„Страх човеку каља образ често“. Ове речи познатог владике последњих година су актуелније него икада.
Страх је природна и нормална појава и тешко се може наћи неко који се баш ничега не боји. Док једни страхују за своје ближње у далеком свету, други да својим делима не увреде и повреде никога, трећи имају паничан страх на саму помисао да би могли да изгубе апсолутну власт. Код ових последњих то прелази у панику и параноју, те попут дављеника потапају чак и оне који се усуде да им хришћански приђу и на неки начин покушају помоћи.
Што је власт гора, то је њен страх већи. И они су свесни реалне могућности да ускоро падну и да под лупу истражних органа дођу сумњиви тендери или некретнине које су стекли за време вршења власти. Јер, на недавном примеру из општине Палилула видели су да „долази време ћорке“, а са много „путера на глави“ само ослушкују кораке у ноћи. И у таквом исчекивању у сваком човеку виде опасност,те у сваком поступку људи виде могућност за одвијање клупка мита и корупције које држе сакривено у недрима. Примера имамо на сваком кораку. Уместо да власт ослушкује народ и његове примедбе, жеље и потребе, она ангажује стотине БОТ-ова да као ватрогасци покушавају да угасе сваку искру која се појави. Али ове искре излазе и наложеог Бадњака слободе и развејавају се широм наше општине, града, земље. Место налазе у нашим срцима и подгревају идеју да устанемо. Буди се народ и то власт види. Власт покушава да мотком угаси ватру, али тиме је само разбуктава.
Да би Србија преживела и постала боље место за живот, потребна нам је комплетна ПРОМЕНА СИСТЕМА или нам спаса нема!
Инспирисано притиском челника општине на грађане који им указују на нагомилане комуналне проблеме и индиције да се ради о озбиљним малверзацијама,
Војислав Мацић
Члан Главног одбора Двери