и радио станице на којима се не може чути ни реч о опозицији, о раду опозиционих странака и активиста, па чак ни ставови било кога ко другачије мисли од актуелне власти. Претходном Медијском студијом било је предвиђено и отварање 10 до 15 локалних јавних сервиса, али до данас, то се није догодило. Такође, претходном Медијском стратегијом било је предвиђено и отварање 6 регионалних јавних сервиса, што се такође, није догодило.
На ово треба указивати, јер локални медији, од локалних новина до телевизија, имају много већи значај за формирање мишљења грађана у једној локалној заједници, него што се то мисли. Грађани би на локалним медијима требало да буду објективно информисани о дешавањима у њиховој средини. Уместо тога, локални медији су, углавном, партијска гласила владајуће странке и медијски промотивни канал локалних челника. На вестима локалних телвизија најчешће можемо видети потпуно пристрасно и необјективно информисање, а о медијском плурализму нема ни говора.
Да ли се ова медијска слика локалних медија може променити? Да ли би већа укљученост и заинтересованост грађана за стање у локалним медијима извршила одређени утицај и притисак на власнике да се на овим медијима чује и глас опозиције? Да ли је обавезујуће поштовање Закона о јавном информисању и медијима којим је прописано да локалне самоуправе јавним новцем могу да финансирају искључиво медијске садржаје којим се остварује јавни интерес у информисању грађана, јер буџет локалне самоуправе пуне сви њени грађани?
Недовољна заинтересованост грађана за рад локалних медија, као и недовољно сагледавање значаја локалних медија који скоро без икакве контроле емитију програм и исто тако, скоро без икаквог медијског плурализма, довело је до тога да се на овим медијима не могу појавити чак ни појединци из јавног живота који не дају подршку владајућим странкама. На овај начин врши се једна свеобухватна злоупотреба јавног медијског простора која пролази тихо, а чије последице можемо да видимо у свакој локалној средини.
Гордана Маринковић Савовић
Члан Председништва Двери