Превенција геноцида кроз изношење истине у домаћој и међународној јавности о српском страдању у НДХ је један од важних начина заштите да нам се геноцид не понови.

       Филм „Дара из Јасеновца” може бити историјска прекретница у третману теме Јасеновца у нашој јавности, под условом да све не остане само на овом филму. Филм је велики искорак, али може бити само почетак изношења пуне истине о српском страдању у НДХ у домаћој и међународној јавности. То је могуће само ако ово историјско сећање и памћење постане државни пројекат прве врсте. То у пракси значи да држава Србија мора да стане иза кључне националне идеје упознавања најпре нас Срба, а потом и читавог света о ономе што се дешавало у Јадовну, Јасеновцу и другим монструозним системима концентрационих логора смрти у НДХ за време Другог светског рата. У том смислу, предлажемо државном врху сет мера да би овај пројекат био реализован како треба:

  1. Усвајање Резолуције Народне скупштине Републике Србије о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, коју је посланичка група Двери предложила још 14. новембра 2016. године, а коју је тренутнa владајућа већина у више наврата одбила да стави на дневни ред скупштинских заседања.
  2. Приказивање филма „Дара из Јасеновца” за све ђаке у основним и средњим школама као обавезан део образовног програма.
  3. Повећање броја часова из историје и лекција на тему геноцида над Србима у Другом светском рату у основном и средњем образовању.
  4. Подизање посебне зграде Музеја жртава геноцида над Србима у 20. веку у Београду, са комплетним пратећим изложбама, документарним филмовима и издаваштвом на свим најважнијим светским језицима.
  5. Посебна кампања у међународној јавности (изложба, књиге и филм) која би обишла читав свет и све најзначајније светске престонице и институције са циљем да у Уједињеним нацијама буде усвојена посебна резолуција о геноциду над Србима, по узору на сличне резолуције о геноциду над Јеврејима и Јерменима.
  6. Вишедневни међународни научни скуп на највишем светском научном нивоу у Србији и Републици Српској, иза кога би стала држава Србија, САНУ, СПЦ, Универзитет и сви научни историјски институти, а на коме би узела учешћа најзначајнија научна имена из читавог света која су стручњаци за тему геноцида.
  7. Да сваки град и општина у Србији додели двема од централних улица име Жртава геноцида над Србима у 20. веку и посебно Сећања на децу жртве јасеновачких логора. Градски и општински одбори Српског покрета Двери од понедељка ће почети са предајом овог захтева свим локалним самоуправама у Србији, са надом да једна овако битна иницијатива неће бити одбијена само зато што је предлаже једна опозициона политичка организација.

Владајућа СНС већ је преузела више политичких идеја из програма Српског покрета Двери, али није далеко одмакла у њиховој реализацији: од оснивања Министарства за породицу, преко Закона о испитивању порекла имовине, до повратка редовног служења војног рока. Надамо се да ће и ова идеја Двери бити не само прихваћена у сврхе политичког маркетинга као до сада већ и заиста реализована у циљу да нам се онакво страдање из времена Другог светског рата више никада не понови. Ово није страначко питање већ ствар од националног интереса око које треба сви да се ујединимо.

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери

 
Целу конференцију за медије овим поводом можете погледати овде: