Odgovor ostrašćenoj koleginici Dubravki Filipovski – niko nije ni dotakao Maju Gojković.
Kao narodna poslanica, koja je takođe član Ženske parlamentarne mreže, dužna sam da istine radi, poslanicu Dubravku Filipovski i celokupnu javnost informišem preciznije o događajima koje spominje u svom pisanom obraćanju, jer sam ja, za razliku od nje, sve vreme bila prisutna na licu mesta. Tačno je da je Dubravka član Ženske parlamentarne mreže , ali je nejasno po kom osnovu dolazi na sastanke koordinatorki ŽPM, na koji je ranije dolazila kao koordinator iz redova Nove Srbije.
S obzirom da je Dubravka u više navrata isticala svoje bogato iskustvo u političkom radu, ostaje nejasno i da li onolika ostrašćenost u klevetanju Dveri i Boška Obradovića predstavlja pokušaj dokazivanja lojalnosti poslaničkog grupi SNS. Bilo bi uputnije da dokaže svoje tvrdnje ili se izvini Bošku Obradoviću i Dverima dok to još iole ima smisla, dok SNS laži ne budu sasvim ogoljene i razotkrivene, a svi koji su im u tome pomagali trajno žigosani sramotom i poniženjem.
Prilikom ulaska Boška Obradovića u kabinet Maje Gojković sa namerom da dobije zvanično objašnjenje zbog čega je i po kom osnovu udaljen na 20 dana sa skupštinskog zasedanja, niko nije ni takao Maju Gojković, koja se više puta udaljavala iz kabineta i vraćala, kako bi proverila ko je od novinara prisutan u blizini i zapretila im da ne beleže šta se dešava. Istina je da Maji Gojković niko ni prišao blizu nije, naprotiv, ja sam ta koja je maltretirana.
Maja Gojković me je naočigled šefa svog kabineta, sekretarica i članova obezbeđenja grubo udarala u leđa i vikala. U svojoj pisanoj izjavi Dubravka Filipovski propušta da navede i mene kao ženu,kada spominje Dveri. Propustila je da reaguje kada je Maja Gojković grubo vređala Svetislavu Bulajić, Ljupku Mihajlovski ili kada sam ja napadnuta na KiM, kada me je Maja Gojković nazvala budalom i izjavila da sam „ništa“. Ovo nisu usamljeni primeri selektivne borbe za zaštitu žena, i biće mi iskreno žao ako se ova svesna manipulacija položajem žena i zloupotreba borbe za ljudska prava pokaže ne kao trenutna slabost i omaška, već kao manir Dubravke Filipovski, ali i mnogih drugih.
Dubravka Filipovski je u pravu što je svrstala Maju Gojković u isto društvo sa Majom Pejčić i Gordanom Uzelac, kojima treba dodati i drugu novinarku Pinka, koja je navodno povređena, a svakako i Ivanu Pejović Ševrt, koja je potpisala lažnu izjavu. To su žene koje dele iste moralne vrednosti, a koje su na najgrublji i najsvirepiji način zloupotrebljene u političke svrhe.
Dveri sve vreme zahtevaju formiranje anketnog odbora i istragu o izbornoj krađi i nasilju MajePejčić nad članovima Dveri, ali SNS to ne prihvata, jer im laž o Maji Pejčić služi kao argument za napade na Boška Obradovića, jer drugi argumenti ne postoje. Sve je dakle bazirano na lažima, podmetanju i zloupotrebi medija. Ideja da se Boško Obradović prikaže kao nasilnik zapravo dolazi od brižljivo prikrivanih nasilnika iz redova SNS, a sprovodi se zloupotrebom žena, medija i ucenjenih političara.
Do sada ne postoji nijedna krivična prijava, fotografija, snimak, niti bilo kakav drugi dokaz o nasilničkom ponašanju Boška Obradovića, a snimci, fotografije i svedočenja očevidaca koji bi demantovali laži o Dverima svesno se prećutkuju i sklanjaju od očiju javnosti.
Osnovno načelo članica Ženske parlamentarne mreže jeste da se ova organizacija ne sme zloupotrebljavati i da se obraćanja janosti usaglašavaju konsenzusom. Dubravki Filipovski je pretpostavljam, poznata moja ranija konstatacija da je njenim učešćem u snimanju filma „Follow us“ sa Albankama, pripadnicama takozvanog kosovskog parlamenta, bila najveća moguća zloupotreba ŽPM ikada.
Pripadnice Ženske snage Dveri su u više navrata naglašavale i ja ponavljam: Boško Obradović žene štiti, podržava i poštuje, i na inicijativu Ženske snage Dveri, uključiće se aktivno u borbu za sprečavanje zloupotrebe žena u dnevnopolitičke svrhe i njihovu dugoročnu i sveobuhvatnu zaštitu u okviru porodične politike Dveri.
Narodni poslanik Marija Janjušević