Novosti

Poslanik Bundestaga Petr Bistron: Kosovo će ponovo biti u okviru Srbije

CGS

Poslanik Bundestaga Petr Bistron: Kosovo će ponovo biti u okviru Srbije

Razgovor Dragane Trifković, predsednika odbora za međunarodnu saradnju Dveri sa poslanikom nemačkog Bundestaga, g. Petrom Bistronom.

DT: Poštovani gospodine Bistron, nedavno smo se sreli u Moskvi na Međunarodnoj konferenciji o razvoju parlamentarizma koju je organizovala Državna duma Ruske Federacije. To je bila prilika da se u Moskvi susretnu i razgovaraju o najvažnijim temama predstavnici Parlamenata iz mnogobrojnih zemlja, kao i međunarodni eksperti i novinari. Kakvi su vaši utisci o samoj konferenciji?


PB: Tražio sam ukidanje sankcija jer nisu postigle ništa osim što su naudile nemačkom biznisu. Nema nikakvog smisla da se ove beskorisne sankcije održe.

 


DT: Rusko-nemački odnosi su dosta složeni. Na političkom planu oni su opterećeni sankcijama koje su zemlje EU uvele Rusiji, ali sa druge strane Nemačka i Rusija sarađuju na strateškom projektu kao što je Severni tok 2. Kako vi videte perspektivu razvoja daljih odnosa između vaše zemlje i Rusije, a takođe kako se SAD odnose prema mogućnosti većeg zbližavanja Nemačke i Rusije?


PB: Naravno, nemačke kompanije i dalje pokušavaju da posluju sa Rusijom. Sankcije su uglavnom oštetile izvoznike mesa i voća, kao i industriju mašina. Izvoz je pao za čak 60% na početku sankcija u tim sektorima. Naravno, nemački privrednici žele da održe svoje tradicionalno dobre kontakte sa Rusijom. Severni tok 2 je samo jedan primer. Ali nije tajna da postoji veliki pritisak Sjedinjenih Država da zaustavi ovaj projekat. U američkom Senatu u martu, pojavila se inicijativa za dvostranu saradnju koju je podržalo 39 senatora, pozivajući vladu da učini sve što može da zaustavi gasovod. Predsednik Tramp se takođe usprotivio Severnom toku 2.


Ne mislim da bi Nemačka trebalo da dozvoli sebi da bude ucenjivana od strane bilo koga, i treba da ima slobodu da sama odlučuje o tome od koga će se snabdevati energijom i gde je ponuda najbolja. Čak i tokom hladnog rata, Rusija je bila pouzdan snabdevač energije, i nema razloga da mislimo da će se to promeniti.

 


DT: Na konferenciji u Moskvi smo razgovarali o perspektivi evrointegracija balkanskih zemalja koje još nisu članice EU. Vi zastupate stavove da EU nema perspektivu i da zemlje kandidati za EU nemaju puno čemu da se nadaju. Koji su po vama najveći problemi EU i da li su oni rešivi? Kakva budućnost može da očekuje EU i da li ona može da se reformiše i postane funkcionalna zajednica?


PB: Postoje dva problema: pre svega, EU nije u stanju da sada prihvati nove članove, sa svim svojim problemima. EU je u dubokoj krizi i bori se za opstanak. Glavni primer je Bregzit, naravno: prve države koj napuštaju brod koji tone. Ako EU ne prođe kroz dalekosežne i fundamentalne reforme, osuđena je na propast. Sistem evro valute nije održiv u sadašnjem obliku. Ovi problemi su pogoršani migracionom krizom, koja je izazvala potpuno nepotrebno i nedemokratično otvaranje granica od strane Angele Merkel u 2015. godini. U neizvesnoj situaciji kao što je ova, potpuno je neodgovorno razmišljati o proširenju EU, posebno sa kandidatima koji nisu u mogućnosti da ispune najosnovnije standarde za pridruživanje Uniji. Već smo videli koji problemi se pojavljuju kada je u pitanju prihvatanje članova koji ne ispunjavaju kriterijume ili koji su čak prevareni kako bi se pridružili Uniji, kao u slučaju Grčke. Iz ovih razloga, EU se sada suočava sa velikim problemima sa Grčkom, Rumunijom i Bugarskom. To su zemlje koje nije trebalo da budu primljene u EU. Prihvatanje zemalja zapadnog Balkana u ovim okolnostima bi bilo jednako samoubistvu.


Ako postoji bilo koja zemlja iz ovog regiona koja bi se kvalifikovala za članstvo, kako ekonomski tako i kulturološki, to je Srbija.


Zemlje poput Albanije i Makedonije imaju ogromne probleme u pogledu korupcije i ekonomskog razvoja. A onda postoji i problem sa Kosovom, koju na primer ne priznaju kao državu nekoliko evropskih zemalja, Rusija ili Kina. To je vrlo nestabilna situacija.  EU želi da proširi svoj uticaj na Balkanu. Međutim, imajući u vidu trenutno stanje EU, čak nije ni preporučljivo da Srbija želi da se pridruži EU, kada zemlje poput Velike Britanije, Italije i Istočna Evropa odlaze od slomljenog monstruoziteta u Briselu. Srbija bi trebalo da bude zadovoljna što nije u EU, i da se u potpunosti posveti odbrani svojih nacionalnih interesa.

 


DT: Posebno ste zaintereovani za pitanje Kosova i Metohije. Teritorija južne srpske pokrajine je od 1999. godine i završetka NATO agresije na SR Jugoslaviju pod okupacijom. Zapadne sile žele da reše pitanje Kosova i Metohije van okvira međunarodnog prava i Rezolucije SB UN U Briselu se pod okriljem EU vode pregovori o rešavanju ovog pitanja, iako Srbija nije članica EU i ova zajednica nema nikakvu osnovu da se bavi tim pitanjem. Kako bi po vama i gde trebalo da se rešava pitanje Kosova i Metohije?


PB: Kosovo je bure baruta bez rešenja na vidiku. To će ostati problem dugi niz godina. Uveren sam da se trenutna situacija ne može održati. Ova teritorija je vekovima bila deo Srbije, i ja sam siguran da će dugoročno gledano biti ponovo u okviru Srbije. Protektorat EU na Kosovu će biti kratkotrajan.

 


DT: Koliko su u nemačkoj javnosti poznate činjenice o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji i kako funkcioniše takozvana demokratija na ovoj teritoriji? Da li su poznate činjenice o nasilju koje se vrši nad Srbima i to u prisustvu međunarodnih snaga UMNIK, KFOR i EULEKS. Koliko su vam poznati rezultati rada ovih međunarodnih misija?


PB: Problem je počeo sa načinom na koji je EU tretirala OVK. Ne treba da podržavamo terorističku organizaciju koja ima za cilj razbijanje države. Takva grupa bi bila odmah zabranjena ako bi pokušala da razbije Nemačku, na primer, i svi bi bili uhapšeni. U slučaju Jugoslavije, EU i Nemačka su iz nekog razloga podržale ovu terorističku grupu, što je bila tragična greška. Mi smo veoma zabrinuti zbog trenutne situacije, kršenja ljudskih prava i etničkog čišćenja Srba na Kosovu.


Entitet kao što je Kosovo - koji odbijam da nazovem državom - zasnovan je na nepravdi i teroru, nije dugoročno održiv, što potvrđuje i stalna potreba da mirovne snage KFOR-a održavaju ovu tvorevinu u životu.

 


DT: Nedavno je u nemačkom Bundestagu bila rasprava o nastavku misije nemačkih vojnika na Kosovu. U okviru KFOR a na Kosovu trenutno ima oko 400 nemačkih vojnika. Usvojena je odluka da nemački vojnici ostanu na Kosovu, zahvaljujući glasovima vladajuće koalicije CDU/CSU i SPD i poslaničke grupe Zelenih i liberala (FDP) . Alternativa za Nemačku je glasala protiv toga. Kako vi ocenjujute misiju nemačke vojske na Kosovu i zbog čega ste glasali protiv njenog ostanka na Kosovu?


PB: To je jedan od paradoksa nemačke politike: da  je prvu nemačku borbenu misiju od Drugog svetskog rata poslala bivša pacifistička stranka Zelenih i njihov ministar inostranih poslova Joška Fišer za vreme socijaliste Gerharda Šredera, a oni i dalje podržavaju misiju KFOR-a. Alternativa za Nemačku ne veruje u slanje nemačkih trupa na Balkan, pogotovo ne na podsticanje veštačkog entiteta kao što je Kosovo.


 

DT: SAD podržavaju formiranje Vojske Kosova iako je to protivno Rezoluciji 1244. Nemački instruktori obučavaju Albance koji treba da postanu deo zvanične vojske. Kako je moguće sprečiti preduzimanje nelegalih radnji i kršenje međunarodnog prava zapadnih zemalja?


PB: Ovo je teško pitanje i biće to težak proces. Ali u zemljama poput Nemačke i SAD, vlade i politike se mogu promeniti, hvala Bogu. Dakle, Srbija mora da bude veoma strpljiva, da izdrži tokom jednog dugog perioda i da se obrati saveznicima i onima koji je podržavaju, koji će to shvatati na isti način.

 


DT: Da li ste vi lično posetili Kosovo i Metohiju ili delegacija vaše stranke Alternativa za Nemačku? Da li postoji želja s vaše strane da to učinite u narednom periodu i na licu mesta se uverite u stanje demokratije kao i da ocenite rezulatate rada međunarodnih misija, između ostalog i nemačkog Bundesvera?


PB: To je dobra ideja. Definitivno bi trebalo da posetimo Srbiju i Kosovo sa delegacijom Alternative za Nemačku, da saznamo više o situaciji na terenu. Mi smo već bili u Siriji, na primer, gde je situacija potpuno drugačija od načina na koji je prikazana u zapadnim medijima, tako da sam siguran da će poseta Kosovu biti vrlo zanimljiva.

 



Ukratko o Petru Bistronu

Petr Bistron je predstavnik Stranke Alternativa za Nemačku (AzN) u Odboru za spoljnu politiku nemačkog Bundestaga.


U Nemačku je 1988. godine došao kao politička izbeglica i pridružio se evro-kritičkoj AzN-u 2013. godine.


Bio je predsedavajući AzN za Bavarsku između 2015-2018.


Pod njegovim rukovodstvom, stranka je na saveznim izborima 2017. godine dosegla najbolje rezultate u svim državama u zapadnoj Nemačkoj.


U 2018. je doprineo tome da se odobri politički azil u Nemačkoj  uhapšom britanskom kritičaru islama Tomiju Robinsonu  i podneo je krivične prijave protiv nevladinih organizacija  koje se bave krijumčarenjem belog roblja na Mediteranu.


On je vodeći politički publicista koji je osvojio nekoliko nagrada za svoje pisanje i uredio je knjigu za Univerzitet u Ženevi sa dobitnikom poljske Nobelove nagrade za mir, Lehom Valensom.


Trenutno je jedan od deset najpopularnijih nemačkih političara na društvenim medijima.

 


Izvor: Centar za geostrateške studije


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.