Јасно је шта су услови за слободне и поштене изборе, али није јасно шта су гаранције власти да ће то заиста бити испуњено.

     У Србији нису толико проблем закони, који имају солидна решења у области избора, већ примена закона које нема и контролни механизми који не реагују када дође до кршења закона. Сви знамо шта су услови за слободне и поштене изборе, и већина њих се већ налази у изборном законодавству: равноправни третман свих изборних учесника на медијима (не само у току изборног процеса већ и пре избора), забрана функционерске кампање, злоупотребе државних ресурса и притисака на бираче, независан рад изборне администрације. Све то је узалудно када остаје само мртво законско слово на папиру, јер свој посао не раде државне институције које су задужене за заштиту изборног права грађана и кажњавање кршења изборних правила: РИК, РЕМ, Агенција за борбу против корупције, Тужилаштво, Суд.

Платформа Српског покрета Двери за преговоре са влашћу о изборним условима има само једну тачку:

  1. Шта су гаранције да ће услови за следеће изборе бити заиста слободни и поштени не само на папиру већ и у изборној пракси?

О прецизним условима за слободне и поштене изборе све је речено још у документу из 2018. године који су потписали сви представници опозиције, као и у закључцима стручног тима са протеста „1 од 5 милиона“ од прошле године и у најновијим препорукама посматрачке мисије ЦРТА. Око тога ћемо се сви у опозицији лако сложити и ујединити. Сада је, међутим, остало као нерешено на који начин владајући режим гарантује спровођење ових услова у пракси. Српски покрет Двери предлаже неколико решења: прелазна, техничка Влада надстраначких стручњака (као што је био случај у Аустрији), ко-министри из редова опозиције у кључним министарствима за спровођење избора (као што је био случај у Црној Гори) или посебно Министарство или Комисија коју би чинили представници власти и опозиције са овлашћењима за спровођење и надгледање изборних услова (као што је био случај у Северној Македонији).

Без обзира на све наше идеолошке и политичке разлике које су нормална ствар у демократији, и без обзира на број колона у којима ћемо се појавити на следећим изборима, опозиција сада треба да буде уједињена у наступу према властима око изборних услова, а пре свега у тражењу гаранција за спровођење договореног.

Једини начин да заиста дође до примене услова за слободне и поштене изборе јесте да у томе учествују представници опозиције који би надгледали читав предизборни процес (од тренутка потписивања споразума између власти и опозиције па до изборног дана). То значи да договор мора да садржи гаранције да ће договорено бити и примењено, а то опет значи да мора да постоји посебно радно тело које ће бити овлашћено да спроводи договорене одлуке и надгледа изборни процес.

Коначно, за решавање актуелне политичке кризе легитимитета Скупштине и Владе најважнији је хитан почетак дијалога између власти и опозиције, како би остало довољно времена до избора да договорено буде и примењено.  

 

Бошко Обрадовић
Председник Двери