Пре шест година Скупштина града је, након бурне расправе усвојила Декларацију о осуди злочина у Рајиној шуми. Од тада, осим ове деклеративне осуде без утврђених и установљених чињеница, нити је установљена државна непристасна комисија која би на том пољу нешто урадила, нити се знају имена невиних жртава, џелата и налогодаваца.
Каква може бити прича о правди ако се истина не утврди именом и презименом и о каквој правној држави може бити речи ако се историјска неправда не исправи?
Дан ослобођења Новог Сада од окупатора -23. октобар 1944. године, када су јединице НОБ-а ушле у град и ослободиле га од немачких и мађарских окупационих снага, треба да буде дан сећања на све који су дали своје животе за његову слободу али и на оне који су невино пострадали само због тога што се нису нашли на истој идеолошкој одредници са победницима. Он треба да постане дан помирења међу свима, али пре тога мора да се утврди истина.
Управо због заташкавања истине борба против нацизма и фашизма је за многе само она која носи петокраку док је за друге она симбол неослобођења и историјске неправде и освете.
Зна се да су ослободиоци у Новом Саду, односно 11. Војвођанска НО бригада под наредбом генерала Јосипа Рукавине до краја новембра 1944. године преким судовима, односно без суђења, извршили масовна хапшења и стрељања многих угледних грађана, углавном Срба, богатих домаћина, индустријалаца и интелектуалаца. Њихов број се креће између 200 и 250.
Међу њима је био и адвокат др Милош Петровић, некадашњи градоначелник Новог Сада (1939.-1941.г), један од идејних вођа и организатора подизања споменика Светозару Милетићу и веома заслужан за спасавање 2800 српске деце из логора Шарвар у Мађарској заједно са епископом Иринејом Ћирићем, касније по ослобођењу брутално претученим од стране скојеваца од чијих последица је и преминуо .
Иако је било више покушаја да се питање Рајине шуме отвори и истражи пред надлежним државним органима, нарочито од када је копањем водоводних цеви поред Дунава 1991. године откривен део костију на том подручју, до данас ништа није урађено. Те кости су ексхумиране и држе се у најлон врећама, а истина и даље тражи правду.
Од Деклерације донете 2015. године ништа се није урадило – нити се знају тачна имена жртава, нити које невин пострадао, а ко не.
Позивамо градске власти да уместо показних вежби са исцртавањем застава и одличном сарадњом са доказаним промотерима титоистчке и антисрпске творевине СФРЈ – просепаратистичком ЛСВ и Ненадом Чанком, коме је исти такав титоиста Мило Ђукановић лични пријатељ, ураде мало више на утврђивању истине и спровођењу правде према свима чији је једини грех био што су били угледни грађани и нису били комунисти. Утврђивањем истине и обележавањем места страдања невиних жртава би се зауставила ова нова и даља фолклорна борба на нашим улицама и у неким деловима града – комунистичких симбола неких нових тзв. антифашиста, са једне стране и оних који исцртавају заставе “у инат“ а шурују са ЛСВ, са друге стране.
Управо због свега овог потребна нам је промена политичког система који већ 30 година трује ову земљу.
ГрО Двери Нови Сад
Фото: Јадовно