Милослав Самарџић
Члан Политичког Савета Двери
Милослав Самарџић
Члан Политичког Савета Двери
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У “Погледе“, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. “Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у “Погледима“ постаје уредник рубрике “Универзитет“, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.
У уводнику из фебруарског броја “Погледа“ 1988. Самарџић је објавио коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У уводнику мајског броја 1989. објавио је “Предлог за укидање закона о заштити имена и лика Ј. Б. Тита“ – први предлог те врсте у земљи. У новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у злату.
Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији, којима “Погледи“ уступају простор и тако постају прво опозиционо гласило.
Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника Александра Карађорђевића српским новинама.
Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990. достиже тираж од 200.000 примерака. “Погледи“ су тада били најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен 1990. године “Погледи“ први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.
“Погледи“ су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.
У “Погледима“, као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.
Као уредник издавачког сектора “Погледа“, објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.
У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије “Тајне ‘Вукове реформе“’, а 2007. први роман “Борачки крш“. Те године постао је члан Удружења књижевника Србије.
Објавио је следећа дела:
- “Ђаци на Голом отоку“ (1989),
- “Краљ је наш“ (1992),
- “Две Србије“ (1993),
- “Тајне Вукове реформе“ (1995. и 1997),
- “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),
- “Забрањени очеви у исповестима своје деце“ (прво издање 1998, друго допуњено 2003),
- “Истина о Калабићу“ (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),
- „Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945), Књиге 1– 2“ (2006, друго дигитално издање 2013, друго измењено и допуњено штампано издање 2019),
- „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,
- „Борачи крш“ (2007),
- “Војвода Момчило Ђујић и Динарска четничка дивизија“ (2008, друго дигитално издање 2013),
- „Ђенерал Дража – Војвода Ђујић, ратна преписка“ (2009),
- “Фалсификати комунистичке историје“ (2010, измењено и допуњено издање 2018),
- “Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова“ (2011, друго дигитално издање 2013),
- “Срби против Вермахта – непозната немачка документа“ (2011, друго дигитално издање 2013),
- “Разговори са равногорцима“ (први том 2011, други 2012, трећи 2013),
- “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака“ (2012),
- “Како је Словенија изгубила Истру“ (2013, дигитално издање),
- “Америчке мисије на Балкану“ (2013, дигитално издање),
- “Истина о Титовим партизанима“ (2013, дигитално издање),
- “Фалсификати ТВ серије Равна Гора“ (2014),
- “Мајор Палошевић“ (2014),
- “Забрањена историја“ (2017),
- “Књига о Рачићу“ (2018).
Илустрована историографска дела:
- „Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000 слика“ (први том 1998; друго издање 2019, други том 2000, трећи 2002, четврти 2012),
- „Албум ђенерала Драже“ (2008),
- „Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде“ (2009),
- “Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика“ (2012).
Документарни филмови и ТВ серије:
- „Равногорска читанка“ (2000), сарадник,
- „Више од пола века – Кент“ (2002), сарадник,
- „Записи из Равногорског покрета“ (2007), сарадник,
- ‘’Краљевина Југославија у Другом светском рату“ (2014-2017), сценарио и режија,
- “Прогнани“ (2018), сценарио и режија,
- “Генерал Дража Михаиловић (2018), сценарио и режија,
- “Заиста отписани“ (2019),
- “Приче из музеја“ (прва сезона 2020).
Новине и часописи
Писао је за више новина и часописа (“Вечерње новости“, НОН, НИН, “Српска борба“, “Светлост“…). Сада је уредник “Српских новина“ (Чикаго), дописник “Слободе“ (Чикаго) и француског часописа “Magazinе 39/45“ (Париз).
Преведена дела
На словеначком:
– “Sodelovanje partizanov z okupatorjem“ (2012. прво издање, 2013. друго).
На енглеском и француском:
– “The Kingdom of Yugoslavia in World War II“, односно “Le Royaume de Yougoslavie dans la Seconde Guerre mondiale“ (2013).
На енглеском:
-WWII in the Balkans: The actual history (2017),
-The Serbs against the Wehrmacht (2018).
На француском:
-Tragiques paques 1944. (2017).
Награде:
- Награда за остварење од посебног историографског подухвата за епизоду “Краљ Петар, Черчил и Рузвелт“ документарца “Краљевина Југославија у Другом светском рату“, на 18. фестивалу европског и независног филма у Новом Саду 2014.
- Гранд при за документарац “Краљевина Југославија у Другом светском рату“, на 10. међународном фестивалу “Златна буклија“ у Великој Плани 2015, у категорији “Уметност – историја“.
- Главна награда за сценарио за документарни филм “Генерал Дража Михаиловић“, на 14. међународном фестивалу “Златна буклија“ у Великој Плани 2019. године.
Живи и ради у Крагујевцу. Има двоје деце.