Све последице страха који нам је већ данима а сад и недељама упорно и свакодневно испоручиван од стране Председника, Премијерке и осталих чинилаца власти и понеких представника струке, тек ћемо видети кад ова епидемија прође.

     А то је како ће српско друштво поднети све ово кроз шта пролази – са једне стране притиснуто потребом да преживи здравствено, с друге стране економски, а са треће да избегне жигосање болесника који шири или је већ проширио заразу другима.
     Случај медицинске сестре са Института за Плућне болести Војводине која се уредно пријавила кад је осетила прве симптоме болести, а чији су лични подаци у саопштењу Штаба за ванредне ситуације општине Шид обзнањени јавно (адреса становања, њене године и иницијали – фалила је још само фотографија) с правом је узнемирило јавност.

      Иако је Одлуком кризног Штаба Владе Војводине давање оваквих података забрањено, те да је Повереник за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података личности покренуо надзор, треба озбиљно сагледати праве узроке овог понашања а не само појединачно решавати такве случајеве.

     А прави узроци су у наметнутом осећају панике, страха, осуде од самих представника власти према потенцијалним преносиоцима заразе. Овај штаб је само реаговао инстиктивно – „брзо означити потенцијалну опасност као и све који су били у додиру са њом“ и елиминисати их из друштвеног живота.

     Кампањом која се води већ недељама, као потенцијално опасни по друштво означени су наши људи из дијаспоре, сезонски радници, верници СПЦ…

     С друге стране, грађанству су константно приказиване слике са Сајмова у халама у којима има на стотине кревета, и у Новом Саду и у Београду. Порука претње изазвала је страх али код многих и размишљање – „не нећу да тамо одем, радије ћу остати кући болестан па макар умро.“ Последице оваквог неуког понашања власти и њено очито не(намерно) несналажење у информативној пропаганди кроз медије оставиће дубоке последице у друштву. Константно мењање метода и начина репресивних мера изазвало је оправдану критику јавности.

     Премијерка оштро осуђује све који критикују Председника државе јер то раде, како она каже због политичких поена, а сама намерно „заборавља“ да се активна изборна кампања води већ месец дана директно из централе СНС, којој и она и Председник државе припадају. Јер да не припадају, више би промишљали о свим својим грађанима, о свим својим не одговорним изјавама и потезима.

     Забране кретања у време највећих хришћанских празника, а у исто време дозвола да се данима пре тога слободно иде по мегамаркетима, створиће додатно осећај понижености, незадовољства и додатног стреса код верника. Али то очигледно у овој власти никога не брине.

     Одговорност коју доноси власт није само тренутни маркетиншки резултат на политичкој лествици и борба између ње и опозиције. Одговорност власти је да у борбу са овим вирусом, без подела на ове или оне, укључи све политичке и стручне чиниоце који желе добро овој држави, јер свака власт дође и прође, а једино Србија остаје.

Ивана Стојановић, члан Председништва Српског Покрета Двери