Novosti

Čačansko čudo – dva gradonačelnika!

Čačansko čudo – dva gradonačelnika!

Čačak je uvek voleo da se hvali kako je prvi u Srbiji počinjao nešto. I ponovo je tako.

Čačak ima 2 gradonačelnika. Jednog zvaničnog, Miluna Todorovića i jednog nezvaničnog, Ostoju Mijailovića.


I dok je Milun Todorović poznat po tome da ne prima građane, da problemi građana ga ne zanimaju, da je neobavešten šta se dešava u Čačku, da masovno prima u javna preduzeća i ustanove članove SNS-a i da se ne zna da li radi kao gradonačelnik ili kod bivšeg gazde.


Dotle je Ostoja Mijailović poznat kao čovek koji je do juče bio u Novoj Srbiji, da je na mesto zamenika gradonačelnika postavio svoju rođaku bez ikakvog iskustva, da je sebi i svojoj TV Lav dodelio milione dinara iz budžeta grada Čačka, da je brata stavio kao odbornika u Skupštini Čačka, a svoje rođake „pravilno“ rasporedio po javnim preduzećima, da je kadrirao trenutne poverenike SNS-a u Čačku (Igora Trifunovića i Marka Parezanovića), da je osuđen za prevaru nad kupcima i krađu žiga (od BMW-a) u svojim firmama i da se na sednicama Skupštine Republike Srbije nije, za 2 godine, nijednom javio za reč po bilo čemu, a kamoli po nekom problemu koji muči Čačane.


Tako je Čačak po prvi put u svojoj istoriji dobio dva gradonačelnika – zvaničnog i nezvaničnog.


Zvanični, Milun Todorović, koji se ne bavi svojim poslom i za sve probleme je „neobavešten“ i uvek „čeka mišljenje stručnih službi“, i drugog nezvaničnog, Ostoju Mijailovića, koji se za sve pita i oglašava i koji za sve daje pravna tumačenja i rešenja, uglavnom koja nisu u skladu sa zakonom, ali verovatno jesu u skladu sa praksom na koju je nezvanični gradonačelnik naučio.


Rekao bi čovek više glava, više pameti, pa nam je bolje svima, ali na žalost nije tako, već je samo njima dvojici bolje.


I dok zvanični gradonačelnik ubrzano završava urbanističke projekte za sebe i svog gazdu, a nezvanični trpa milione dinara u svoju televiziju, dotle oko 1500 Čačana godišnje ode i raseli se iz Čačka, desetine privrednike zatvara svoje radnje i firme, a na stotine privrednika muku muči kako da preživi.


Radnike, lekare, inženjere „niko ne šljivi ni za trulu krušku“, a kultura nam je na najnižem nivou od kada grad postoji i Čačak postaje jedno veliko selo. Bez bioskopa, bez pozorišta, bez zatvorenog bazena, bez Doma za stare, bez Doma omladine, bez Doma zdravlja u Ljubiću, bez posla i bez para, i bez ičega što je toliko puta obećano.


Prosto rečeno propadamo sa stilom, sa dva gradonačelnika i bez nade da će biti bolje.

Čačani vreme je za promene!


 

Gradski odbor Dveri Čačak


Podeli vest: