Вишегодишње кршење Устава Србије од стране председника СНС Александра Вучића доживело је врхунац проглашењем ванредног стања. Иако је здравствени проблем са ширењем пандемије огроман, ипак нису испуњени Уставом предвиђени услови да се ванредно стање прогласи.

     Ванредно стање се проглашава тек уколико постоји опасност која угрожава опстанак народа и државе. Пандемија вируса спада у елементарну непогоду у смислу члана 2 Закона о ванредним ситуацијама – појаву која може да угрози живот и здравље већег броја људи, па су из тог разлога испуњени овим законом предвиђени услови да се прогласи ванредна ситуација, а не ванредно стање.

Зашто се Александар Вучић одлучио за ванредно стање? Прво, и у том случају је прекршен члан 200 Устава Републике Србије који увођење ванредног стања ставља у надлежност Народне скупштине. Председник и Влада Србије немају право да суспендују постојање, рад и уставне надлежности Народне скупштине, што су у овом случају учинили под изговором забране окупљања у затвореном простору за више од 100 људи. Владина уредба не може бити изнад Народне скупштине нити Председник и Влада Србије могу преузимати надлежности Народне скупштине. Чак и ако то ураде као у овом случају, дужни су по Уставу да одлуку поднесу на потврду Народној скупштини, што још увек нису учинили.

Ако председник СНС заиста мисли да смо у рату, онда је требало формирати Владу националног јединства и спаса састављену од нестраначких стручњака, јер су грађани изгубили поверење у садашњу власт која се катастрофално понела према опасности епидемије. На тај начин се укида подела на власт и опозицију и обједињују све снаге и ресурси у заједничкој борби за здравље становништва.

Тиме се државни интерес ставља изнад партијског, а не као што је сада случај да се ванредна ситуација користи за предизборни маркетинг председника СНС и предизборну кампању страначких активиста са маскама и рукавицама које нико други коме су заиста потребне не може да набави. Имамо највише заражених на Балкану са најмање урађених тестова. Каснимо данима и недељама са мерама које су скоро сви други већ увели. Док се вирус ширио Европом власт је расписивала изборе и скупљала потписе стотина хиљада људи и за себе и за своје опције у лажној опозицији. Док су други уводили ванредну ситуацију они су се смејали вирусу.

Неко ће за све то, као и за ово најновије и најдрастичније кршење Устава, морати да одговара када све ово прође. И пре формалног проглашења ванредног стања – ми смо живели у њему. Независне државне институције су суспендоване, медији у потпуности затворени, Народна скупштина претворена у ријалити шоу, а избори на свим нивоима обесмишљени. Шта нас тек сада чека у времену проглашеног ванредног стања осим непрекидних монолога једног човека који не уме да се контролише чак ни у овако ванредним околностима? Али, ванредно стање може бити, као и лажни избори, велико чистилиште у коме ће и многе присталице владајућих странака схватити о колико неозбиљним и неодговорним људима на власти се ради.

 

Извор: Директно