Od kad postoji, sport u Prijepolju nije bio u težem stanju. Vladajuća koalicija na čelu sa SNS niti se razume u sport niti shvata principe po kojima funkcionišu sportski klubovi pa je rešila da gasi jedan po jedan sportski kolektiv dok konačno ne „spusti zavesu“ i „proglasi fajront“.
Ako ovako nastave, uskoro ni ovo malo omladine, koja je preostala u Prijepolju, neće imati gde da trenira pa će krenuti za boljim uslovima poput mnogih pre njih. Nema posla, kulture pa sad neće biti ni sporta.
Vladajuća struktura je od kad je zauzela pozicije, svoje loše navike prenela na sve sfere života u Prijepolju pa i na sport. Njima je, izgleda, sasvim normalno da sportiste dele na svoje i one druge, da zavađaju sportske radnike, da prave paralelne sportske saveze, da jednima uplaćuju nerealno visoka sredstva za tekuće troškove, a drugima beznačajna, da od sportista očekuju da budu njihovi glasači i članovi, da špijuniraju sportske radnike da se slučajno ne bi sreli ili sastali sa nekim iz opozicije.
Ljubiteljima sporta u Prijepolju, najteže pada nova moda po kojoj vlast očekuje od klubova da jedan deo novčanih sredstava dobijenih od Opštine, a opredeljenih isključivo za sportske namene, uplaćuju na račune raznih „tetkinih firmi“ za reklamu i promociju. Ovim se ubija smisao sporta, a sportski radnici uvlače u kriminal.
„Slučajem Micanović“, jasno je poručeno svima koji se bave sportom u opštini Prijepolje da je jedini način da dobiju potrebne finansije, koje im inače po zakonu pripadaju, da iz njih izdvoje sumu za “reket“.
Maćehinski odnos prema pojedinim sportskim kolektivima neminovno će dovesti do njihovog gašenja i nateraće trenere i igrače da odustanu od posla koji najbolje znaju da rade ili da „spakuju kofere“ i potraže normalne uslove za rad u nekoj drugoj sredini. U tom slučaju, šteta će biti nemerljiva.
Sa druge strane, favorizovanje nekih klubova neće ni njima doneti ništa dobro. Kratkoročno gledano, to će im omogućiti izvesnu finansijsku korist ali dugoročno gledano, to će ih zbog sopstvene nestručnosti, negativne selekcije kao i nedostatka sportskih motiva, dovesti u situaciju da ostanu i bez igrača i bez kluba.
Prestavnici aktuelne vlasti ne mogu nikako da shvate da oni nikome ne daju pare iz svog džepa nego da raspoređuju narodne pare i da su obavezni da ih opredeljuju i onima koji su im simpatični i onima koji to nisu. Ako se pogledaju njihove prethodne poslovne karijere onda i ne čudi njihov način razmišljanja i politizacija sporta.
Bambi Volej je dobio godišnja sredstva sa kojima može da „pokrije“ dve utakmice. Tako je Adis Micanović osvetnički kažnjen samo zato što je prijavio kriminal.
Mi pitamo, da li ovo rađa revanšizam i kakve podele među sportistima možemo očekivati kad se jednog dana promene političke uloge?
Prijepoljski sportisti su odvajkada bili poznati po korektnosti i sportskoj solidarnosti, a do čega je došao sport u ovoj opštini od kad su se u njega umešali političari koji su bežali sa časova fizičkog vaspitanja, lako je uočiti.
Došli smo u paradoksalnu situaciju da se veći deo vlasti stidi svojih postupaka ali je nemoćan da bilo šta promeni jer je talac koalicionih namirivanja i nadobudnosti jednog čoveka.
Očigledno je da su naprednjaci ljuti na Micanovića zato što je u cilju ostvarivanja svojih prava posegao za “oružijem” kojim su upravo oni došli na vlast – štrajk glađu.
Jedno je sigurno – sport treba vratiti sportistima.
OO Srpskog pokreta Dveri u Prijepolje gospodinu Micanoviću daje punu podršku u njegovoj pravednoj borbi i molimo ga da čuva svoje zdravlje.
OO Srpskog pokreta DVERI – Prijepolje