У припреми за штампу је нова књига Бошка Обрадовића – Криминални кругови: Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС. У наставцима доносимо изводе из ове књиге која ће први пут пописати и јавно објавити све главне носиоце криминала и корупције у Србији.

     Србијом не влада Влада Србије већ криминални кругови неколико најмоћнијих породица: Вучић, Мали, Стефановић…, уз заштиту првих људи Тужилаштва и Судства који све њихове криминалне афере гурају у фиоке: Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца, Јована Јовановића, председника Привредног суда и Александра Степановића, председника Вишег суда у Београду.

Много више од министара у Влади Србије о великим привредним и криминалним радњама одлучују очеви и браћа из сенке: Анђелко Вучић, Бранко Стефановић, Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, Немања Стефановић – најјачи су трговци утицајем у Србији, заједно са кумовима ове политичке мафије: Станком Суботићем Цанетом, Николом Петровићем, Ненадом Ковачем, Звонком Веселиновићем, Миланом Радојичићем, Славишом Кокезом, Гораном Веселиновићем и Гораном Папићем. Криминални досије имају и министри, попут Синише Малог и Златибора Лончара, затим шеф БИА Братислав Гашић, али и медијски посленици попут Владимира Бебе Поповића, Жељка Митровића, Драгана Ј. Вучићевића или Оливере Зекић.

Ко је Горан Папић, најмање познато име међу поменутим кумовима и нова звезда српске полиције која је наследила Дијану Хркаловић као особа од највећег поверења Небојше Стефановића?

 

Сва кривична дела и друга недела Небојше Стефановића      

После доказаног плагијата докторске дисертације, као и кривичног дела фалсификовања дипломе основних факултетских студија на лажном Мегатренду у Лондону, на светлост дана почеле су да излазе и много озбиљније афере у вези са Небојшом Стефановићем, практично другим човеком власти СНС иза Александра Вучића. Између осталог, Небојша Стефановић не жели да открије порекло имовине, а пре свега куће-хацијенде на Бежанијској коси, док је његов отац Бранко Стефановић уплетен у крупан криминал са трговином утицајем и оружјем. Посебна тема којом ћемо се бавити у више наставака јесу људи од Стефановићевог највећег поверења који су огрезли у криминалне радње и који у томе имају подршку и заштиту министра полиције. Први од њих је Горан Папић, актуелни заменик шефа СБПОК – Службе за борбу против организованог криминала, чија породица је у кумовским односима са породицом Стефановић.

Наиме, као што је Бранко Стефановић, пензионер, почео да се бави трговином оружјем тек по доласку сина на место министра полиције, која иначе издаје дозволе за ову специјалну привредну делатност, Горан Папић је такође дошао у МУП тек по постављењу Небојше Стефановића за министра полиције 2014. године. Папић нема никакво полицијско образовање и пре доласка у МУП радио је као конобар у угоститељском предузећу свога оца, са незавршеном средњом школом. Прво радно место у МУП-у било му је у контроверзном Одељењу за послове безбедности при Кабинету министра полиције, које се везује за незаконито праћење новинара. Није познато када је и како Горан Папић завршио средњу школу и факултет, односно да ли уопште има одговарајућу стручну спрему за радна места на којима се нашао у МУП-у. Оно што је најкарактеристичније јесте његово муњевито напредовање у каријери: за четири године стигао је до места заменика СБПОК-а, чему не могу да се надају ни школовани и искусни полицијски службеници са 20 година радног стажа. За ове четири године прешао је пут од Кабинета министра, преко Одељења за опсервацију и документацију и Службе за специјалне истражне методе до Службе за борбу против организованог криминала, где је данас заменик начелника. За само четири године променио је позиције од извршиоца, преко вође групе и начелника одељења до заменика начелника читаве службе при Управи криминалистичке полиције. Са собом, мимо правилника МУП-а, доводи и друге непрофесионалце у поменуте најзначајније службе српске полиције.

Након мистериозног одласка Дијане Хркаловић из МУП-а њен наследник постао је Стефановићев кум Горан Папић лично. Посебно је питање где је она нестала и да ли је променила идентитет?

 

Случај Дејана Пејовића             

Да овде није случај само о злоупотреби службених овлашћења и кршењу Закона о полицији, већ о окорелим криминалцима са полицијским значкама, најбоље говори случај бруталног пребијања Дејана Пејовића од стране Горана Папића лично који се одиграо 22. октобра у Заплањској улици у Београду. Наиме, београдски угоститељ Дејан Пејовић у сред бела дана пребијен је на улици пред вратима свог ресторана пред супругом и другим сведоцима од стране заменика начелника СБПОК-а Горана Папића и његовог колеге Томислава Антонијевића, да би затим полицијски службеници из Полицијске станице на Вождовцу притворили жртву и покушали да овај случај заташкају. Шта се заправо десило?

Дејан Пејовић је доктор наука, научни радник, предузетник и власник ресторана „Јахорина“ на Вождовцу, отац троје веома успешне деце, који није осуђиван и никада није имао проблема са законом. Тога дана имао је вербалну расправу са Милорадом Папићем, оцем Горана Папића, такође власником оближњег ресторана, који му је у више наврата месецима уназад гребао ауто на паркингу као вид освете због конкуренције, у чему га је том приликом видела и Пејовићева супруга Ивана. Након вербалне расправе у Заплањској улици у Београду око тога, старији Папић је појурио Пејовића желећи да га удари, што је учинио у више наврата закачивши и Пејовићеву супругу која је стала између њих. На Пејовићев узвик да су камере све снимиле и да је позвао Полицију, Папић сениор је запретио да ће сад доћи да га пребију и повикао: „Знаш ли ти ко је мој син, знаш ли ко му је кум? Министар полиције!“ Након неколико минута, уместо позване полицијске патроле, на лице места стиже црна шкода (регистарски број БГ 15 75 AD) из које излазе двојица са тамним наочарима: Горан Папић, заменик начелника СБПОК-а лично, са колегом Томиславом Антонијевићем, шефом одсека УКП за сузбијање кријумчарења опојних дрога. Након што му отац показује руком на Пејовића, Папић га стиже у бекству ка улазу у двориште ресторана и почиње да га удара заједно са колегом, уз повике „Знаш ли ти чији сам ја кум“. Ударају га и шутирају обореног на земљу обојица, најмање 20 пута, пред присутном Пејовићевом супругом која вришти и преклиње да га пусте јер ништа није крив што је звао Полицију да га заштити од напада, док се у позадини чује глас старијег Папића који виче „Убијте ђубре“. Папићу чак у једном тренутку испада пиштољ и шаржер из одела, а затим полицајци Пејовићу стављају лисице на руке и гепекују га, односно стављају на задње седиште возила којим су дошли и настављају да га ударају у колима. У колима добија још најмање 20 удараца од Папића који га све време испитује и вређа.

Ово константно физичко малтретирање и пребијање Пејовића траје најмање 10-15 минута док није стигло више полицијских возила и полицајаца из станице Вождовац. На челу полицијске патроле био је инспектор Александар Степановић, који се најпре грли са Папићем а затим остаје у вишеминутном разговору са њим, потом извлачи Пејовића из Папићевог аута и пребацује га у полицијски ауто, док Папићу ставља друго полицијско возило на располагање да слободно напусти место злочина. Инспектор Степановић на Пејовићевим рукама мења Папићеве лисице за нове своје лисице, одбијајући да му се пружи помоћ од стране пристигле Хитне помоћи и остављајући га тако пребијеног и даље везаног. Ту одмах почиње Степановићево убеђивање жртве бруталног пребијања да је она крива за то и да све то треба тако и да се заврши, што се наставља и након привођења у Полицијску станицу Вождовац и након одласка у Ургентни центар, где су му констатоване бројне контузије, отворене ране, хематоми на телу и повреде вратних пршљенова због чега му је стављена медицинска крагна. Пејовић остаје најмање шест сати у притвору, иако је законска могућност привременог задржавања у полицијској станици само четири сата. У полицијској станици Пејовићу се нуди најбоље печење, сокови и друго шта хоће да би се овај случај заташкао. Инспектор Степановић одбија да узме званичну изјаву од Пејовића и он је даје уз присуство адвоката и додатно убеђивање да одустане од своје верзије догађаја тек после два дана и пријављивања читавог случаја Илији Ходоби, начелнику СБПОК-а. Проблем је у томе што Илија Ходоба у СБПОК-у игра улогу Зорана Радојичића, непостојећег градоначелника Београда, који се ништа не пита и чији заменик практично води главну реч. Посебно је срамно саопштење МУП-а овим поводом у коме се каже да је Пејовић задржан због изјаве сведока и сумње да је другом лицу задао више удараца и зато што се о издата наређења службеног лица оглушио. Такође, инспектори МУП-а на челу са Томиславом Антонијевићем и Александром Степановићем су без икаквог налога упали у приватни посед Дејана Пејовића, претили његовој супрузи ако не преда диск са снимцима са камера, потом одузели снимке који су забележиле цео случај, и те снимке уништили, о чему постоје докази из извештаја овлашћеног сервиса.       

С обзиром да је овај драстичан случај злоупотребе службеног положаја упркос свим покушајима инспектора Степановића да га заташка ипак процурео у јавност, против Папића и Антонијевића покренут је дисциплински поступак како би се утврдило да ли су прекорачили овлашћења и они су удаљени са посла док овај поступак траје, а о свему је обавештен и Сектор унутрашње контроле који треба да спроведе посебну истрагу. Вероватно ће бити кажњени само финансијски, са одбитком дела од плате и враћени на посао, без икаквих других последица, а посебно не онога што би било једино исправно – кривичног гоњења и губитка било какве даље службе у полицији.  

 

Захтевам оставке и кривичну одговорност     

Због свега наведеног, тражим хитну оставку Небојше Стефановића на све државне и страначке функције, а од републичког јавног тужиоца Загорке Доловац налог за хитно хапшење, истражни поступак и кривично гоњење Горана Папића, Бранка и Небојше Стефановића.

Све ово је разлог и за пад Владе Ане Брнабић, чији је Небојша Стефановић потпредседник и министар унутрашњих послова, као и за одговорност председника СНС Александра Вучића који га је поставио и за секретара Савета за националну безбедност и шефа Бироа за координацију свих служби безбедности. Такође, позивам све часне службенике МУП-а и врхунске професионалце у српској полицији којих је 90% да се заједнички супротставимо оваквим криминалним појавама у нашим службама безбедности и одвојимо жито од кукоља.

Последњи је час пре него што буде касно и мафија у потпуности не преотме државу.

 

Криминални кругови 8 – Србијом не влада Влада Србије већ мафијашка политичка организација на чијем челу су браћа Вучић

 

Бошко Обрадовић

Народни посланик и председник Српског покрета Двери