Ванредно стање се проглашава тек уколико постоји опасност која угрожава опстанак народа и државе. Пандемија вируса спада у елементарну непогоду у смислу члана 2 Закона о ванредним ситуацијама – појаву која може да угрози живот и здравље већег броја људи, па су из тог разлога испуњени овим законом предвиђени услови да се прогласи ванредна ситуација, а не ванредно стање.
Зашто се Александар Вучић одлучио за ванредно стање? Прво, и у том случају је прекршен члан 200 Устава Републике Србије који увођење ванредног стања ставља у надлежност Народне скупштине. Председник и Влада Србије немају право да суспендују постојање, рад и уставне надлежности Народне скупштине, што су у овом случају учинили под изговором забране окупљања у затвореном простору за више од 100 људи. Владина уредба не може бити изнад Народне скупштине нити Председник и Влада Србије могу преузимати надлежности Народне скупштине. Чак и ако то ураде као у овом случају, дужни су по Уставу да одлуку поднесу на потврду Народној скупштини, што још увек нису учинили.
Ако председник СНС заиста мисли да смо у рату, онда је требало формирати Владу националног јединства и спаса састављену од нестраначких стручњака, јер су грађани изгубили поверење у садашњу власт која се катастрофално понела према опасности епидемије. На тај начин се укида подела на власт и опозицију и обједињују све снаге и ресурси у заједничкој борби за здравље становништва.
Тиме се државни интерес ставља изнад партијског, а не као што је сада случај да се ванредна ситуација користи за предизборни маркетинг председника СНС и предизборну кампању страначких активиста са маскама и рукавицама које нико други коме су заиста потребне не може да набави. Имамо највише заражених на Балкану са најмање урађених тестова. Каснимо данима и недељама са мерама које су скоро сви други већ увели. Док се вирус ширио Европом власт је расписивала изборе и скупљала потписе стотина хиљада људи и за себе и за своје опције у лажној опозицији. Док су други уводили ванредну ситуацију они су се смејали вирусу.
Неко ће за све то, као и за ово најновије и најдрастичније кршење Устава, морати да одговара када све ово прође. И пре формалног проглашења ванредног стања – ми смо живели у њему. Независне државне институције су суспендоване, медији у потпуности затворени, Народна скупштина претворена у ријалити шоу, а избори на свим нивоима обесмишљени. Шта нас тек сада чека у времену проглашеног ванредног стања осим непрекидних монолога једног човека који не уме да се контролише чак ни у овако ванредним околностима? Али, ванредно стање може бити, као и лажни избори, велико чистилиште у коме ће и многе присталице владајућих странака схватити о колико неозбиљним и неодговорним људима на власти се ради.
Извор: Директно
Фото: Бета
© 2022. Српски покрет Двери