У ужасној несрећи у Нишу, пре две ноћи због дивљачке пребрзе вожње деветнаестогодишењег младића, настрадали су дванаестогодишњи дечак и Нишлија, отац троје деце, и то док су ходали тротоаром. Хорор на лицу места, поломљене ограде и изваљени саобраћајни знаци говоре о томе да су несрећни човек и дете били ударени огромном брзином и масом скупоценог „Аудија“ велике кубикаже. Узнемирене Нишлијије, чији су булевари постали тркалишта скупих аутомобила, окупили су се током јучерашњег дана спонтано у два наврата, након трагедије.

     Пре тачно две године, након железничке несреће крај Доњег Међурова, где је на необезбеђеном пружном прелазу воз буквално преполовио аутобус препун путника и убио осам људи, у Нишу је организован протест „Стоп терору – за Ниш без страха“. Сви тадашњи захтеви да се коначно саобраћај у Нишу учини безбедним а Нишлије ослободе терора необезбеђених пружних прелаза, возова који пролазе док су рампе подигнуте, необезбеђене железничке пруге која пресеца град на два дела, да се спречи дивљачка вожња и поноћне трке нишким булеварима, остале су без одговора. Нишки булевари у вечерњим и ноћним часовима одавно за Нишлије нису безбедни. Сада то више нису ни тротоари.

Ова, последња у низу несрећа у којој су нестала два живота и трајно унесрећене две породице, и која је донела унела страх и огорчење Нишлијама, типична је по многим детаљима. Скупоцен и прејак аутомобил у рукама тек пунолетног деветнаестогодишњег возача, коме су након несреће објављени само иницијали, брзина већа више пута од брзине дозвољене у граду, све то превише личи на већ виђено. Ниш и Нишлије питају се ко је возач, а велико је узнемирење због помисли да ће се ова велика трагедија завршити попут оних, већ виђених на београдском пешачком прелазу, или на дољевачкој наплатној рампи, у којима су учествовали припадници или чланови породица привилеговане касте у Србији.

Због тога , чланови Градске организације Српског покрета Двери Ниш, уверени да ће и полиција и тужилаштво професионално окончати свој посао, захтевају од надлежних:

Селективност правде, чести примери привилегованог положаја и преблагих казни за припаднике политичке елите и чланове њихових породица за дела против безбедности саобраћаја, непостојање владавине права, преблага казнена политика за кривична дела у саобраћају, непостојање страха од санкција, као и непостојање васпитног дејства изречених санкција за „будуће убице из аутомобила „ охрабрују оваква понашања.

До када ће цена „заробљене државе“ и „окованог Града“ бити животи грађана Ниша?

Када ће грађани Србије схватити да политичка елита и обичан плебс нису пред законом једнаки?

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Српског покрета Двери

*Фото: Танјуг/Димитрије Николић