Најављени стечај и гашење преосталих 550 радних места у Фабрици резног алата је слика и прилика Динкићеве економије сада оличене у СНС-у и, нажалост, тужна истина о Чачку као једном о најсиромашнијих градова у Србији.
Ово је очекивани след догађаја јер сви они који су учествовали у пљачкашким приватизацијама, након доласка Александра Вучића на власт, уточиште и ухлебљење су нашли у СНС-у, где су наставили да то исто раде. Тако да не треба да нас чуди што још један чачански гигант одлази у историју, а на стотине чачанских породица остаје без прихода за живот.
Занимљиво би било сазнати колико је градоначелник Чачка, Милун Магистар Тодоровић, као члан Председништва СНС-а, имао удела у плану да се ФРА гурне у стечај. Колико лажних обећања је дао радницима ФРА и да ли је раније знао за план о стечају?
Сигурни смо да ова фабрика може да настави са радом, да може да нађе тржиште за своје производе – нарочито на домаћем тржишту – и да би уз одређене интервенције могла да стане на „здраве ноге“. Међутим, очигледно да је, као и свим пљачкашким приватизацијама, нешто друго мотив због чега се ова фабрика гура у стечај. Да ли Милун Магистар Тодоровић зна нешто више о томе, као што је знао када је куповао „Чачак филм“ и „Сутјеску“?
Двери ће, као и до сада, увек бити на страни угрожених и преварених радника. Као што смо пружали подршку радницима ове фабрике приликом сваког од деветнаест покушаја извршитеља да заплене опрему, тако ћемо и убудуће биту ту ако се радници одлуче на неки облик протеста.
Једино нам је побуна остала. Побуном да спасимо што се спасити може!