Кривични поступак је поступно кретање унапред закоником уређеног поступка у једној кривичној ствари од његовог почетка до окончања. У доста сложеној процесној и криминалистичкој ситуацији којом је прожет кривични поступак, органи полиције поступају не само по одредбама ЗКП, већ и законским и подзаконским полицијским прописима, а у поступању примењују и правна и криминалистичка правила. Учешће полиције у кривичном поступку и њена делатност може се свести на ванпроцесну (неформалну), процесну (формалну) и остале делатности. Сви ови послови, делатности, радње и мере садржајно-методолошки у знатној мери се оријентишу на криминалистику.

     Закон о кривичном поступку из 1948. године овластио је органе унутрашњих послова да спроводе формални претходни поступак, у виду ислеђења које је обухватало извиђај и истрагу. Иследни органи су били истражитељи јавног тужилаштва и полиције. Извиђај се покреће када постоји основана сумња да је кривично дело извршено, без обзира да ли је учинилац познат, и то наредбом јавног тужиоца или иследног органа. Истрага се може покренути само против одређеног лица кад постоји основана сумња да је учинио тешко кривично дело и то решењем јавног тужиоца. Кад су у питању лакша кривична дела, ислеђење се завршава извиђајем, а код тешких дела истрагом.

Законик о кривичном поступку из 1953.године полицији и даље признаје статус процесних, извиђајних и истражних органа.Сада јавни тужилац није више dominus litis целокупног претходног поступка, односно да га иницира и спроводи.Уводи се институт истражног судије и ванрасправног већа, с тим да остаје и даље фаза истраге и извиђаја. Истрага се покреће на предлог јавног тужиоца истражном судији. Извиђај спроводи истражни судија, судија среског суда и овлашћени органи полиције. Истрагу спроводи истражни судија који може наредбом поверити спровођење истраге и истражном органу полиције.

Новела Законика о кривичном поступку из 1967. године предвиђа да органи полиције престају да буду процесни органи претходног поступка.Делатност полиције нормирана је тако да она поступа пре формалног покретања кривичног поступка. Новела укида извиђај. Истрага остаје у надлежности суда и претходни поступак постаје судски. Проширују се права и обавезе полиције. Она може позивати грађане и тражити обавештења, али их не може саслушавати у својству окривљеног, сведока и вештака. Делатност полиције се завршава састављањем кривичне пријаве у коју се уносе докази за које се сазнало прикупљањем обавештења.

Новелом Законика о кривичном поступку из 1973. године знатно су проширена права и обавезе полиције у вези са оперативно – криминалистичким активностима.

Јавни тужилац се првенствено обраћа полицији ради спровођења појединих истражних радњи – саслушање сведока.

Остаје овлашћење да истражни судија може поверити полицији извршење наредбе о претресању стана и лица или о привременом одузимању предмета.

Међутим, истражни судија може на предлог јавног тужиоца поверити полицији вршење и других истражних радњи ако се истрага спроводи за дела усмерена на подривање – рушење уставног поретка итд. Полиција може одредити притвор осумњиченом и исти може трајати 72 сата односно три дана. Ако притворено лице не буде пуштено на слободу, полиција је дужна да лице спроведе истражном судији.

Закон о кривичном поступку из 1976.године ванпроцесна делатност полиције се односи и на њено поступање када на захтев јавног тужиоца прикупљају потребна обавештења. Полиција је дужна да предузме све потребне радње и мере како би се пронашао учинилац дела, као и да се открију и обезбеде трагови дела и предмети који могу послужити као доказ. Законодавац је изричито навео мере и радње полиције а то су тражење обавештења од грађана,преглед превозних средстава, путника и пртљага, утврђивање идентитета,фотографисање и узимање отисака прстију, упућивање лица затечених на месту извршења дела истражном судији или задржавање таквог лица до доласка истражног судије на лице места, али не дуже од шест сати…Сада се утврђује поступак и услови под којима полиција може позивати грађане ради тражења потребних обавештења у вези са делом, учиниоцем, траговима, предметима и другим доказима. Одредбама овог законика се уређују питања у вези са формирањем кривичне пријаве, њеном садржином и пратећом документацијом. Појављује се и допуна кривичне пријаве, као резултат накнадних оперативних активности и сазнања од стране полиције.

Законик о кривичном поступку из 2001. године и измене истог закључно са 2009. годином детаљно регулише овлашћења полиције. Наиме, полиција више нема право да одређује притвор нити задржава осумњиченог без обезбеђења одбране нити да га испитује без браниоца. Значајна промена је установљавање посебног поглавља у Законику под називом преткривични поступак којим су детаљно регулисана права и обавезе полиције и оперативне радње и мере. Обавеза је овлашћеног службеног лица да о чињеницама и околностима које су утврђене састави записник или службену белешку. Наилази се и на ситуације када службено лице позове грађанина ради прикупљања обавештења, па се у току информативног разговора долази у сумњу да је грађанин учинилац дела.Тада ОСЛ обавештава грађанина о утврђеној сумњи да од сада има статус осумњиченог и да има право на браниоца који ће присуствовати његовом даљем саслушању.Ако осумњичени пристане да буде саслушан и том саслушању присуствује бранилац, записник о његовом саслушању се може користити као у доказ у кривичном поступку. О саслушању се обавештава државни тужилац који може присуствовати саслушању. Сва права која има осумњичени а која су предвиђена закоником, њему морају бити омогућена. Позвано лице се може задржати ради прикупљања обавештења или саслушања најдуже 48 сати од часа лишења слободе односно одазивања на позив и одмах а најкасније у року од два сата се и доноси решење о задржавању.

Осумњичени мора имати браниоца чим полиција донесе решење о задржавању.Лице лишено слободе мора бити одмах – без одлагања, а најкасније у року од 48 сати предато надлежном истражном судији.

У противном, мора бити пуштено на слободу. ОСЛ могу и без наредбе суда ући у туђи стан или друге просторије и спровести претресање ако држалац стана то тражи, ако неко зове у помоћ, ради извршења одлуке суда о притварању, или ради довођења окривљеног,ради лишења слободе учиниоца дела или ради отклањања непосредне и озбиљне опасности за људе и имовину. Такође, полиција може и без наредбе суда и присуства сведока може претрести лице приликом извршења решења о привођењу или лишења слободе, ако постоји сумња да то лице поседује оружје или оруђе за напад, да ће одбацити или сакрити, уништити предмете које од њега треба одузети као доказ у кривичном поступку. Такође, полиција може самоиницијативно предузети вршење увиђаја када су у питању извршена дела за које је прописана казна до 5 година затвора (а каснијим изменама до 10 година затвора) и под условом да истражни судија није у могућности да одмах изађе на лице места. Полиција може самоиницијативно да нареди потребна вештачења. Полицији су потребна стручна објашњења на лицу места догађаја, у вези са пронађеним предметима, појавама или нађеним стањем ради правилног обављања увиђаја, због чега се уосталом и обезбеђује лице места догађаја. Посебна овлашћења има полиција у поступку дела организованог криминала и других изузетно тешких кривичних дела.

Актуелни Законик о кривичном поступку који се примењује од јануара 2012. године односно октобра 2013. године, предвиђа тзв. тужилачку истрагу. Чак се на први поглед може уочити због тога понека сличност са ЗКП-ом из 1948. године. У односу на полицију то подразумева пре свега руковођење сада предистражним поступком. Задржана су у већини решења из претходног Законика што се радњи и мера тиче ОУП-а, постоји нова терминологија и неки нови називи, суштина је иста у односу на полицију, мада има неких разлика и измена. Одредбе Законика о претресању на основу наредбе суда, а на образложени захтев тужиоца, не помињу нигде активности полиције нити предвиђају њену делатност. Предвиђено је да се и без претходне предаје наредбе лицу (која постоји и која је донета од стране суда) и без позива на предају лица или предмета, може приступити претресању ако се претпоставља оружани отпор или друга врста насиља итд.

Да ли то значи да тужилац сам врши претресање на основу наредбе суда у присуству два пунолетна грађанина као сведока, односно сам приступа претресању без предаје наредбе јер претпоставља оружани отпор, на пример?! Да ли то значи и да ће лично тужилац тонски и оптички снимити ток претресања или фотографисати предмете током претресања?!

Са друге стране, Законик изричито предвиђа активности полиције и јавног тужиоца приликом претресања стана или лица без наредбе суда, уз обавезу тужиоца или полиције да поднесу извештај судији за претходни поступак који ће проценити да ли су били испуњени услови за претресање. При том, не треба заборавити термин тужилачке истраге и да тужилац руководи предистражним поступком и спроводи истрагу.

За посебне доказне радње, као и у Законику из 2001. године и изменама и допунама 2009. године, и сада је нужна делатност и ефикасност полиције. Полиција је дужна да поступа по налогу – захтеву тужиоца и да га о свим мерама и радњама редовно извештава, и то у року од 30 дана од дана пријема захтева. Овлашћења полиције су таксативно набројана као и у претходном законику, као и доказне радње полиције и прикупљање обавештења од грађана. Углавном, у садашњем законику се више инсистира на термину хапшење лица уместо некадашњег термина лишење слободе лица.

Улога полиције у кривичном поступку одређује се обимом и врстом датих законских овлашћења и мења се у складу са криминално-политичким ставовима у борби против криминалитета. Из свега приказаног, може се приметити да је у нашем праву било периода када су полицијска овлашћења била већа или мања, у зависности од друштвених прилика,степена развоја и других околности међународног или унутрашњег карактера.

 

адвокат Михаило Лакчевић

члан Савета за уставна питања, правду и законодавство покрета Двери