Novosti

Otvoreno pismo jednog prosvetnog radnika

Otvoreno pismo jednog prosvetnog radnika

Pod utiskom tekstova i komentara iz raznih časopisa o Zemunskoj školi „Svetozar Miletić“ i njihovom direktoru Ljubi M. sam potražila listu potreba na sajtu Ministarstva prosvete i shavtila da su lažne.


Lako sam došla do nje. Odabrala sam nekoliko škola, koje sam htela da pozovem radi ukrupnjavanja fonda časova, jer radim u dve škole ukupno 8 programa, do škole u Borči putujem beo-vozom  ili prevozom po mahnito raskopanim ulicama Beograda i potrebno mi je i 2 sata za put do radnog mesta i isto toliko za dolazak kući. To mi, naravno, niko ne plaća.


Okrenula sam prvi telefon. U  razgovoru sa ljubaznom sekretaricom osnovne škole sam shvatila da su liste koje Ministarstvo, čiste savesti postavlja na svoj sajt, zapravo, lažne.


Na tim mestima iz spiska  sa sajta Ministarstva prosvete rade moje kolege već 2, 3, ili 4 godine, ali ne kao stalno zaposleni. Zašto? Zato što to VLAST u Srbiji  ne dozvoljava već duži niz godina. Privremenim zaposlenjem, iako rade kao i stalno zaposleni, nemaju sve  sigurnosti i pogotovu strepe od  tkz. tehnoloških viškova.


I tu mi se upalila svećica!


SNS stranka je najveći poslodavac u zemlji Srbiji. Preuzela je potpuno ingerencije Zavodu za zapošljavanje. Svaki iole obrazovani član SNS-a dobija neki posao. A i oni neobrazovani su dobili poslove. Čak i u samom vrhu SNS stranke sede tkz. doktori i pravi keramičari.


Elem, radi se o ovom: SNS je dolaskom na vlast ostavio kadrove demokratske stranke(DS) u javnoj službi u državnim institucijama Srbije. Javni poslovi u državnim institucijama su, među ljudima, najtraženiji. Tako su se i ovi iz SNS u hiljadama zaposlili u javnom sektoru.  I došlo je do preglomaznosti  državnog aparata. Kako i ne bi, kada na jedno radno mesto mogu da sednu 3 činovnika i  sede i sve njih plaćamo MI, građani plaćanjem poreza, koji se sliva u budžet i odatle ih sistem plaća. Stranačka vojska koja ne može tu večno da bude.


E, sad su neki ovako mislili:


Za sve koji dobiju otkaz u javnom sektoru državnih institucija (što može da bude čist izborni potez za Gradske izbore u Beogradu) biće mesta u prosveti. Ovi otpušteni su tehnološki viškovi i kao takvi veoma opasni po prosvetne radnike koji nemaju status stalno zaposlenih! I ne samo opasni, imaju prednost u zapošljavanju! Dovoljno je da su završili odgovarajući fakultet koji nekoga kvalifikuje za rad u školi.


Na taj način će SNS svoj kadar uvesti u škole. Dosad su direktori škola najčešće iz SNS-a ili SPS-a i sprovode nepopularne i po sve nas štetne zakone, a sve u nameri da sačuvaju svoje stolice.


 


Tako i ovaj zakon, koji Ministarstvo citira u slučaju Zemunske škole, koja je na nogama zbog toga što direktor neće da postane član SNS-a. Zbog toga što taj čovek nije ni bio u nekoj partiji i ne želi da bude. Tako tvrde ljudi iz njegovog okruženja.


Da je politički aktivan, već bi se čulo! No, izgleda je on jedan od retkih direktora škola koji nisu politički aktivni. I za razliku od onih koji to jesu, on ne krši zakon. Čak i postoji zakon koji zabranjuje bavljenje politikom u školi. Onda stvarno nije logično da nam na vrhu Ministarstva sedi opet politički nameštenik, koji  toleriše iste nameštenike direktore kao što je on.  90% školskih direktora ima partijske knjižice SNS-a i SPS-a. I tek nedavno je usledila serija zamene direktora koji nisu podobni.


Protesti  kolega profesora, roditelja  i dece su spontano izbili. I to je jasno. I divan je primer solidarnosti koji tu vlada bez obzira na pretnje. Mislim, takođe, da Šarčeviću ne može više da stane do tu prisutne dece, nego njihovim roditeljima. Citiranje zakona koji su nehumani i sročeni tako da čuvaju one na vlasti i da im obezbeđuju d a uvek budu u pravu(jer, jel,  oni znaju zakon), a koji su sročeni i protiv roditelja i njihove dece.


I zato što ti roditelji to osećaju, stoje i dalje sa svojom decom  u školskom dvorištu. Mirno, dostojanstveno, poštujući i sebe i svoju decu, i ne manje hrabro! I, eto, njima se sviđa kako direktor bez partijske knjižice radi, i nisu ludi, ne bi se borili za neku jajaru i da njihovoj deci nije dobro! Pošto u miru pokazuju svoj protest i svoje nezadovoljstvo oni tu nikoga ne ugrožavaju.


Ja im samo želim da istraju, ukoliko u to zaista i veruju! A da veruju, svi mi vidimo. I tu veru ne mogu da umanje ni podrugljivi novinari.


Prosto je simptomatično i koliko su novinari podjarmljeni što dobrovoljno, što ne, ali u senci sve ove halabuke na račun direktora Ljube M. dešava se nešto još mnogo veće. Razgovori između Sindikata i Vlade Srbije nisu doneli po nastavni kadar ništa dobro. Nema, pre 3 godine, obećanih platnih razreda, neće se ništa značajno popraviti životni standard ljudi koji rade važan posao za državu Srbiju.  Ni uslovi rada se neće poboljšati. Ova Vlada će dokrajčiti PROSVETU, ako joj prosvetari, roditelji i deca to dozvole!


Baš to može da bude mala iskra velike vatre (naravno figurativno), koja će se rasplamsati po Srbiji, a toga se sistem najviše plaši.


 

Snežana Turunčić-Dauner

Ženska snaga Dveri


Podeli vest: