Већ само довођење било чије потенцијалне кандидатуре на председничким изборима у везу са извесним ризиком по ту личност – најбоље говори о стању српске демократије.

     Користим се приликом да јавно упутим извињење Дејану Бодироги и Милу Ломпару што сам их нехотице довео у такву ситуацију. Нити сам са њима разговарао о томе, нити сам их ‘кандидовао’, како су то пренели бројни медији. Споменуо сам њихова имена у једном другом контексту – да Србија треба да пронађе свог Здравка Кривокапића иза кога ћемо сви стати и да тај кандидат за председника Србије не може бити оперисан од националних осећања и јасних ставова по питању националних и државних интереса, већ несумњиви патриота попут Мила Ломпара или Дејана Бодироге. Да упростим. Вучића не може да победи неко ко нема патриотску црту или ко се залаже за признање независности Косова. Српски покрет Двери је спреман да колегама у опозицији предложи неколико таквих имена којима не желим јавно да лицитирам, као што смо спремни и да имамо свог председничког кандидата, али и да повучемо кандидатуру ако други дају боље предлоге и подржимо заједничког кандидата опозиције. Овако у разговору за Данас Бошко Обрадовић, лидер Двери, коментарише бројне реакције јавности на његов предлог председничких кандидата.

* Судећи по несугласицама које владају у опозицији, не чини ли вам се да се она вратила на период пре формирања Савеза за Србију?

– Против сам било каквих сукоба у опозицији. Када Србија поново буде демократска земља, нека свако изађе са својим програмом и нека бољи победи, а грађани нека слободно гласају на изборима без икаквих притисака и уцена. До тада се морамо држати заједно, макар у две кључне ствари – борби за слободне и поштене изборе и одговору на евентуално режимско одбијање да испуни наше захтеве. А то заједничко опозиционо вежбање у политичкој култури која подразумева међусобно поштовање, нормалне разговоре и договоре у општем интересу биће нам веома корисно и за време после пада ове власти.

* Народна странка Вука Јеремића не жели никакав савез са странкама које су изашле на јунске изборе, а поједине странке спомињу и могућност поновног бојкота избора.

– Лично сматрам да сви ми који смо бојкотовали изборе 21. јуна на свим нивоима треба да изађемо са заједничком платформом и формирамо заједничку делегацију за будући дијалог са влашћу. Немам ништа против да нас остале колеге из опозиције у томе подрже, али сматрам да је логично да на тим преговорима опозицију предводе они који су бојкотовали изборе. Што се тиче неког новог бојкота, лично сматрам да смо сви ми као грађани и опозиција на испиту да више никада не дозволимо одржавање недемократских избора у Србији. Ако то поново прође, онда Вучић и треба да влада јер смо ми неспособни и криви.

* На који начин опозиција може да победи на следећим изборима?

– Наша победа је могућа у четири корака: 1. договор о међусобном ненападању и строго поштовање договореног; 2. гаранције да ће оно што се договоримо у дијалогу са влашћу по питању услова за слободне и поштене изборе бити и спроведено у пракси, али не три дана пред изборе већ више месеци раније; 3. паметан договор у колико опозиционих колона ћемо изаћи на ванредне изборе на свим нивоима; и 4. спремност да на улици бранимо основна људска права и демократију у Србији, како у процесу борбе за слободне и поштене изборе ако власт не буде хтела да испуни наше захтеве, тако и у одбрани изборне воље грађана ако се усуде да поново лажирају изборне резултате.

* У колико колона би онда опозиција требало да изађе на изборе?

– Најбоље у онолико колона које јој дају највећу шансу за победу над колонама власти које ће такође бити формиране. За одговор на то питање треба да консултујемо грађане. Они треба да нам кажу у колико колона да изађемо – једној, две или више. Кључно је да нема одлива гласова испод цензуса и да сваки опозициони глас буде сачуван, а задобијени и многи нови кроз једну афирмативну и креативну кампању позивања да се изађе изборе и смени једна недемократска и криминална власт.

* Искључује ли то поделу на праву и лажну опозицију и могу ли Двери на изборе са ПСГ и ЗЗС Небојше Зеленовића?

– Права опозиција је она која жели не само смену актуелне власти већ и промену комплетног корумпираног политичког система који овде влада 30 година, а у много чему и од 1945. То је нова опозициона колона коју Двери предлажу – Промена система и сви који су за то могу бити наши партнери и пре и после избора.

* Гледате ли седнице Скупштине?

– Не гледам ријалити шоу. Србији је доста Задруга и Парова. Наша трагедија је у томе што се ријалити преселио у Народну скупштину. Али, у сваком злу има неко добро, што би рекао наш народ. Бојкот је очито био једини начин да се до краја разголити бесмисао српског парламентаризма у време власти СНС. Сада је свакоме ко погледа и један минут скупштинских преноса јасно зашто овако нешто више никада не сме да нам се понови и колико је важно да имамо нормалан парламент и парламентарну дебату.

 

*Извор: Данас

Фото: Фонет/Марија Ђоковић