Говор Радмиле Васић, председника ГрО Двери Београд, са округлог стола под називом „Политичка екологија и зелени патриотизам – Како да заштитимо животну средину у Србији?“
У области заштите животне средине Србија заостаје за великом бројем земаља и Европе и света. Ово за последицу има велико загађење ваздуха, што је најлакше приметити, уништавање водних ресурса, што још не схватамо, загађење земље, коју не ценимо и не чинимо да је заштитимо. Од свих ових ресурса зависи нам квалитет живота. Они нам показују у каквој средини живимо, а начин како се данас понашамо показује у каквој ћемо средини живети у будућности.
Ако у скорије време не предузмемо конкретне кораке, свесно или несвесно троваћемо сами себе јер смо затровали најбитније ресурсе са којима располажемо – ваздух, воду, земљу. На жалост, питање својине воде и земљишта у Србији је под велом тајне јер не знамо који су наши ресурси продати и коме. Морам да поменем неколико великих загађивача животне средине: рудник у Бору и Мајданпеку, у Костолцу, у Обреновцу, железара у Смедереву, Фабрика “Меи та“ у Баричу, фабрике за прераду и складиштење опасног отпада. Загађења би била далеко мања када би јака држава тражила примену законске регулативе, постављање филтера и пречишћивача, пре него се испусти у околину и ваздух и вода.
Сва загађења која имамо изгледа нису довољна па сада имамо потписане меморандуме за испитивање лежишта литијума по Србији и отварање рудника “Јадар“ у Лозници. Уместо развојног бума добићемо потпуно загађено подручје са свим тешким металима и отровима, који ће преко воде и земљишта загадити и Дрину и Саву и Дунав. Још један пројекат који је у изградњи и који брине грађане је фабрика за производњу гума “Линг лонг“ у Зрењанину и то у граду који 16 година нема чисту и исправну воду за пиће.
Незаконито уништавање шума на Фрушкој гори, незаконита сеча дрвећа на сваком месту, посебно у градовима који вапе за чистим ваздухом, последњи случај је сеча кедрова у центру Ниша, без икаквих разлога и разумског објашњења, сеча шуме ради постављања река у цеви и истовремено уништавање и биљног и животињског света и живота дуж корита тих река, је обесхрабрујуће за сваког ко жели да се упусти у борбу против овог зла.
Да напоменем да је само у Београду уместо обећаних 1 милион стабала које је ова власт обећала да посади, у претходном периоду посекла без икаквог плана све што грађани нису стигли да заштите. У самом граду имамо проблем градске депоније у Винчи која је путем јавно-приватног партнерства решена на најгори могући начин по све становнике престонице и околине изградњом спалионице комуналног отпада у коме ће на само 10 км од центра града сагоревати преко 510.000 тона комуналног отпада годишње а нус производи од сагоревања бити депоновани поред постојеће градске депоније на отвореном. Износ овог пројекта у наредних 25 година плаћаће и наша деца и наши унуци.
Најважније за шта још увек мислимо да нам је Богом дано и да имамо на претек је вода која је неопходна за живот и коју загађујемо и уништавамо на сваком кораку. Од тога да Београд нема ниједну фабрику за пречишћавање отпадних вода (иако је буџет града преко милијарду евра), од тога да најелитније насеље “ Београд на води“ испушта своју отпадну воду директно у Саву, да и фабрика “Меи та“ из Барича такође испушта отпадну воду у Саву, до загађења Чукаричког рукавца од чистих фекалија из Топчидерске реке, у центру Београда, што је недопустиво. Морам да поменем још два будућа пројекта ове катастрофалне власти а то је сеча шуме у Кошутњаку и изградња мегаломанског пословно-стамбеног комплекса на Макишу у широј и ужој зони водозахвата. Ови пројекти су на Јавном увиду и сутра се одржава јавна седница за ПДР за Макишко поље и то ће бити једна у низу зелених акција Двери у очувању јавног добра у овом случају водозахвата Макиш, где смо позвали грађане да не дозволе усвајање овог плана јер ћемо бити угрожени сви у Београду.
У нашем Прогласу дали смо смернице за заштиту природе и рекли “није све на продају“!
Зелена акција Двери је нови, зелени друштвени уговор у Србији којим се предлаже дугорочно увођење зеленог патриотизма у институције, образовање и медије кроз формирање једне врсте „зелене културе“ живота у Србији.
У плану нам је да формирамо:
- „Зелену одбрану“, волонтерску службу за мапирање проблема, алармирање јавности и учествовање у волонтерским зеленим акцијама.
- „Зелени телефон“ за примање пријава, коментара и предлога на зелене теме.
- Дигиталну зелену секцију, са мобилном апликацијом, да сваки грађанин може брзо и бесплатно у реалном времену слати доказе оштећења или пропадања разних компоненти животне средине.
- Отворено зелено писмо властима на републичком, покрајинском и локалном нивоу, сваког 1. у месецу, у коме се на месечном нивоу пописују проблеми у заштити животне средине. Ово смо већ почели да примењујемо.
- Зеленог заштитника (менаџера). Свака локална самоуправа морала би по закону да има позицију зеленог заштитника (менаџера),
- Формираћемо Национални савет за еколошку безбедност,
- Еколошку мрежу Србије, која доноси успостављање тзв. еколошких мрежа, које се састоје од средишње зоне, заштитне зоне и еколошких коридора, и која треба да обухвати еколошки најважнија подручја од националног и међународног значаја.
- Национални фонд за енергетску и саобраћајну транзицију.
- У Београду је неопходно очување свих постојећих зелених површина, забрана градње на њима, стварање зеленог шумског појаса, стварање нових зелених површина, нових паркова, увести контролу и забрану уништавања дрвећа.
До примене свих ових тачака бићемо активни у очувању и заштити свих вредних природних ресурса које имамо – воде, ваздуха, земље, као и да ћемо наставити са обавештавањем јавности о свим штетним пројектима које доноси и потписује ова накарадна (СНС) власт.
Радмила Васић
Председник ГрО Двери Београд