Пет тема предизборне кампање Двери

        После посете Лесковцу, Медвеђи, Лебану и Блацу, председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић борави у тродневној посети Нишу у оквиру нове предизборне кампање Двери „ОД ПОРОДИЦЕ ДО ПОРОДИЦЕ“. То ће бити прилика за дуже дружење са Нишлијама и директну комуникацију са грађанима, као и дељење „Породичног гласника Србије“ и представљање програма Двери.

[ngg src=“galleries“ ids=“411″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″] 

На уводној конференцији за медије, Бошко Обрадовић је представио пет тема нове кампање:

1) Одбрана Косова и Метохије у саставу Србије и формирање Српског мини-шенгена са Црном Гором и Републиком Српском;
2) Домаћи економски интерес у први план – државна подршка домаћој привреди и пољопривреди, а не страним компанијама;
3) Породица на првом месту – борба против беле куге и подршка рађању, младим брачним паровима, породицама са децом, породичним фирмама и породичним пољопривредним газдинствима на селу;
4) Зелени патриотизам – заштита животне средине и очување домаћих природних ресурса у нашим рукама, неодступна борба за здрав ваздух, воду, земљу и храну;
5) Промена система – која значи не само смену актуелне власти већ и промену комплетног корумпираног политичког система који овде траје већ преко 30 година и обнову владавине институција, закона и правде.

Председник Двери је позвао све патриоте да се ујединимо око овог програма који је изнад левице и деснице, монархистичког или републиканског опредељења, власти или опозиције, верских и националних разлика, и других наших подела и сукоба: „У томе је и поента: не гледајмо више и не инсистирајмо на ономе што нас дели већ на ономе око чега се слажемо и што нас сабира. Нико од нас појединачно не може да уради ништа – ни у борби против садашње лажнопатриотске, недемократске и криминалне власти, нити у будућој патриотској Влади након промене власти и система. Данас су нам најпотребније уједињене патриоте“, закључио је на крају Обрадовић.

Потпредседник Двери и председник ГрО Двери Ниш проф. др Тамара Миленковић Керковић је овом приликом изјавила следеће: „Кеј на Нишави, иза некадашње фабрике Стари Вулкан прекривен је дивљим  депонијама и овде на више места директно у реку Нишаву одлази отпадна вода, без икаквог пречишћавања. На само 20 метара одавде живи и девет породица са децом, без струје и без воде. Проблем нишке депоније, која је уствари обично сметлиште траје деценијама, а неспособна локална СНС власт свих десет година колико управља градом овај проблем  је само погоршала. Депонији на Бубњу је још 2013. године забрањен рад, да би одлагање смећа било наставаљено, а Нишлије од 2014. године плаћају додатну накнаду за уклањање отпада. Ниједан од три тендера за управљање отпадом  са страним партнерима  није  окончан. У Нишу је преко 200 дивљих депонија а нишка села постала су дивље депоније грађевинског отпада. Градоначелница сада најављује да ће се проблеми решити изградњом спалионице и регионалне депоније. То би било одлично да то није само предизборно обећање, а спалионица треба да буде плаћена прескупим кредитом код кинеских банака са кинеском фирмом CRCC којој Србија на основу  уговора закључених без међународних тендера већ дугује више милијарди евра. Спалионице треба да ради кинеска компанија са тзв. пројектним фирмама. Непозната је и цена постројења спалионице. Цена коју у медијима најављује министар грађевине је два  пута већа  од оне по којој се та постројења граде у свету.

Питамо градоначелницу:
Шта је са 600 милиона динара које је Ниш прикупио од грађана за последњих 7 година за уклањање отпада, јесу ли те паре потрошене и како? Је ли санирано Поље Ц на нишкој депонији што је град са овим новцем морао да уради још 2019. године? Због чега Ниш није окончао започете  тендере са страним фирмама које су хтеле да концесијом или јавно-приватним партнерством са ЈКП Медијана уложе новац у депонију и трајно реше проблем града са отпадом? Да ли је јефтиније да се грађани задужују милијардама евра код кинеских банака и да спалионице гради кинеска фирма са опасношћу уласка у дужничко ропство? Која је тачна цена спалионице чију градњу најављујете, јер оне на светском тржишту коштају од 30 до 50 милиона евра, а најављена цена је 120 милиона евра? Ко су пројектне фирме и јесу ли блиске СНС-у?“
 

Целу конференцију за медије овим поводом можете погледати овде: